Izvor: Blic, 31.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri krivi za sukobe
Lideri krivi za sukobe
BEOGRAD - Na predsedničkim izborima u Srbiji dvadeset odsto građana, prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja Centra za proučavanje alternativa, glasalo bi za potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, dok bi osamnaest odsto podržalo aktuelnog jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunicu.Prema rezultatima istraživanja nazvanog 'Veliko zamajavanje naroda', koje je sprovedeno tokom prve nedelje jula na uzorku od 1.590 punoletnih građana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije bez Kosova, lider Nove Srbije Velimir Ilić bi dobio pet, a srpski premijer Zoran Đinđić četiri odsto glasova građana. Na listi zatim slede lider radikala Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković. Na izborima za predsednika Srbije učestvovalo bi 62 odsto anketiranih građana, dok 38 odsto nije odgovorilo za koga bi glasalo, ili je najavilo izbornu apstinenciju.Prema ovom istraživanju, izborna apstinencija na parlamentarnim izborima išla bi čak do 55 odsto građana.Ukoliko bi se na predstojećim predsedničkim izborima pojavili samo Labus, Koštunica, Čović i Ilić, za Labusa bi glasalo 30 odsto, za Koštunicu 27, za Ilića sedam, a za Čovića tri odsto građana. Upoređujući najnovije rezultate sa prethodnim istraživanjima, sociolog Srećko Mihailović je ocenio da je 'rejting Miroljuba Labusa stabilan, jer uvek ima oko pedeset odsto povoljnog mišljenja, dok se mišljenje o Koštunici drastično menja'.Prema njegovim rečima, pozitivno mišljenje o Koštunici u novembru 2000. godine je imalo 85 odsto, u junu 2001. 77 odsto, a u julu 2002. godine 49 odsto građana. Labusa je u oktobru 2000. godine pozitivno ocenilo 57 odsto građana, u junu 2001. 52 odsto, a u julu ove godine 55 odsto građana.Mihailović je istakao da građani smatraju da ih 'političari zamajavaju takozvanom visokom politikom, a stvarne probleme ostavljaju po strani'.Prioriteti građana, prema rezultatima istraživanja, jesu životni standard, borba protiv kriminala i korupcije, razvoj privrede i politička stabilnost zemlje. Životnim standardom je nezadovoljno čak 78 odsto građana, privrednim razvojem 76, efektima borbe protiv kriminala i korupcije 72 odsto, političkom nestabilnošću 62 odsto i ostvarivanjem socijalne pravde 64 odsto. Četvrtina ispitanika ne vidi nijednu političku stranku koja bi doprinela rešavanju društvenih problema, dok dve petine ne zna odgovor na ovo pitanje. Samo 37 odsto ispitanika navodi stranke koje bi mogle da doprinesu rešavanju tih problema. Od toga dvadeset odsto smatra da je to Demokratska stranka, 18 odsto je navelo DSS, a 11 odsto Građanski savez Srbije.Ispitanici prednost Demokratskoj stranci daju kada je reč o rešavanju ekonomskih problema, dok je Demokratska stranka Srbije u prednosti kada su u pitanju nacionalni interes i obezbeđivanje pravne države.Građani Srbije, prema rezultatima ovog istraživanja, smatraju da je vlast neefikasna, a kao glavne razloge navode podele i svađe u DOS, nepostojanje odgovornosti političkih lidera za rečeno i učinjeno, nerešeno pitanje odnosa Srbije i Crne Gore, težinu nasleđenih problema, nesposobnost vlasti, povezivanje ljudi iz starog i novog režima i nepostojanje jasne Vladine strategije reformi.Za sukobe i svađe građani krive i DS i DSS, ali ipak nešto više smatraju da su odgovorni Zoran Đinđić i DS. U odnosu na stanje od pre godinu dana, broj ispitanika koji odgovornost za raspad DOS vezuju za DS ostao je gotovo isti, odnosno oko 20 odsto, dok je broj onih koji odgovornost vezuju za DSS povećan sa 10 na 15 odsto građana. Najviše je povećan broj onih koji smatraju da su odgovorne obe stranke i oba lidera - sa 25 na 37 odsto.Prema rečima politikologa Zorana Stojiljkovića, dve trećine građana Srbije živi ispod granice ili na samoj granici siromaštva i smatra da je situacija u društvu jako teška i loša, ali ipak očekuju da će sledeće godine biti bolje.- Istraživanje je pokazalo da građani Srbije još imaju strpljenja da čekaju bolje sutra, ali uz jasnu poruku političarima - počnite da radite za nas - zaključio je Srećko Mihajlović.Podaci koji su korišćeni u ovom istraživanju prikupljeni su u neposrednim intervjuima sa građanima, a ispitanici su odgovarali na 153 pitanja. J. Bulajić
U VJ najveće poverenje
Govoreći o poverenju građana u institucije sistema, sociolog Stjepan Gredelj rekao je da dve petine građana najviše poverenja imaju u Vojsku Jugoslavije, dok nijedna druga institucija nije dobila poverenje ni trećine ispitanih. Najmanje poverenja građani imaju u sudstvo i pravosuđe, kojima ne veruju tri petine ispitanih.Gredelj je kao interesantno istakao da broj onih koji su zadovoljni potezima Vlade Srbije duplo manji od onih koji imaju poverenja u ovu instituciju.
