Izvor: B92, 24.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MKG: Pozitivno, ali i regresivno
Beograd -- Međunarodna krizna grupa objavila izveštaj o Srbiji u kome se kaže da ima pomaka, ali u mnogim oblastima je regresivna politika.
U izveštaju se navodi da je Srbija u prvim mesecima 2005. napravila značajne pozitivne pomake, ali da je u mnogim oblastima politika Vlade Srbije regresivna. Ocenjuje se da u sudstvu, vojsci i policiji nije bilo suštinskih reformi i ističe da je suočavanje s Miloševićevim političkim nasleđem, koje Vlada delimično rehabiluituje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neophodno za stabilnost čitavog regiona.
Kao pozitivni koraci vlasti u Beogradu navode se promena politike u saradnji s Haškim tribunalom i nagoveštaj veće spremnosti za dijalog o statusu Kosova. "To se isplatilo jer umesto nove izolacije koja je pretila početkom godine, Srbija dobija 'zeleno svetlo' EU za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju, što je značajan, iako prvi korak ka članstvu. U drugim važnim oblastima politika Beograda je bila regresivna, a dihotomija 'korak napred-korak nazad' znači da će biti potreban stalan međunarodni pritisak kako bi se reforme održale i kako bi došlo do stvarnog napretka", navodi MKG.
"Sve u svemu, Vlada Vojislava Koštunice, čini se, i dalje nastoji da rehabilituje značajne segmente Miloševićevog nasleđa, postavljajući kadrove iz njegovog vremena na položaje u policiji, sudstvu i vojsci i koristeći suđenje za ubistvo Zorana Đinđića za napad na prozapadnu politiku i političare. Sve dok se ne suoči sa stvarnim značenjem tog nasleđa, njeni odnosi s drugim delovima SFRJ i stabilnost Zapadnog Balkana biće neizvesni", ocenjuje se u izveštaju.
"Jedine stvarne reforme koje su se dogodile su ekonomske, a sprovela su ih ministarstava koja kontroliše G17 plus, najliberalnija članica Vlade, čiji opstanak zavisi od prećutne podrške partija koje su još lojalne Miloševiću i njegovom haškom kolegi, ekstremnom nacionalisti Vojislavu Šešelju", navodi se u izveštaju.
Lajon: Trgnite se
Direktor beogradske kancelarije Međunarodne krizne grupe Džejms Lajon ocenio je da Srbija nije obična država u tranziciji, već je, pored ekonomske tranzicije, opterećuju i procesi prelaska iz rata u mir i tranzicije iz kriminalizovane države u zemlju u kojoj vlada pravo.
On je na predavanju studentima i srednjoškolcima u okviru "Škole za demokratiju" Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji rekao da međunarodna zajednica greši kada Srbiju posmatra kao i svaku drugu istočneoevropsku državu u tranziciji i kada smatra da je na prvom mestu prelaz iz socijalističke u tržišnu ekonomiju, odnosno iz komunizma u višestranačku demokratiju.
"Na žalost međunarodne zajednice, uočeno je da tranzicija iz rata u mir i tranzicija iz kriminalne države u državu vladavine prava zapravo koče ekonomsku i političku tranziciju i blokiraju svaki napredak Srbije u društvenim, političkim i svim drugim pitanjima", kazao je Lajon.
On je rekao da u glavama domaćih političara i velikog broja građana dominira slika po kojoj je Srbija "najbitnija i nezaobilazna tačka u regionu, stalno okrenuta Vizantiji i pravoslavlju, večita žrtva svih svetskih urota i država unutar koje treba da žive svi Srbi na kugli zemaljskoj, koji pritom obavezno moraju biti pravoslavne veroispovesti". Lajon je rekao da je ta slika o Srbiji potpuno pogrešna i ocenio da je Srbija nakon okončanja hladnog rata izgubila svaki geopolitički značaj i postala "veoma mala i prilično nevažna zemlja".
"Srbija mora prestati da se zatvara u sebe i u san o svojoj samodovoljnosti. Ona mora istinski krenuti napred, za šta je jedan od najvažnijih prvih koraka pitanje definisanja interesa, odnosno razgraničavanja nacionalnog interesa od državnog", kazao je Lajon.
Po njegovim rečima, "iskrivljeni pogled na stvari" Srbe onemogućava da se suoče sa stvarnošću i sa svetom oko sebe i vodi ih u propast. "To u stvari veoma podseća na priču o nestanku dinosaurusa, koji nisu nestali preko noći, već su izumirali polako, tokom niza godina, jer nisu mogli da se prilagode na klimatske promene koje su u jednom trenutku zavladale na Zemlji. Srećom, za razliku od dinosaurusa, Srbi ipak mogu da biraju", rekao je Lajon.
On je kazao da bi Srbija, po svojim prirodnim resursima i po geografskom položaju, morala da bude među tri-četiri najbogatije države u današnjoj Evropi. "Ali, ona to nije, a za to može biti kriv samo državni menadžment, bilo ovaj aktuelni, prethodni, ili onaj iz samoupravljačkog perioda", ocenio je Lajon.
Pohvale od "Transparensija"
Regionalni direktor "Transparensi internešenela" Mikloš Maršal ocenijuje da je Srbija načinila progres u najvažnijim segmentima borbe protiv korupcije, a posebno u regulisanju javnih nabavki.
Maršal je rekao da je ostvaren progres i u segmentu finansiranja stranaka i sprečavanja sukoba interesa. "Evropska unija, među kriterijumima za prijem, ne navodi poimenice korupciju, ali je to u stvari ključan faktor jer nema 'funkcionalne tržišne ekonomije', što je jedan od kriterijuma, bez suzbijanja korupcije", kaže Maršal.
