Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lustriranje na poček
U vladajućoj koaliciji još ne postoji spremnost da se zalegne za primenu ovog zakona
Pokušaj da se Zakon o lustraciji stavi "u pogon", četiri godine po njegovom donošenju, najverovatnije će ostati samo to – pokušaj. Trenutno raspoloženje većine u parlamentu ne obećava da će inicijativa Liberalno-demokratske partije da lustracija "oživi" imati uspeha, pa je teško zamisliti da će u dogledno vreme neko biti stavljen na stub srama na osnovu ovog zakona. Lustracija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će se, po svemu sudeći, još neko vreme sprovoditi "ad hok", kroz sukobe političkih protivnika (kao što je slučaj skupštinskog lustriranja sekretara za zakonodavstvo Vlade Srbije Zorana Balinovca), ili kroz novinsko "tranžiranje" pojedinih članova društvene elite (poput istraživanja biografije kandidata za poslanika LDP-a Dragoslava Aleksića, bivšeg člana Socijalističke partije Srbije).
Prema "Politikinim" saznanjima, u vladajućoj koaliciji još ne postoji spremnost da se zalegne za primenu ovog zakona, između ostalog, i zbog toga što nema saglasnosti oko pitanja vremenskih granica (Zakonom usvojenim krajem maja 2003. godine predviđeno je da će se mere preduzimati prema onima koji su kršili ljudska prava od ratifikovanja Pakta o građanskim i političkim pravima 1976. godine, a zauzimaju ili se kandiduju za javne funkcije). Naime, protivnici primene važećeg zakona smatraju da bi na udaru lustracije trebalo da se nađu i odgovorni za likvidacije "narodnih neprijatelja" posle Drugog svetskog rata, ali i oni koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava u vreme vanrednog stanja uvedenog posle ubistva premijera Zorana Đinđića.
Međutim, i kada bi se ovaj ideološki problem prevazišao, teško bi bilo postići saglasnost u donošenju pratećih zakona, pre svega zakona o otvaranju tajnih dosijea. LDP je, inače, najavio da će ove nedelje podneti predlog ovog zakona, na kome bi, kako tvrde izvori "Politike", primena postojećeg Zakona o lustraciji mogla da padne. Upućeni tvrde da većina stranaka zazire od otvaranja dosijea zbog toga što se na taj način može ugroziti rad tajne službe, ali i zbog mogućih manipulacija sa dosijeima. Naime, iskustvo zemalja koje su počele lustraciju, govori da je gotovo nemoguće izbeći pojavu falsifikovanih dosijea, koje za cilj imaju upravo diskreditaciju političkih protivnika, ali i pročišćenih dosijea preko kojih se ne može doći do istine.
U Slovačkoj je, na primer, objavljena lista navodnih saradnika tajne policije Čehoslovačke da bi kasnije bilo dokazano da je ona bila puna imena nedužnih ljudi.
U Poljskoj je čak Ustavni sud ove zemlje odbacio kao neustavne delove zakona o lustraciji, prema kome je 700.000 ljudi trebalo da napiše izjave da li su sarađivali sa tajnom policijom, a o njihovoj odgovornosti trebalo je da se odlučuje posle upoređivanja tih priznanja sa policijskom evidencijom.
U Srbiji bi hiljadama ljudi moglo da se dogodi nešto slično. Prema oceni Omera Hadžiomerovića, potpredsednika Upravnog odbora Društva sudija Srbije, Zakon o lustraciji je neprimenjiv, jer bi obuhvatio gotovo sedam hiljada ljudi. "Ako lustrirate po jednog svakog dana, računajte koliko će to da traje. Zakon nije donet sa ciljem da nekoga lustrira, nego da bi se razgovaralo o njemu. Treba promeniti sistem", rekao je Hadžiomerović, ističući i da "ne postoji saglasnost u društvu o tom, pre svega, moralnom pitanju, ali i da je zakon loše napisan".
Da saglasnosti o ovom pitanju nema ni u novoj stranci u vlasti, DS-u, koja bi mogla da podrži inicijativu LDP-a (o stavu Demokratske stranke Srbije i G17 plus dovoljno govori činjenica da se u prethodnom mandatu nisu trudili da "pokrenu" ovaj zakon), govore i oprečni stavovi njenih funkcionera.
Tako su, odmah pošto je predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić prošle nedelje najavio kompletiranje Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, kako se zvanično zove to lustraciono telo, neki su funkcioneri njegovog DS-a "povukli ručnu", izjavljujući da tom problemu treba oprezno prići. Potpredsednik vlade Božidar Đelić rekao je da će o tome tek biti obavljene konsultacije između šefova poslaničkih grupa, ali i vlade i parlamenta.
– Jedna stvar je zakon, druga stvar je što imamo elemente koji se tiču i pravosuđa i mnogih drugih službi. Često, kada se govori o lustraciji kod nas, govori se o ljudima koji su se ogrešili o kriminal i moral, i tu već imamo seriju zakona koji mogu i moraju da se primenjuju – kaže on.
U isto vreme ministar pravde i zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović je najavio da će Vlada Srbije insistirati na primeni svih zakona, ali i na promeni onih za koje se utvrde problemi u njihovom sprovođenju.
Prema izvorima iz vladajuće koalicije, za sprovođenje Zakona o lustraciji u DS-u se zalažu, pre svih, bivši "otporaši" i učesnici studentskih protesta pod Miloševićem. Zbog zagovornika ovog zakona kojih najviše ima u DS-u, može se dogoditi da stranke na vlasti u lustracionu komisiju delegiraju predstavnika upravo te stranke, izražavajući na taj način i svoj stav prema zakonu.
U komisiji bi trebalo da budu tri sudije Vrhovnog suda, tri pravna stručnjaka, zamenika republičkog javnog tužioca i dva poslanika – jedan iz vladajuće većine, a drugi iz opozicije. Funkcioner LDP-a Ivan Andrić kaže da je njegova stranka spremna da, kao opozicija u parlamentu, predloži kandidata za lustracionu komisiju, a šanse da to mesto i dobiju su im velike, s obzirom na to da radikali i socijalisti ne podržavaju ovaj zakon.
Žarko Obradović, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, ističe da je kod lustracije reč samo o tome "da se na suptilan način, prividno pravno utemeljen, a krajnje voluntaristički, iz javnog života uklone politički protivnici". On je uveren da se zakon neće primenjivati jer je "sedam godina posle 5. oktobra ta priča potrošena". "Prošlo je nekoliko izbornih ciklusa i građani su videli ko je ko i šta je ko radio. Pored toga, i jedan visoki funkcioner DOS-a je u vreme rasprave o zakonu 2003. godine rekao da su dosijei prepravljani, što znači da su neupotrebljivi", zaključio je Obradović.
Da lustracije u Srbiji neće biti sigurno još neko vreme misli i dr Vesna Rakić-Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, ali ona za to ima druge razloge.
– S obzirom na to da je prethodna vlada vratila na scenu mnoge delove vlasti iz Miloševićevog vremena, a sadašnjoj to nije prioritet, mislim da lustracija u Srbiji neće biti sprovedena onako kako je zamišljeno. Ona kod nas mora da bude i obimnija nego u drugim postkomunističkim zemljama, jer mi treba da se borimo i sa posledicama komunizma, ali i Miloševićevog autoritarnog režima i ratnih zločinaca na našoj teritoriji. Međutim, bez ozbiljne potpore vlasti, pa i nekog impulsa s njene strane, lustracije neće biti – ocenjuje Vesna Rakić-Vodinelić.
Ističući primer Poljske u kojoj je tranzicija počela 1989. godine, a lustracija tek 1997. – i sada doživljava svoj vrhunac, dr Vesna Rakić-Vodinelić, kaže da sam protok vremena ne mora ništa da znači. Ipak, kako dodaje, protokom vremena umanjuju se šanse da se lustracija obavi na zadovoljavajući način.
Na pitanje da li je neophodan uslov za sprovođenje lustracije donošenje zakona o otvaranju dosijea, ona kaže da je bilo moguće sprovoditi Zakon o lustraciji i bez takvog zakona o dosijeima – ali pod uslovom da BIA dostavi dosijea na uvid lustracionoj komisiji. "Pošto BIA ne daje dosijea ni sudovima kada ih zatraže, bilo je nerealno očekivati da će ga dostavljati Komisiji za lustraciju", ističe ona.
D. Matović - B. Baković
--------------------------------------------------------------------------
Balinovac za DSS nije problematičan
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović kazao je da je direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Zoran Balinovac dobar pravnik i da, što se tiče DSS-a, "nije problematičan".
Mladenović je, na konferenciji za novinare, kazao da je Balinovac dugogodišnji član DSS-a, a to da li će njega neko zameniti u parlamentu nije stvar stranke, već vlade, koju on tamo predstavlja.
Odgovarajući na pitanje novinara, portparol DSS-a, kazao je da je Balinovac bio "službenik u republičkoj vladi na čijem je čelu bio Mirko Marjanović", ali je dodao da ne zna da je bio član Jugoslovenske levice, za šta ga, između ostalog, optužuje Liberalno-demokratska partija u parlamentu.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Komisija bez adrese
Prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić bila je član Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koja je izabrana u julu 2003. godine na period od šest godina, ali koja nikada nije istinski zaživela, jer nije imala uslove za rad. Komisija je održavala sednice, formirala veća i donela Poslovnik o radu, ali nikada nije dobila sedište, niti je imala stalno zaposleno osoblje, a Skupština Srbije i Vlada Srbije su se sve vreme oglušivale o njene predloge. Usled toga, Komisija nije uspela da otvori nijedan slučaj.
Zbog svega toga, članovi Komisije su u septembru 2004. godine podneli ostavke, ali ih parlament nikada nije razmatrao. Vesna Rakić-Vodinelić smatra da je i na taj način "Skupština Srbije htela da pokaže koliko snažno omalovažava taj zakon i tu ideju". "Vlada je takođe, na mnogo načina pokazala koliko je snažan protivnik lustracije", kaže ona.
[objavljeno: 05.06.2007.]
.jpg)
