Izvor: Blic, 18.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lupa za ljudska prava
Lupa za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je vrsta dodatne lupe za razmatranje pitanja koja se tiču primene i tumačenja Konvencije o ljudskim pravima. U zemljama koje su članice SE može se nadgledati da li su domaći sudovi u svojim presudama poštovali prava i slobode građana predviđena ovom konvencijom - rekla je za 'Blic' Tatjana Papić iz Beogradskog centra za ljudska prava. Ona je istakla da sud u Strazburu ne treba posmatrati kao viši sud koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi trebalo da ispravlja greške domaćih organa.
- Da bi se građani obratili sudu u Strazburu neophodno je da je prekršeno neko pravo koje garantuje Konvencija o ljudskim pravima i prateći protokoli. Konvencija počinje da važi od momenta ratifikacije u Skupštini Srbije i Crne Gore i primenjuje se na događaje koji će se dogoditi nakon ratifikovanja. Svi građani, čiji su procesi konačno okončani, ranije nemaju prava na žalbu. Ipak, u nekim slučajevima sud se osvrće na događaje i činjenice koji su prethodili ratifikaciji, ukoliko proces pred sudom i dalje traje ili njegova posledica - rekla je Papić.
Prema njenim rečima, pojedinci kojima je imovina nacionalizovana, neće moći da tuže državu Evropskom sudu za ljudska prava zato što im je imovina nacionalizovana davne 1945. godine, odnosno u periodu na koji se ne odnosi Konvencija o ljudskim pravima.
Ona je istakla da Evropski sud u Strazburu državama ostavlja široko polje procene kako će regulisati neke situacije u društvu, u šta spada i povraćaj oduzete imovine. Prema njenim rečima, vodi se računa samo o tome da li je naknada za oduzetu imovinu toliko značajno umanjena da poništava samu suštinu vraćanja imovine.
- Sasvim bi bila druga stvar ukoliko bi bio donet zakon o denacionalizaciji i u njemu propisani uslovi koji prave neku razliku među građanima, poput stavke da se imovina vraća samo onima koji imaju državljanstvo Srbije i Crne Gore ili ukoliko se ne bi poštovao postupak vraćanja imovine koji je propisan zakonom - rekla je Papić.
Ona je rekla da porodice poginulih i povređenih radnika Radio televizije Srbije prilikom NATO bombardovanja neće moći da se žale sudu u Strazburu. Prema njenim rečima, najviša instanca ovog suda Veliko veće donelo je odluku u slučaju 'Banković i drugi protiv Belgije i drugih' da Evropski sud nije za to nadležan. Advokatski tim tužioca tvrdio je da je zgrada RTS bila u tom trenutku u nadležnosti zemalja SE i NATO u smislu efektivne kontrole iz vazduha, dok se sud zadržao na dotadašnjoj odredbi nadležnosti teritorije po kojoj se ona odnosi samo na slučaj efektivne kontrole od strane kopnenih snaga. Sud je tužbu odbacio i neće dva puta raspravljati o istom zahtevu.
Tužba sudu u Strazburu podnosi se u roku od šest meseci od donošenja pravosnažne presude u slučaju da su iscrpljeni svi domaći pravni lekovi ili šest meseci u odnosu na samo kršenje, ukoliko nema delotvornog pravnog leka. Prema njenim rečima, žalbe na odluku o suštini stvari može se podneti u roku od tri meseca pred Velikom većem suda u Strazburu.
Takođe, građani Evropskom sudu za ljudska prava mogu da se žale i zbog neefikasnosti sudstva.
- Neophodno je razumno trajanje procesa pred sudom. To sud u Strazburu procenjuje od slučaja do slučaja i ima osećaja da je neophodno da komplikovaniji slučajevi traju duže. Razne stvari uzimaju se u obzir, a procenjuje se i držanje vlade, tužilaštva, kao i podnosioca predstavke - rekla je Papić i istakla da je pogrešno ako građani misle da treba da odugovlače proces pred sudom, kako bi sud u Strazburu presudio u njihovu korist i naložio da im država isplati visoku nadoknadu, jer se prati i njihovo ponašanje pred domaćim sudom.
- Ako slučaj podele stana traje 25 godina, a Konvencija stupi na snagu poslednje godine, sud u Strazburu će slučaj uzeti u obzir u celosti, jer je u pitanju kontinuirano kršenje ljudskih prava na pravično suđenje i sud će presuditi u korist tužioca i odrediti naknadu koju država treba da mu isplati - rekla je Papić.
Praksa suda u Strazburu utiče na izmene zakonodavstava zemalja članica i posle pristupanja SE.
Papić je istakla da je posle slučaja 'Kutić protiv Hrvatske' Hrvatska vratila u Zakon o obligacionim odnosima član koji garantuje nadoknadu štete za uništenu imovinu u terorističkim napadima.
Prema njenim rečima, država uvek plaća troškove suđenja. Komitet ministara nadzire izvršenje pravosnažnih presuda i, ako je potrebno, privoli državu članicu da poštuje odluku suda. I. Cvetković Sloboda izražavanja
Sud u Strazburu 1986. godine presudio je u korist austrijskog novinara u slučaju 'Lingens protiv Austrije' i naložio ovoj državi da isplati 284.538 šilinga zbog prekršaja Konvencije koja garantuje slobodu izražavanja. Papić je rekla da je sud u u tom slučaju presudio da su javne ličnosti manje zaštićene od običnih građana kada se izražava mišljenje o njihovoj delatnosti ili kada se kritikuju. Grgurević: Žalićemo se
NOVI SAD (Beta) - Predsednik Lige za zaštitu privatne svojine Slavenko Grgurević izjavio je da će vlasnici nacionalizovane imovine podneti oko 100.000 tužbi protiv države, ako im se ne obezbedi nadoknada imovine u naturi.
Grgurević je novosadskom 'Dnevniku' rekao da stari vlasnici neće pristati na nadoknadu imovine putem obveznica i hartija od vrednosti. On je dodao da su naslednici nacionalizovane imovine do sada pripremili oko 1.000 tužbi, koje će podneti Sudu za ljudska prava u Strazburu. Grgurević je ocenio da obraćanje građana Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu može vrlo skupo da košta Srbiju. Podsetio je na slučaj 'Brumaresku protiv Rumunije', kada je jedan rumunski građanin, čija je imovina nacionalizovana u vreme komunističke vladavine, zahvaljujući presudi suda u Strazburu od rumunske države dobio 680.000 američkih dolara odštete.
