Izvor: Kurir, 16.Sep.2010, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MAKI: NISAM HTEO DA ME KOŠTUNICA ABOLIRA
BEOGRAD - Bogoljuba Arsenijevića Makija, nakon izlaska iz zatvora, našli smo u valjevskom parku. Ljudi su mu dobacivali: „Bravo, Maki, slobodan si konačno“, rukovali se s njim i tapšali ga po ramenu.
- Borio sam se protiv zla, protiv Miloševića i autokratije, diktature. Jedini način borbe protiv njega bio je ono što je on koristio: sila. Nikad nisam bio, niti ću biti član neke stranke.
Smatram da ova vlast nije došla samo sopstvenim zaslugama, ali je bolja od >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << prethodne. Mnogo ljudi mi kaže: „Gore je nego što je bilo“. Nije gore, nemamo rat, nemamo represiju policije i nemamo Miloševića. Ove ne smatram najboljim rešenjem, da tako mislim, bio bih deo te priče.
Ipak, imate prijatelje koji su u vlasti.
- Mene i danas svrstavaju u „otporaše“ i povezuju s njima, ali nikada nisam bio u Otporu. Imao sam svoju građansku opciju.
Mnogi zaboravljaju da sam bio i protiv vlasti i protiv opozicije. Smatrao sam da nije opozicija ta koja može da nas izvuče iz Miloševićevih kandži. Govorio sam da su oni trgovci koji trguju s Miloševićem i da me ne zanima zašto nas nisu izvukli, već da to nisu uspeli.
Verujete li da je maltretiranju došao kraj?
- Kraj! Prethodno sam odbio pomilovanje predsednika Tadića. Morao bih da budem kriv, da mi sude da bih bio pomilovan. Odbijam optužnicu, kakvo pomilovanje! Tražio sam da se proces ukine. Tražio sam da se ovo dogodi ranije, anonimno, da ne bude medija.
Da mi pomognu i skinu teret. Hteo sam da moja gazdarica u Beogradu ne zna ko sam ja. I nije znala, do ovoga sad. Mislim da je Tadić to mogao da uradi i ranije. On me lično zna, i zna da imam problem. Dobio sam šta sam hteo, ali, nažalost, na ovaj način.
A proces se vodio zbog organizovanja protesta u Valjevu?
- Da. Organizovao sam protest, hteo sam da bijem policiju! Mnogo su nas tukli, smatrao sam da tako mora.
Sudu se nisam odazivao, jer ne priznajem sud koji mi sudi o ovom pitanju. Ne mogu da prihvatim da sam kriv za pružanje otpora jednom od uzroka najvećih zala koje se desilo Srbiji.
Kako je došlo do hapšenja?
- Sedam meseci radim u Beogradu. Prethodnih osam godina živeo sam u Boki, na primorju. Otišao sam iz Srbije da ne budem Maki, već da budem Bogoljub Arsenijević. Hteo sam da budem slobodan čovek.
Kako ste sve ove godine živeli s optužnicom za vratom?
- Posle 5. oktobra nisam otišao u inostranstvo. Kad god sam prelazio granicu, s BiH ili Crnom Gorom, pitao sam se da li će da me uhapse. Već nekoliko meseci sam u Beogradu, plaćam stan, nemam svoj...
Nudili su vam mesto ministra i trosoban stan u Valjevu?
- To sam odbio i nisam se pokajao. Dosta su mi nudili, ali ja sam običan čovek. Hteo sam samo da slikam. Posle sam otišao na more da ikonopišem crkve, onda sam prešao na moleraj. Imam šestoro dece i, iako sam zainteresovan da njima nešto ostavim, želim da radim pošteno to što radim.
Šta ćete da radite sada kad ste slobodan čovek?
- Ništa posebno. Dosta pišem i čitam. Obožavam Portugal i njihovu poeziju.
Hoćete li konačno posetiti Portugal?
- Možda. Voleo bih da odem negde gde nema mnogo ljudi. Da potisnem Makija i budem Bogoljub. Nažalost, raspisana je poternica.
Vi ste na osnovu nje i privedeni.
- Pošao sam u Boku da registrujem auto. Prošao sam do tamo nekako neopažen. Godinama sam izbegavao granične prelaze, imao sam taktiku. Znam gde je granica labava i zato sam išao preko Bosne, uvek bi me pustili. Kada sam se vraćao, imao sam ličnu kartu SRJ, ali crnogorsku, vozačka isto.
Čovek je želeo da me proveri. Odlazi u onu kućicu na granici, a ja znam da je sve gotovo. Znam šta sledi, predvideo sam takvu situaciju. Pojavljuje se glavni načelnik i kaže mi da izađem iz auta. Sat-dva sam čekao da dođu po mene i odvedu me u zatvor u Valjevo.
Gordana Raković
Kod Marka je lova završila priču
Kako vam deluje to što je Marko Milošević oslobođen, a vi ste uhapšeni?
- To sam saznao tek po izlasku iz zatvora. Moj slučaj je bio politički i on je mogao politički da se reši. Njegov slučaj je sudski, time je moglo da se trguje. Nije on oslobođen pre dva meseca, već onda kad je pušten da ode. Tada je lova odigrala priču.
Nisam hteo da me Koštunica abolira
Od koga ste dobijali podršku?
- Srđan Milivojević je jedini čovek koji me je podržao. Kad sam izašao iz zatvora, kazali su mi da je rekao da će, ukoliko me ne puste, podneti ostavku na sve funkcije. Inicijativa za oslobađanje je pošla od Obradovića, pa je u saradnji sa Snežanom Malović došlo do Tadića. Jedino je on to mogao da uradi.
Mogao je i Koštunica.
- Iskren da budem, pre pet-šest godina Koštunica i Tadić su mi ponudili aboliciju. Odgovorio sam da Koštuničinu odbijam, a da s Tadićem mogu da sednem i razgovaram, ali samo o tome da se optužnica povuče. Debelo sam vodio računa o svojoj biografiji i neću uprljati ništa u njoj.
