Izvor: B92, 15.Apr.2013, 10:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lihtova: Mi smo siromasi bez elite
Beograd -- Mi smo siromašna mala zemlja koja nema odgovornu političku elitu, ni intelektualnu, ni ekonomsku, smatra predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
"Mi smo zemlja u kojoj građani ne poštuju elitu, a i kako bi? Kad se pojavi neko ko se pokaže malo drugačiji, biva povučen dole za noge, jer 'ajde da budemo svi jednaki", kaže Lihtova.
Govoreći o pregovorima s Prištinom, Sonja Liht je rekla da treba da budemo realistični i da vidimo šta možemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da učinimo da "izgubimo, a opet dobijemo".
"Moramo da uzmemo regionalnu saradnju u obzir. Bila sam protiv, mislila sam da je opasno isključivati sebe. Jedno vreme se nismo pojavljivali tamo gde se pojavljuju Kosovari. Šta, mi smo bili u hodniku?“, pita se Lihtova.
Lihtova navodi da prethodna vlast nije uspevala da normalizuje odnose s Kosovom pošto je bila pritisnuta time što su ih proglašavali "izdajicama“. Ona navodi da ona ne voli da koristi taj izraz, ali da za nju termin izdajica nije vezan za termin Kosova.
"Izdajnici su oni koje baš briga da li mladi pametni odlaze, da li Srbija propada, koji se busaju u grudi, ali retko obilaze po Srbiji, koji svoju decu šalju u inostranstvo na studije, koji smatraju da treba manje ulagati u školstvo. Termin izdaja je previše zloupotrebljavana, ali njima nije stalo do dobrobiti Srbije“, kaže Lihtova.
"Pregovori više od odnosa sa Kosovom"
Sonja Liht navodi da ne postoji neki dan de, niti će ga biti, jer se takvo nešto ne dešava u životu. Lihtova smatra da su ovi pregovori "više od pregovora Beograda sa Prištinom".
"To je slika toga kako će se prelomiti naš odnos sa svetom. Pa i odnos Prištine. U ovu tačku užižilo se sve ono što se događalo poslednjih 20 godina, možemo smatrati to nepravednim ili pogrešnim, ali to je činjenica. Posle mnogo užasnih problema kroz koji je prošao region, ali i svet sa nama, oni sada vide pregovore kao tenutak u kome treba da se odluči hoće li Balkan krenuti ka Evropi, hoćemo li postati deo sveta, ili ćemo ostati na margini, periferija periferije", kaže Lihtova.
Ona dodaje da u današnjem svetu globalizacije ne možemo da pričamo o zamrzavanju krize.
"Za 30 godina više neće biti Srba na Kosovu...drugo, pogledajte šta se dešava sa zamrznutim konflikom širom sveta...on uvek plane, to nije rat, ali teroistički napadi...zamrznuti konflikt jedno od najgorih stanja, zato je neodgovorno zastupati tezu da se zamrzne kriza, pa govoriti jednog dana kada propadne EU i SAD, Srbija će onda...šta?", kaže Lihtova.
Ona navodi da je putujući po Srbiji primetila da Srbija napreduje, da se razvija, ali da nema privredne aktivnosti dok su mladi po kafićima, pošto nema posla za njih.
"Srbiji treba razvoj, Srbija mora napred, a ako ne, ja se bojim da mi igramo sopstvenom sudbinom. To je deo pregovora...to nije pitanje jednog dela teritorije, nego opstanka Srbije“, kaže Lihtova.
Govoreći o tehničkom dijalogu, koji je vodio Borko Stefanović, ona navodi da je on kada mu je dodaljen taj zadatak sazvao sastanak sa predstavnicima civilnog društva.
"Jako sam se obradovala. To je novi pristup. Jedan široki društveni razgovor o tome šta činiti. Tadić je govorio o novom ugovoru između Srbije i Albanaca. Malo se uradilo, u tom trenutku velike sile su insistirale na tehničkom dijalogu, nisu hteli da idu dalje. Bile su one četiri tacke, onda dolaze izbori, ispadamo iz koloseka, vraćamo se na kolosek. Ono što mi se čini da je ozbiljan problem je da naša politička elita nema konsenzus gde želi da vodi zemlju", kaže Lihtova. Ona dodaje da jedan deo elite želi borbu protiv korupcije, dok se drugi bave populizmom. Ona dodaje da je klasičan primer toga način na koji se vodi rasprava o Vojvodini.
"Ona je deo Srbije, ali mora da ima ozbiljniju autonomiju. U zakonskim aktima ima etiketiranja, napadanja, površnog pristupa. Ja sam rođena u Subotici, poznajem Vojvodinu, ima mnogo potencijala da nas vuče ka Evropi, ali i da nas ne vuče. Nije moja opsesija da budemo članice EU pošto-poto. Želja mi je da funkcionišemo u organizovanijem sistemu nego danas“, kaže Lihtova.
"Žene ogroman resur Srbije"
Lihtova navodi da je Fond za političku izuzetnost radio na izgradnji kapaciteta i da su pomogli da se 14. februara osnuje Ženska parlamentarna mreža, prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma.
"Svesne su problema sa kojima se žene susreću. Ne razmišljaju samo o delu društva nego o celom društvo. Zato su potencijalno važne i moćne“, navodi Lihtova i dodaje da se postavlja pitanje da li će elite i partije prepoznati tu novu snagu.
Ona navodi da su žene ogroman resurs Srbije, koji nije iskorišćen.
"Žene su to davno prepoznale, iz civilnog društva, iz NVO, iz akademskih sredina. Ovo što se događa sa ženama u parlamentu je nastavak dugotrajne priče ženskog parlamentarizma kome su se neki smejali, nekome je bilo nebitno, ali dobija na snazi“, navodi Lihtova.
