Izvor: Kurir, 24.Nov.2016, 19:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MOMO KAPOR O NEKADAŠNJIM OČEVIMA: Čini se kao da su ondašnje žene bile mnogo srećnije nego današnje!
.
Takva je i ova, o nekadašnjim očevima, muževima, dedovima… koji su glumili strog odnos prema svojim ženama, dok su se oni u stvari plašili njih Sve u svemu, čini se da se nekada više poštovalo i iskrenije volelo Uverite se i sami, piše opanakrs
"Kada bi se iko usudio da pita jednog predratnog ćaleta kada će da se vrati, gde je bio, s kim je bio i ko je sve bio tamo?
I najmanja krpa i najsitniji trgovčić i najsiromašniji činovnik bili su bogovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kad se vrate svojoj kući Sedali su smrknuto za astal i čekali da im se prvima sipa čorba Sećate li se kako ste trčali da ocu razvežete pertle? Kada je spavao posle ručka tišina se spuštala ne samo na celu kuću, nego i na čitav kraj Muva nije smela da zazuji
Gospode: Da li je babi bilo lepo? Baš ga briga je li joj bilo lepo ili nije! Baba posle toga nije pisala psihologu u redakciju ženskog lista, da se žali na dedu Kako su se voleli i gde, to će ostati zauvek misterija Verovatno, uvek u dubokoj tami, ne gledajući se i ne govoreći ništa Ljubav je bila tajna…
Danas je svako svoj psihijatar…
Kuća je bila tvrđava, a mi u njoj smo bili tim koji je čuvao svoje male tajne U vreme gladi, učili su nas, da kad idemo kod dobrostojećih rođaka u goste, odbijemo hranu, ma koliko je želeli, i kažemo: "Hvala, ne mogu; baš smo i mi to imali danas za ručak!" Đavola smo imali!
Zanimljivo, nikada nismo bili dovoljno dobri svojim očevimaIstina, voleli su nas, ali to nam nikada nisu pokazivali stideći se, valjda, preterane nežnosti, koja im nije dolikovala Tek kada su otišli iz naših života, slušali smo od njihovih prijatelja koliko su nas hvalili po kafanama i parkovima verovatno dosađujući drugima dok su pokazivali novinske isečke sa našim uspesima, koje su nosili uredno složene u izlizanim novčanicima"
Momo Kapor
.jpg)
