Izvor: Blic, 15.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liht: Vlasti nemaju razumevanja za NVO
Nijedna vlast u Srbiji od 5. oktobra 2000. do danas nije pokazala razumevanje prema nevladinom sektoru, a osnovni dokaz za to je da još nije usvojen zakon o nevladinim organizacijama, ocenila je u intervjuu Tanjugu predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
Ona je istakla da je donošenje zakona kojim se reguliše delovanje i finansiranje građanskih organizacija i inicijativa "prvi test koji će pokazati da predstavnici vlasti u potpunosti prihvataju nevladine organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao neophodan deo sveukupnih društvenih zbivanja". "Uz taj zakon trebalo bi da se usvoji niz podzakonskih akata, kojima bi se regulisalo i finansiranje nevladinog sektora", navela je Liht, koja je početkom jula dobila orden Saveta Evrope za doprinos razvoju demokratije, ljudskih prava i civilnog društva u regionu. Ona je podsetila na značajnu ulogu nevladinog sektora u stvaranju širokog fronta otpora prema ratu na prostoru bivše SFRJ i autoritarnom režimu Slobodana Miloševića.
Posle petooktobarskih promena civilno društvo se, kako je rekla, našlo u "krizi identiteta" u odnosu na demokratsku vlast koja je bila drugačijeg karaktera od prethodne, pa je trebalo da se promeni i odnos nevladinog sektora prema vladajućoj garnituri. "To ne znači da civilno društvo sada treba da digne ruke od kritike vlasti i političkih aktera. Ipak, ono mora da bude vrlo oprezno da se ne svrsta ni uz jedne aktere, odnosno da zadrži svoj nezavistan položaj u odnosu na kompletnu strukturu, bila ona u vlasti ili opoziciji", ukazala je Liht.
Ona je dodala da je uloga nevladinog sektora da iznosi "konstruktivnu kritiku", ali da u pojedinim momentima ta kritika može da bude i vrlo oštra, ako se utvrdi da vlast krši osnovne principe demokratije.
Govoreći o odnosu srpskog društva prema nevladinom sektoru, Liht je ocenila da u Srbiji generalno nema neprijateljskog raspoloženja prema predstavnicima nevladinih organizacija. Ona je dodala da postoji izvestan otpor prema jednom broju građanskih nevladinih organizacija, "naročito prema onima koje se bave humanitarnim pravom, zaštitom ljudskih prava i suočavanjem s prošlošću, jer se ponekad doživljavaju kao previše politički ostrašćene".
Liht je pohvalila napredak Srbije u zaštiti ljudskih prava i demokratizaciji posle petooktobarskih promena, ali da je potrebno preći veliki put do potpunog uspostavljanja sistema konsolidovane demokratije. "Institucije su nam i dalje slabe, ljudi su još nedovoljno naučeni da se ponašaju na jedan otvoreni, demokratski način. Nemamo dovoljno učešća građana u vlasti, a i civilno društvo je još relativno slabo. Ipak, smatram da je situacija daleko bolja nego što je bilo ranije", rekla je Liht. Ona je upozorila da je "reforma pravosuđa strahovito kasnila" i da i sada ide jako sporo, dodajući da očekuje da će Evropska unija, sve tvrđim zahtevima prema Srbiji, uticati na ubrzanje reformi u pravosuđu i državnoj upravi.
Kada je reč o suočavanju sa prošlošću, Liht smatra da taj proces nije išao bez problema ni u jednoj zemlji koja je prošla "neku veliku traumu", poput Nemačke ili Austrije. "Suočavanje sa prošlošću je jedan težak proces koji zahteva mnogo vremena. S jedne strane zahteva ozbiljnu reformu pravosuđa, a sa druge ozbiljno sazrevanje društva", rekla je ona, ističući da taj proces mora da obuhvati lustraciju i otvaranje dosijea tajnih službi. Govoreći o odnosu prema manjinama, Liht je ocenila da srpsko društvo još pati od "romofobije i homofobije", odnosno da ima predrasude prema Romima i homoseksualcima. Ona je kazala da je ohrabrujuće to što je nacionalizam u Srbiji na znatno nižoj lestvici nego u drugim zemljama u okruženju.
Demokratizaciju zemlje, kako je navela, ometaju i tabloidi iza kojih stoje "neke snage koje žele da ova zemlja bude manje demokratska, manje otvorena, da ne bude na putu evropskih integracija". Ona je primetila da se tabloidi obračunavaju sa ljudima koji različito misle, ali i istakla da je bezbolnije da se oponenti nađu u žutoj štampi, nego u zatvoru, kako je to bilo za vreme Miloševićevog režima.
