Izvor: Kurir, 16.Dec.2009, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovci na naciste
Novi Čovek je rođen, mada bi duh vremena pre nalagao izraz proizveden. Ime Marko Karadžić stoji mu kao kamuflažna uniforma. Pola je vladin, pola nevladin. Vrhunski rad: golim okom jedva da je moguće ustanoviti gde prestaje Nenad Čanak, a gde počinje Sonja Biserko.
Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska prava, gde su ga preporučile godine bavljenja temom u nevladinom sektoru, izborio se za pravo Voje Koštunice da sa svojima bude proglašen neonacistom. Tvrdeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kako je tumačenje Statuta Vojvodine u Vojinoj stranci, koja insistira na razlikovanju konstitutivnog naroda od manjinskih, neonacističko, Karadžić, pravnik po struci, zaboravlja da, ako bi njegova interpretacija imala smisla, tada bi bar polovina evropskih ustava bila čist „Mein kampf“.
Ali smislenost i nije najvažnija vrlina njegove teze, i đavo da nosi smislenost. Uostalom, pravnika je gomila, a Karadžić je jedan i nisu ga pravili zbog tih stručnih trivijalnosti. Model koji on inauguriše je prost: najpre sam ustanovio da ste vi moj politički protivnik, potom sam vas proglasio neonacistom, a onda ću vam, prema dobrim evropskim običajima, objasniti da sa nacistima nema dijaloga i da od svega što kažete u svoju odbranu samo može da vam bude gore. Dakle, ćutite dok ja govorim. I da, sve što vam potom uradim, ja ili neko drugi, nisam uradio čoveku, već nacisti. Jasno?
Taj model borbe, naravno, drastično sužava polje svake političke debate. Ali on je u ovom slučaju opasan zato što prvi put dolazi iz vlasti, kada postaje signal uspostavljanja jednog represivnog političkog modela. Karadžić je, dakle, važan zato što je vlast, a ne zato što je mnogo pametan ili što je „istraga“ (neo)nacista postala intenzivnija nego 1945.
Iskreno, ne verujem da je ovo uvod u ‘Moskovske procese’, kao što ne verujem ni da to što je Karadžić podministar podrazumeva da su mu istragu nacista naložili Mirko Cvetković ili Boris Tadić. Prvi je valjda bio zauzet obučavanjem knjigovođe, a drugi je gledao kako da na dan proglašenja Statuta ne bude ni u Novom Sadu ni daleko od njega, pa je izabrao da u Sremskoj Mitrovici organizuje samit na vrhu sa mrtvim rimskim imperatorima. Što je takođe nacizam po sebi, samo što Boris još nije došao na red.
U vladi niko nije branio Voju zato što je Voja protivnik, a pravilo je da se oni ne brane. Umesto toga, već vidim, Karadžić će za dan-dva da se javi kako mu prete, i onda će svi braniti njega, i to od Voje, koji nije bez krivice zašto navijači više ne navijaju za Zvezdu i Partizan, već za njega, koji ih je puštao da mirno ubijaju.
Naravno, ova bedna kampanja sada će po ušima tući Voju, ali pristanak vlasti na to jeste proizvod njenog nevoljnog pakta sa jednim neostaljinističkim modelom mišljenja, koji više ne pita koliko papa ima divizija, već zna da ih ova pervertirana borba za ljudska prava ima mnogo. I zato Tadić može danas da veruje kako je u ćutanju mudrost, ali njegov izbor nije veseo jer će sam za godinu dana govoriti isto što i Karadžić ili će Karadžić govoriti o njemu kao neonacisti. Držite me za reč. Zato je Karadžić Novi Čovek za budućnost. Iako budućnost i nije nova.
P.S. Pitate se otkud ja u Kuriru? Ništa lično, samo me učilo da ponekad treba biti na strani slabijeg.
