Izvor: Politika, 17.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovila ratne zločince, ulovila dve srpske vlade
Haška tužiteljka opisuje kako je optužnicama protiv četiri generala dokrajčila Živkovićevu vladu
Detalji iz memoara glavne tužiteljice Haškog tribunala Karle del Ponte „Lov , ja i ratni zločinci”, polako izlaze u javnost uprkos protivljenju srpskih vlasti. Autor štiva, koje bi prema oceni predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića, moglo da ugrozi i potragu za Mladićem, u knjizi je priznala da joj je najneprijatnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poseta Beogradu u osmogodišnjem mandatu bila ona kada je Zoranu Živkoviću na sto sručila optužnice protiv četiri vojna i policijska generala – Sretena Lukića, Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića, Vlastimira Đorđevića. U to vreme, da podsetimo, Lukić je još bio aktivan i nalazio se na funkciji načelnika resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije, dok su ostali bili u penziji, a Đorđević i u bekstvu.
Del Ponteova je u knjizi opisala ono šta se događalo pre pet godina, posle ubistva premijera Zorana Đinđića i vanrednog stanja, a pred parlamentarne izbore u Srbiji.
Naime, posle tužiteljkine posete Beogradu, 3. oktobra 2003. godine u javnost je (preko dnevnog lista „Balkan”) dospela informacija da je Del Ponteova u Beograd donela nove optužnice, što je u Živkovićevoj vladi izazvalo pravi šok, jer su ministri verovali navodnom obećanju da novih optužnica neće biti („Vreme ” je pisalo da su „neki od Đinđićevih bliskih saradnika tvrdili da je pokojni premijer, neposredno pre atentata, zamolio Karlu del Ponte da prekine da piše optužnice protiv svakog generala vojske i policije koji je bio na Kosovu jer to može da razara zemlju iznutra i gura je udesno”).
Prema nezvaničnoj, novinarskoj verziji događaja (koji je 20. oktobra, kada su obelodanjene optužnice, dobio i zvaničnu potvrdu premijera i tužiteljke) Živković je, prema svedočenju prisutnih, besno odbio i da dodirne fasciklu sa optužnicama, a onda je tužiteljki prigovorio i da nisu dobro „adresirane” jer je na njima pisalo Državna zajednica Srbija i Crna Gora, a „takva država više ne postoji”, rekao joj je Živković.
U svom rukopisu Del Ponteova tvrdi (njena verzija se umnogome poklapa sa onim što su novine tada objavile) da joj je Živković predočio da će posle ovih optužnica teško moći da sarađuju, i podsetio je da su Đinđić i Svilanović sa njom ranije razgovarali o tim optužnicama. U memoarima Del Ponteove navodi se da ju je Živković upozoravao da bi hapšenje Lukića moglo da dovede do raspada vlasti. Živković je, potvrđuje i Del Ponteova, strahovao da bi policija odbila poslušnost kao i da bi nova hapšenja mogla da dovedu do pada vlade koja je već tada bila u dubokoj krizi.
Tužiteljka tvrdi da je Živković izričito zahtevao od nje da ne dira Lukića i dodao: „Uskoro ćete moći da razgovarate sa novim premijerom. Ja nisam toliko lud da hapsim sopstvenu policiju”, rekao je Živković prema sećanju haške tužiteljke.
Razumevanje od glavne tužiteljke Tribunala tražio je i tadašnji šef diplomatije Goran Svilanović, zahtevajući da se odloži objavljivanje optužnica. Ona je ovoj molbi izašla u susret i dobila odobrenje iz Haga da se optužnice ne objavljuju bar još mesec ili dva. Međutim, jedan razgovor sa Svilanovićem okrenuo je tok stvari. Kako piše Del Ponteova, Svilanović i ona su se, dok mu je ona saopštavala radosnu vest o odlaganju, sporečkali oko toga što je tužiteljka vikala na šefa diplomatije, posle čega je ona Svilanoviću kratko odbrusila:„Žao mi je što ste se osetili uvređenim. Naš dogovor da optužnice ostanu tajna više ne važi”.
Tako su optužnice „eksplodirale u lice” srpskim vlastima taman pred izbornu kampanju. Objavljene su 20. oktobra, dvadesetak dana pre održavanja predsedničkih izbora i otprilike isto toliko pred raspisivanje parlamentarnih izbora koji su zakazani za 28. decembar.
Vlast je pokušala da ublaži haški udar organizovanjem serije mitinga policajaca koji su poručivali „ svi smo mi Sreten Lukić”.
Ministar policije Dušan Mihajlović poručivao je da on neće biti ministar koji će hapsiti Lukića, a ministar pravde Vladan Batić, zahtevao je da država „zauzme jasan stav” povodom optužnica koje „pokazuju da, očito, neki drugi interesi, a ne krivično-pravni, diktiraju podizanje optužnica protiv Srba”.
Trenutak je za vlast bio, zaista, nezgodan. Kada su došle optužnice, Živkovićeva vlada je bila u žestokom klinču da strankom G17 plus koja je DS optuživala za manipulisanje pitanjem Kosova. Uvid u novinsku dokumentaciju iz ovog vremena pokazuje da, u političkom smislu, ima neke sličnosti između sadašnjeg i trenutka u kom je Živkovićeva vlada morala da se dokazuje na pitanju odnosa prema Hagu i Kosovu. Živković je aludirao na G17 plus kada je rekao da su neki u parlamentu „spremni da prodaju veru za večeru, odnosno sve za ništa”, optužujući ovu stranku da se zalaže za nezavisno Kosovo. I onda, kao i sada, pala je uzvratna optužba da vlast „zloupotrebljava kosovsko pitanje zarad sticanja jeftinih političkih poena”. Tako je Ksenija Milivojević odgovorila Živkoviću da pokušava da diskredituje njenu partiju, ističući da se G17 zalaže za zaštitu srpske i drugih manjina na prostoru Kosova.
– Naša stranka podržava najavljeni početak pregovora sa albanskom stranom i nijednim svojim nastupom nikada nismo pokazali da se zalažemo za nezavisnost Kosova – rekla je Milivojevićeva za „Kurir”.
D. Matović
[objavljeno: 18/03/2008.]
