Izvor: Blic, 05.Nov.2011, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudska prava ne ubijaju
Ubistva policajaca uzburkala su javnost. Rezignirani su svi, ne samo šefovi policije. Resorni ministar, međutim, izričito p(r)oziva one koji se bave, kako kaže, „pod navodnicima ljudskim pravima“ da sada stanu u zaštitu ljudskih prava policajaca isto kao što to čine kada ovi prekorače ovlašćenja. Iza toga stoji teza da se preteruje sa ljudskim pravima, što uzima danak.
Ljudi su poginuli, nije vreme za akademske rasprave, ali ni u tragediji ne treba zaboravljati: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudska prava su ipak skup garantija uspostavljenih da štite građane od samovolje države i njenih službenika, dok je zaštita službenika, kao i građana od drugih građana oblast krivičnog, a ne ljudskih prava. Ubistvo policajca je zločin, u nekim državama neoprostiv, ali ne spada u domen ljudskih prava, sem ako iza takvih ubistava ne stoji sama država.
Bitnije od terminologije je da ovlašćenja i bezbednost policije s jedne strane i dostignuti stepen poštovanja ljudskih prava s druge nisu kao tegovi na klackalici, pa što jedno ide više, drugo mora niže - i obrnuto. Uporedimo stope krivičnih dela nad policajcima u zemljama u kojima su ljudska prava na visokom i na niskom nivou i videćemo. Policajac čoveka može lišiti života, a da ne naruši njegova ljudska prava, a može ga i ne dotaknuti, a da ih ozbiljno povredi.
Ljudska prava nisu smetnja zaštiti života policajaca. Policajci ne ginu zbog preterivanja u poštovanju ljudskih prava, već zbog drugih stvari, o kojima, opet, nije ni vreme ni mesto.
Nema spora oko toga da je odgovor države prema nasilnicima slab, da je „sistem" nedovoljno efikasan. Ali nije samo policajcima teško kada se treba odbraniti, građanima je još teže. Koliko žena godišnje bude ubijeno nasiljem u porodici? Ko pokuša da odbije napad od sebe ili svoje imovine, često će i sam završiti sa prekršajnom ili krivičnom prijavom koja mu zagorčava život.
A povući se, pretrpeti pa prijaviti vlastima, prečesto nema smisla - na deset ili više neprocesuiranih prijava silnik je dobio jedanaestu, pa šta. Za to nisu krivi oni koji se zalažu za ljudska prava.
Konačno, najopštije, neki se već pitaju da li nam se, po nasilju, vraćaju devedesete? Poznata rediteljka upozorava preko Tvitera da srednoškolci u pozorištu aplaudiraju glumcu koji igra čoveka koji je načinio ratni zločin, a dobacuju glumici - supruzi, zbog njenog očaja kada je saznala za greh muža.
Nasilje i mržnja po raznim osnovama lako hvataju maha, posebno u ekonomskoj krizi. Hoćemo li nešto uraditi u vezi s tim, to pozorište nam je već bilo u kući? Ako hoćemo, onda će ministru policije, ali i ostalima u vladi, biti potrebna podrška i savet upravo od zagovornika ljudskih prava.
.jpg)
