Izvor: Politika, 04.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lični podaci nisu uvek zaštićeni
Organ vlasti može obrađivati nečije lične podatke i bez njegovog pristanka, ako je to neophodno zbog ostvarivanja nacionalne i javne bezbednosti
Svako lice ima pravo na zaštitu ličnih podataka, ali organ vlasti može obrađivati lične podatke nekog lica i bez njegovog pristanka, ukoliko je to neophodno zbog ostvarivanja interesa nacionalne i javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih interesa države i zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zdravlja i morala. Ovo su neke od ključnih odredbi vladinog Predloga zakona o zaštiti podataka ličnosti, koji je dostavljen Narodnoj skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku.
Ovaj zakon spada u grupu akata čije usvajanje je neophodno da bi, kako je nedavno rekao Božidar Đelić, potpredsednik vlade zadužen za evrointegracije, naša zemlja dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, kao i za ukidanje viza do kraja ove godine. Predlog ovog zakona pripremila je prethodna vlada i prosledila ga parlamentu na usvajanje po hitnom postupku krajem januara ove godine, ali se poslanici o njemu nisu izjašnjavali, jer je, u međuvremenu, skupština raspuštena. Međutim, tada su u prvim reagovanjima na predložena rešenja, opozicionari istakli primedbe baš na deo koji „organu vlasti” ostavlja mogućnost obrade podataka bez pristanka „obrađivanog lica”. Pre svega postavljalo se pitanje ko će procenjivati kad se podaci mogu obrađivati bez pristanka i da li bi se ova, kako su isticali, široka formulacija zloupotrebila. Nova vlada je, nakon povlačenja iz skupštinske procedure svih predloga prethodne vlade, ovaj zakon vratila u parlament u neizmenjenom tekstu.
Vladina odluka da zakon prosledi skupštini poklopila se ovoga puta sa velikom prašinom koju je podigla odluka Republičke agencije za telekomunikacije, kojom se provajderima propisuje koju opremu moraju da instaliraju da bi državnim organima omogućili nadzor nad ukupnim internet-saobraćajem njihovih korisnika. Odluka RATEL-a je u javnosti komentarisana kao „namera države da uspostavi kontrolu nad životom građana”, pa je vladino prosleđivanje skupštini zakona o zaštiti podataka ličnosti, tumačeno i kao rezultat pritiska javnosti zbog RATEL-ovog akta.
O ovom zakonu će se tek raspravljati, a prema vladinom predlogu, zaštita podataka ličnosti obezbeđuje se svakom licu, a, kako je predloženo, zaštitom podataka ličnosti baviće se dosadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, koji će se ubuduće zvati poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti. U zakonu je posebno uređen postupak za obradu naročito osetljivih podataka u koje spadaju podaci o nacionalnoj pripadnosti, rasi, polu, veroispovesti, političkom ili drugom uverenju, sindikalnom članstvu, zdravstvenom stanju, primanju socijalne pomoći, žrtvi nasilja, osudi za krivično delo i seksualni život. Pomenuti podaci mogu se obrađivati na osnovu pristanka, osim kada zakon to ne dozvoljava ni uz pristanak.
„Obrađivano” lice, prema predloženim rešenjima, ima pravo da zahteva istinito i potpuno obaveštenje o podacima koji se o njemu obrađuju, od koga su prikupljeni, odnosno ko je izvor, u koje svrhe, ko su korisnici podataka... „Obrađivani” ima pravo i na uvid u prikupljene podatke, kao i da traži kopiju (fotokopiju, audio, video i digitalnu kopiju), a može da traži i brisanje podataka ukoliko, između ostalog, nije jasno određena svrha obrade, ili je urađena na nedozvoljen način. Međutim, prema predloženim rešenjima, prava na obaveštenje, uvid i kopiju mogu biti uskraćena, ukoliko bi, između ostalog, davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese nacionalne i javne bezbednosti, važan privredni ili državni interes, ili bi se tako učinio dostupnim podatak za koji je zakonom utvrđeno da se čuva kao tajna, čijim odavanjem bi mogle nastati teške posledice po interes zaštićen zakonom.
Rukovodilac obrade podataka vodi evidenciju koja, između ostalog, sadrži vrstu i naziv podataka, kategoriju lica na koje se podaci odnose, naziv, ime, sedište i adresu korisnika... Podaci se dostavljaju povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji uspostavlja i vodi Centralni registar. Prema predloženim rešenjima, podaci se mogu iznositi iz Srbije u državu članicu Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka Saveta Evrope. Ovaj zakon bi se, ukoliko bi bio na jesen usvojen, primenjivao od 1. januara naredne godine.
M. Čekerevac
-----------------------------------------------------------
Javna glasila i lični podaci
Prema predloženim rešenjima, ukoliko se objavljivanjem podataka u javnom glasilu povredi pravo ili pravno zaštićeni interes lica, povređeno lice može zahtevati od odgovornog urednika i izdavača javnog glasila obaveštenje o podacima koji se o njemu obrađuju, uvid u podatke i kopiju, izuzev u sledećim slučajevima: „Ukoliko bi se time otkrili podaci u vezi sa izvorom informacija, koje novinar i drugi medijski poslenici nisu dužni, ili spremni da otkriju; ako bi se time otkrili podaci u vezi sa licem koje je učestvovalo u pripremi i objavljivanju informacije, a odgovorni urednik nije spreman da ih otkrije i ako postoje okolnosti u kojima bi obaveštavanje, uvid, ili izrada kopije bitno omeli obaveštavanje javnosti o informacijama od javnog značaja”.
-----------------------------------------------------------
Ograničenja i za poverenika
Iako zasnovan na demokratskim principima, predlog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je vlada uputila u skupštinsku proceduru, po oceni Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije, krije i određene opasnosti. U jučerašnjem saopštenju Šabić navodi da predlog „sadrži i pojedine odredbe koje mogu predstavljati osnov za relativizovanje, pa čak i potpuno izigravanje zaštite podataka o ličnosti u nekim slučajevima”.
„To se, pre svega, odnosi na odredbu stava 2. člana 45. Predloga zakona, koja pored ostalog predviđa mogućnost da se, od strane organa bezbednosti, iz vrlo ’rastegljivih’ razloga, organu nadležnom da obezbeđuje zaštitu podataka o ličnosti može uskratiti mogućnost uvida u te podatke, zbirke podataka, dokumentaciju, pa čak i prostorije”.
Pomenutim članom 45. predviđeno je da se povereniku za javne informacije i zaštitu podataka, pristup i uvid može ograničiti, ukoliko bi time bila ugrožena nacionalna i javna bezbednost, odbrana zemlje ili bi se time ometala istraga i gonjenje učinilaca krivičnih dela. Ovakvim ograničenjima povereniku se, smatra Šabić, onemogućava puna kontrola u oblasti zaštite podataka o ličnosti, a suprotna je i sa pravima koja povereniku već garantuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama – neograničeno pravo na uvid u svaki nosač informacija koji poseduje neki organ vlasti. Ovakvo kontroverzno rešenje on smatra da treba isključiti iz konačne verzije teksta zakona.
M. P.
[objavljeno: 05/08/2008]
