Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jan.2016, 21:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Missing tools

Moje dvorište, moje šupe, štale, dva tavana, kočine, kotarke, podrum i oborac su lokalitet, mala Vinča, u kojoj nalazim nove i nove artefakte, ravnik za jednobrazdni plug (taj sam polugom podizao kad stignem do lenije, plug sa dve brazde sam na jedvite jade obarao u stranu); još na gredici stoji češagija na kojoj bih, da samo imam mirkoskop, mogao naći i crne konjske dlake, jer je ta češagija bila aktivna još dok smo imali vranice zvane Manci i Sajka, tek negde oko privredne reforme >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kupiće moj otac, dve mlade i lepoglave zelje, Olgu i Sojku, a doteraće ih iz nezamislivog, dalekog Đakova!

Imam još neku vrstu šustersko-kosačkog nakovnja, mogao si na njemu da pokuješ kosu, ili da teksama potkrpiš natikače, pošto si u Bečkereku kupio skupocenu žutu kožu za đon, kožu toliko lepu da ti je netom potkrpljene natikače bilo žao da obuješ i da kreneš u njima po zemljici čarnoj, ili po utabanom snegu; vodir je nadživeo barem dva pokolenja kosaca, donedavno sam imao i naćve u kojima je baba mesila tri hleba od pet kila, jedared nedeljno, pošto bi prethodno podmesila komlov: jedino nisam nikad naišao na obranicu.

U školi ćemo biti ljubazno opomenuti da se kaže obramica, jer se stavlja na rame, zašto onda nije oramica, šta će nam b, izvan škole smo i dalje govorili obrAnica, i imala ju je svaka kuća. Iz opticaja će je konačno izbaciti vodovod kad se bude udostojio da pruži svoje nevidljive pipke i ispod Farkaždina, da svako domaćinstvo iz slavina na gotovo dobije vodu, koja jedino što ni dan-danas nije za piće; uglavnom je život u našem predvodovodskom stupnju razvoja bio nezamisliv bez obranice. Jednostavne alatke kojom su rukovale žene i samo žene.

Obranica je lepo obrađeno drvo u obliku vrlo blagog luka, na oba kraja ima useke gde upadnu drške vedra, ne znam kako je neko dete moglo biti toliki ladolež, nebrigeš i neznalica, ali se nikad nisam upitao od kojeg drveta je obranica, kad izdržava toliki teret; znao sam da mi za luk (mada smo mi i luk zvali strela!) treba grana od bresta, kao što je za udilo bila neophodna morska trska, korpa je mogla da bude samo od vrbovog pruća, a od čega je obranica nisam nikad pitao; ne znam ni kad su je moji kupili, ni odakle je stigla na debeljački vašar, ali sada, ako zatvorim oči i zamislim dolju u kojoj smo se tociljali i u kojoj je bio prosut paprikaš iz ručkonoše, promiče čitav karavan žena koje na obranicama nose po dva vedra vode sa Tamiša: žene u muškim reklama, u gumenim čizmama, starije, uklopljene u sumorne boje V. Ilića Mlađeg, pa druge vodonoše, koje imaju šarene marame i koje su još strukirane, treće se penju uz breg pored kuće Milana Venskog, na obranicama su im vedra ili cegeri puni jagoda iz vinograda, sve su, kao i Afrikanke koje nose ogromne posude na glavi, naštelovale hod tako da im se dragoceni teret ne prosipa: nisam se trudio ni da zamislim kako podižu same dva vedra vode na obali Tamiša, kako su ih u poznu jesen uopšte napunile vodom?!

Ko bi rekao da ću toliko nadživeti obranicu, koja mi se činila večnom, postojala je pre mene, savršena je u svojoj jednostavnosti, nikad nisam video nijednu skrjanu obranicu (kao što jesam video prepolućeno gladilo!), i nikad nisam video osobu muškog pola sa obranicom. Domaćinska ramena, koja su prenela hiljade džakova sa žitom, kukuruzom, superfosfatom, cementom, korpama grožđa, nikad se nisu podmetnula pod obranicu, možda je neki neženja ili udovac to učinio, ali rano zajtra ili kad se smrkne: oštra i nepromenljiva podela rada uzimala je redovan danak, a ja to tek sad primećujem.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...