Izvor: B92, 14.Nov.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Lovas": Iskaz svedoka Kuvajdžića
Beograd -- Na suđenju optuženima za ubistva 70 civila u selu Lovas, u Hrvatskoj 1991, svedok Josip Kuvajdžić je izjavio da su Hrvati bili zatvarani, a neki su i ubijeni.
Za zločine u Lovasu optužene su četiri osobe iz nekadašnje lokalne vlasti, četiri bivša pripadnika JNA i šest nekadašnjih pripadnika paravojne formacije "Dušan Silni".
Oni su optuženi za napad i zauzimanje Lovasa, 10. oktobra 1991, kada su ubijena 22 civila Hrvata, zatim za mučenje i ubistvo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << još 12 civila sutradan i smrt 11 civila koji su istog dana ubijeni u svojim kućama.
Prema optužnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije, optuženi su zarobljene hrvatske civile odveli na polje deteline na izlazu iz Lovasa, da im je naređeno da se kreću, razgrćući detelinu, a ukoliko ugledaju minu da stanu.
Kada je jedan civil pao preko mine, aktiviran je veći broj mina, posle čega su pojedini optuženi na civile otvorili paljbu i tada je poginulo 20, a teže i lakše povređeno 12 ljudi.
Na današnjem pretresu, Kuvajdžić je ispričao da je 10. oktobra bio u kući kada se čula pucnjava i granatiranje, da se s porodicom sakrio u podrum i da je posle izvesnog vremena video kod suseda oko dvadesetak osoba koji su sedeli na klupi.
On je rekao da je neko, kada se on vratio u podrum, pokušao da uđe kod njega, pa je čuo da neko viče – "ne moraš, tamo je sve u redu”.
To veče, kazao je Kuvajdžić, pozvao ga je Milan Radojčić (jedan od optuženih) i rekao mu da moraju da nose belu traku da bi se "znalo ko je od nas domaći", navodeći da su ta obeležja nosila samo Hrvati, a ne i lokalni Srbi.
Prema iskazu svedoka, Radojčić mu je kazao da će naređivati šta će da se radi, da je on sa još dvojicom radio na održavanju agregata, a ponekad je i opravljao automobile u zadruzi.
Posle nekoliko dana, rekao je Kuvajdžić, naređeno im je da dođu u zadrugu radi nekog dogovora, a kada su došli Ljuban Devetak (prvooptuženi) je odvojio njih devetoricu i odveo u mesnu kancelariju gde im je rečeno da će raditi svoj posao i da će tu boraviti, a ne kod svojih kuća.
On je kazao da mu je posle 31. decembra 1991. godine, kada je radio na popravci trafo stanice, dozvoljeno da odlazi kući, dodajući da do tada sebe smatrao zatvorenikom, jer mu nije bilo dozvoljen odlazak kući.
Kuvajdžić je ispričao da je jednom prilikom Milenko Rudić i Mile Radović sa još tri osobe došli kod njega, da su njegovu suprugu i decu "držali na našanu", dok je njih nekoliko pretresalo kuću jer je, navodno, iz nje pucalo.
Dogovor te grupe ljudi je bio - ako nešto nađenom pucajte u ženu i decu, a pošto ništa nisu našli otišli su.
Svedok je kazao da je video kako su u policiju doveli na saslušanje Vikicu Filić i Snežanu Krizmanić, dodajući da su bili privedeni i Luketić sa ženom i da je neko pitao zašto su dovedeni, zašto ih odmah nisu ubili, pa su ih izveli, a potom su se čuli pucnji.
Za minsko polje Kuvajdžić je rekao da nema neposrednih saznanja, ali da mu je pričao jedan od preživelih, Petar Vuleta, da je verovao da idu na rad u vinograd, a kada su došli do deteline naređeno im je da je nogama razgrću i da im je tada sve "postalo jasno".
