Izvor: B92, 25.Nov.2011, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lobiranje kod nas još u pelenama
Beograd -- Posle 3 godine od obećanja, lobiranje kod nas još nije zakonski uređeno. Kašnjenje zakona čini da se pravno ne razgraniči mito od legalnog uticaja u Skupštini.
Više nam niko za pare ne drži stranu u belom svetu, a u skupštinskim holovima emisari raznih firmi mogu nesmetano da preporučuju poslanicima da bruse zakone po njihovoj računici, pišu "Novosti".
Lobiranje, koje su pre mnogo decenija patentirali Amerikanci, kod nas je još u pelenama. Za srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << interese u svetskim centrima moći više se ne zalaže nijedna agencija, a donošenje zakona u ovoj oblasti još je na dugom štapu, iako je trebalo da ugleda svetlo dana još 2008.
Radna verzija zakona o lobiranju izričito zabranjuje članovima upravnih odbora javnih preduzeća, zaposlenima u državnim agencijama i stranačkim funkcionerima da se bave ovom delatnošću. Taj posao bi legalno mogli da rade tek dve godine po odlasku sa funkcije.
Izlizana fraza da su Novak Đoković, odbojkaši i ostali naši sportisti najbolji promoteri Srbije sasvim je na mestu, ako se zna da lobiranje nije ugrađeno kao izdatak u važeći budžet.
Amerikanci su među prvima zakonski uredili oblast lobiranja, a slične propise imaju Kanada, Mađarska, Poljska, Makedonija, Litvanija, Slovenija, Crna Gora... Dva najjača lobistička centra su Vašington i Brisel, a u belgijskoj prestonici ordinira armija od 18.000 lobista.
"Vlada nema potpisan ugovor ni sa jednom lobističkom kućom u Briselu i Vašingtonu", potvrdio je Milivoje Mihajlović, šef Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.
Za naše interese ranije su u Americi radile dve lobi agencije - ”30 point stratedžis” iz Merilenda i ”Barbur, Grifit i Rodžers”.
Njihova misija je bila da obezbede prodor u uticajne medije i ugovaraju kontakte sa visokim zvaničnicima administracije SAD. Ugovori su im istekli početkom 2010. godine.
Olako odricanje od lobista u međunarodnoj areni okreće drugu oštricu mača ka našoj kući. Kašnjenje zakona o lobiranju onemogućava da se pravno razgraniči mito od legalnog uticaja, pa su korupciji otvorena vrata.
"Oglušili smo se i o preporuku Evropske komisije da se konačno uredi oblast uticaja na donosioce odluka. Sa Ministarstvom trgovine još u januaru smo isplanirali da radna verzija zakona najkasnije do kraja godine bude na javnoj raspravi, ali je rekostrukcija Vlade usporila tu ideju", kaže Zoran Domazet, predsednik Društva lobista Srbije.
On kaže da su, pre mesec dana, svim poslaničkim grupama podelili kopije nacrta zakona u kojem je precizno naveden delokrug rada lobista. Predviđeno je formiranje komore lobista i preciziran je način sticanja licence.
"To zvanje bi dobijali ljudi verzirani u određene oblasti. Za državu bi bilo dobro da se što pre definiše ko lobira, za koga i kome plaća porez za tu delatnost", pojašnjava Domazet.
Poslanik URS, koji je pre četiri godine radio na rezoluciji o lobiranju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kaže nam da nedonošenje zakona iz te oblasti šteti interesima svih državnih institucija. On se, takođe, zalaže za osnivanje registra lobista, kako bi se tačno znalo ko i u čije ime lobira.
