Izvor: Blic, 11.Jan.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš Ustav izgovor za kampanju
BEOGRAD - Promene Ustava je nerealno očekivati pre svega zato što ne postoji politička volja za smanjenjem broja poslanika, kao ni za rekonstrukcijom Vlade Srbije. Uvidevši, međutim, da bi građani Srbije pozdravili takav radikalan potez, stranke su priču o promeni Ustava iskoristile kao politički marketing da bi ranije ušle u predizbornu kampanju.
Politički analitičari sa kojima je „Blic" razgovarao ne veruju da su ustavne promene moguće budući bi one iziskivale >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dugu proceduru, veliki kompromis među političkim strankama, dvotrećinsku većinu u parlamentu ili raspisivanje referenduma. Sve to je, prema njihovom mišljenju, neizvodljivo postići u narednih godinu i po dana, koliko je ostalo do redovnih parlamentarnih izbora.
Šta bi menjali u Ustavu
DS broj poslanika decentralizacija
G 17 plus broj poslanika regionalizacija direktan izbor gradonačelnika
SNS i NS broj poslanika ukidanje blanko ostavki
LDP broj poslanika preambula Ustava o Kosovu izborni zakoni
LSV i SVM decentralizacija autonomija Vojvodine
SPO preambula Ustava o Kosovu podela na regione
SRS i DSS protiv podele Ustava
Srpska napredna stranka, međutim, prikupila je 280.000 potpisa koje će prekosutra predati Skupštini Srbije sa zahtevom za raspisivanje referenduma radi smanjenja broja poslanika sa 250 na 125. Naprednjaci su tražili i otvaranje dijaloga sa vladajućim strankama da bi se utvrdilo koje bi još promene mogle da se izvrše o istom trošku a da budu prihvatljive za sve. G17 plus, s druge strane, najavljuje kampanju za promenu Ustava zbog decentralizacije.
U najvećoj vladajućoj stranci tvrde da jesu za ustavne reforme, kao i za smanjenje broja poslanika, ali tek posle ozbiljne analize i saglasja o svemu što bi trebalo da bude promenjeno. U suprotnom, kažu, moglo bi da se izlazi na referendum svakog meseca sa nekom delimičnom promenom Ustava shodno interesima pojedinih stranaka. Demokrate, iako ne propuštaju da pomenu kako je ideja o promenama Ustava potekla od predsednika Borisa Tadića, ne pominju kada bi mogao otpočeti dijalog u kojem bi se makar pobrojale sve manjkavosti i nedorečenosti najvišeg pravnog akta.
Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, tvrde da se pričom o promeni Ustava stranke „ne igraju sa realnim parametrima".
Niko ni ne očekuje da će konačni rezultat biti promena Ustava, ali je lepo da se o tome priča. Politička kultura u Srbiji je takva da se izborna kampanja vodi praktično sve vreme, a stranke koriste svaki trenutak za prikupljanje marketinških poena kaže Đorđe Vuković.
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže da je problem imidža SNS u tome „što se predstavljaju kao dobra opozicija, ali nemaju dovoljne kapacitete za upravljanje, pa je priča s Ustavom zgodna da prikažu kako imaju kadrove". On se slaže s konstatacijom da otvaranje skoro svakog političkog pitanja u Srbiji služi kampanji.
Naša politička elita popuštala je samo kada je društvo bilo u ozbiljnoj krizi i agoniji. Sada moraju da malo sebi, poput harakirija, ograničavaju poziciju, dok ključne stvari ne rešavaju. Naime, kada bi poslanici zaista bili nešto više od glasačke mašine kojom upravljaju stranačka rukovodstva, ne bi smetalo to što ih ima 250 kaže Stoiljković.
Politički analitičar Jovo Bakić smatra da blizina izbora onemogućava proces promene Ustava.
Sigurno je da naprednjaci time žele da ranije uđu u predizbornu kampanju. Zahtev G17 plus je manje popularan jer postoji bojazan da regionalizacija odvede u separatizam zaključuje Bakić.
