Izvor: Blic, 25.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri u borbi za gubitnike tranzicije
Socijalna pravda je aktuelna u Srbiji. I ova rečenica je tačna ponajviše sudeći po grupisanju političkih partija na domaćoj sceni. Dinamika na krilu levice odraz je procene pojedinih političkih lidera koji su na vreme uvideli da je sigurna karta za političku utakmicu - loš standard građana od kojih su većina gubitnici tranzicije.
Rasim Ljajić - Dušan Janjić
Ministar za rad Rasim Ljajić najavio je da će tokom ove nedelje predati potpise za osnivanje Socijaldemokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << partije Srbije, a u borbu za prostor levo od centra bore se i organizacije i stranke okupljene oko „Kluba 21" čiji je lider Sušan Janjić. Lider već postojeće Socijaldemokratske partije Nebojša Čović kaže da je razgovarao o saradnji sa Rasimom Ljajićem, ali je ostao zagonetan u kojoj formi će dve stranke sarađivati.
Tako se posle nacionalne i ekonomske, poslednjih nedelja socijalna priča po prvi put kristališe bez ikakvih drugih primesa i u predizbornoj kampanji treba da poruči „da će sigurnosti, ipak, biti za sve".
Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić kaže da je Srbija pogodno tlo za socijalnu priču i uzroke pregrupisavanja na političkoj sceni vidi u činjenici da većina građana i pored najava boljeg života mora da steže kaiš.
- Do 2000. godine imali smo na političkoj sceni isključivo nacionalno pitanje koje nas je skupo koštalo. Potom, ključno pitanje postaje ekonomsko, međutim, iako je došlo do ekonomskog poboljšanja, to nije slučaj sa celim društvom. Kada se podvuče crta, svega oko 20 odsto su dobitnici tranzicije, a sasvim je jasno da je to mali deo populacije - kaže Vuletić.
On ocenjuje da isključivo socijalna priča može zainteresovati glasače među penzionerima, zatim niže srednje slojeve jer im izmiče potrošačko društvo, i radnike koji imaju nekakvu sigurnost ali im je ugoržena.
Profesor Fakulteta politièkih nauka Zoran Stojiljkoviæ kaže da su to oni glasači kojima i pored promena SPS nije prihvatljiv, a DS, iako je član Socijalističke internacionale, suviše dalek.
- Ali, socijademokratije su nastajale i ostajale na nogama samo ukoliko su imale za jednu nogu sindikate, a za drugu razne nevladine organizacije, to jest, taj deo civilnog društva - zaključuje Stojiljković.
