Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Mar.2016, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Missing tools II
Rado bih se još jednom vratio u svet gde nije bilo ničeg suvišnog: imaš jedan sat, zidni („izbija kav Pešta!“ - govorio je deda koji ga je kupio posle Oslobođenja u Titelu za četiri hiljade, imaš jedno tocilo, jedne makaze za kuću, jedne za striženje ovaca, sikiru, jednu sa većom drškom, drugu manju, za sečenje zobi, za deljanje vinogradskog kolja, nogare isto komada jedan, žuljara jedna po domaćinstvu, ona ima metalni deo kojim sa klipa kukuruza kruniš po dva ili tri reda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kad ga načneš tom metalnom da kažemo kapom, koja bi se mogla opisati kao umanjeni i zatupljeni ašov okrenut naopako: kad god sam je ugledao u velikoj korpi od pruća podsetila na Sv. Savu, Svetitelj je, gle, imao takvu frizuru i anfas, motika je bilo za više radena, ali i za više namena, jedna je za baštu, druga za kopnju kukuruza, vila je bilo još više, obične, kojima se čisti štala i kojima se donosi pića: seno, detelina, lišće repe, rezanci od repe, slama... Vile dvoroge, cele od drveta, za bacanje snopova na voz ili na kamaru; za vađenje repe bile su vile sa dva zatupljena kraka, razmaknuta u sredini, za utovar i istovar repe vile sa zatupljenim šiljcima, metalnim takoreći pupoljcima, da se ne bi zabadale u repu, a su imale barem šest ili sedam parošaka. Jednom sam video vile sa svega tri simetrična, fabrička, znači paroška, nije nijedan bio skrjan, izgledale su mi kao kontrabas sa tri žice i prepustio sam ih evo sve do danas zasluženom zaboravu.
Kad sadeneš žito, seno ili snopove toluzine, za šta su ti potrebni čatlovi i pomotnjice, to se zove voz, teret mora biti stručno sadenut, povezan i simetričan, da bi po sredini bio još učvršćen pajvanom obmotanim oko cele građevine, kočijaš ipak gleda da izbegne vagaše, rupe, i uopšte mesta na leniji ili na drumu gde je jedan kolotrag niži od drugog i gde bi voz mogao da se prevrne, što izdaleka izgleda kao kad se trogodišnjak izvrne u debeo sneg, ali nije baš tako bezazleno.
Za voz je kao i za ljubav potrebno dvoje: jedan koji snopove najpre baca na kola, i drugi koji dene, deneš od krajeva ka sredini, ali i onaj koji baca, mora znati gde je težište snopa, gde su uže ili ličina, ja nisam dospeo do tog stupnja ličnog usavršavanja u zemljoradnji, ali bih rekao da se snop baca tako da donji, teži deo leti napred...
Ne znam kud su se dele silne stvari bez kojih paoršaga nema, ali tako je to, bez alata nema zanata, ali i bez zanata, kak vidimo, nema alata! Već sam se potužio da nema nigdi obranice, ali nema ključa kojim se čupa slama, a morao bi preživeti barem metalni deo, koji je čelična arapska jedinica, ili udesetostručena i ojačana kuka za štrikanje, nema arheoloških tragova bakrača, di je naš sadžak, čabar za mast, lajter, iz kojeg se na njivi pije hladna voda, premda kroz jedan te isti pisak, a što je najgore ne znam ni di su čengele! Metalna konstrukcija, rođaka sidra, može biti i sa dva i sa tri kraka, velike udice koje ne divane, a žive zajedno: kad ti vedro upadne u bunar, sklizne sa oseka, ili se pokida lanac, onda ti samo čengele pomažu, vedro ne vidiš, ali čengele spustiš na dno i njima naslepo pecaš svoje rođeno vedro, koje ćeš izvući puno vode, iako ti je ta voda već presela.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
