Izvor: Politika, 29.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Lek" u glasačkoj kutiji
Zdravstveni sistem je možda najveći rezervoar glasova sa sedam i po miliona potencijalnih korisnika usluga i 120.000 zaposlenih
Budući da je zdravlje najvažnije za svakog čoveka, u izbornim kampanjama političari se uvek sete zdravstva, na različite načine, pa je i u ovim, kao i u prethodnim, stranačkim pohodima na glasove birača zdravstvo jedna od najzastupljenijih tema. S razlogom: u tom sistemu je sedam i po miliona potencijalnih korisnika usluga i 120.000 zaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u njemu. Moglo bi se reći da su stavovi političkih stranaka u tekućoj izbornoj kampanji veoma bliski u zahtevima za dalju racionalizaciju zdravstvenog sistema, kao i za pravičnu raspodelu "zdravstvenog dinara", kako pacijentima, tako i zaposlenima. U mnogim drugim, konkretnijim pitanjima pogledi im se, uglavnom, razlikuju.
"Čuvari kapije"
Goran Ilić, pomoćnik ministra zdravlja, inače iz Demokratske stranke Srbije, najpre naglašava da je reč o najzahtevnijem društvenom sistemu, pa da zato, svi koraci koji se preduzimaju moraju da budu posebno oprezni – da sačuvamo ono što je najbolje, a s druge strane, da taj sistem unapredimo.
– Suština je da sistem treba da bude još efikasniji, još moderniji i, što je vrlo važno, dostupan građanima, da oni budu u njegovom centru – podvlači on. Na našu opasku da je za to, naravno, potreban veliki novac, Ilić odgovara, "naravno, ali to ne znači da mi za zdravstvo već ne izdvajamo vrlo značajna sredstva". Sto šezdeset evra po glavi stanovnika, kaže, nije mnogo, ali se osam procenata bruto društvenog proizvoda troši za zdravstvo, što je visok procenat u odnosu na nacionalni dohodak.
DSS se, prema njegovim rečima, naročito zalaže za jačanje primarne zdravstvene zaštite i za razvoj "osnovnog paketa zdravstvenih usluga", koji će finansirati zdravstveno osiguranje. Ova stranka se zalaže i za očuvanje domova zdravlja, "jer je to naše tradicionalno postignuće".
Ističući da danas u opštoj medicini radi oko 17 odsto svih lekara, kaže da bi taj broj, možda, mogao da bude i veći, jer ti lekari treba da budu "čuvari kapije zdravstvenog sistema", više usmereni ka porodici. DSS je za "kapitaciju", što znači finansiranje primarne zdravstvene zaštite prema broju pacijenata koje ima određeni lekar, pri čemu bi iz novca kojim raspolaže određeni pacijent, na osnovu zdravstvenog osiguranja, njegov lekar obezbeđivao i svoju platu i troškove.
Dr Jagoda Jorga, koja se nalazi na izbornoj listi Demokratske stranke, ističe da do sada "nije pipnuto definisanje zdravstvenog fonda kao potpuno javnog fonda", gde je potrebna stalna kontrola potrošnje. Taj fond, objašnjava ona, i dalje funkcioniše tako što se zdravstvene usluge finansiraju paušalno, odnosno "jednom pacijentu možete da date sve i svašta, ako ste u okviru onoga što je vaš paušal", a deset ljudi će morati da iz sopstvenog džepa plati uslugu: "Jednostavno, nije definisano ono što se zove "paket osnovnih zdravstvenih usluga", podvlači ona.
Znači, ako imamo obavezno zdravstveno osiguranje, a imamo, pa svako od nas mora da da pare u fond za zdravstvo, nije definisano šta svako od nas mora da dobije, da to bude plaćeno iz fonda, a šta će morati da plati dodatnim osiguranjem ili iz sopstvenog džepa. Još preciznije – "neko plaća sve svoje lekove i sva svoja snimanja, a nekome je plaćen i odlazak u banju".
Ona navodi da se za zdravstvo u Srbiji sada daje 500 miliona evra iz sopstvenog džepa, a da se iz zdravstvenog fonda plaća milijardu i 400 miliona evra, s tim što se ne zna ko i šta plaća u okviru jednog i drugog. Zato se zalaže za pristupačnost i pravičnost u raspodeli i dostupnost, jednaku za svakog građanina.
– Pored toga, ne bi smelo da se dogodi da ovaj fond i ministarstvo zdravlja vodi ista stranka – naglašava ona, dodajući da bi fond morao da bude stručno vođen javni fond, kontrolisan, ne od političke stranke, već od revizorskih kuća. A, s druge strane, ministarstvo treba da kontroliše kako fond raspodeljuje pare iz zdravstva.
– Da ne bude kao sada da fond i ministarstvo vode ljudi iz G 17 plus.
Kao i drugi, DS, očigledno, računa, i te kako, na glasove zdravstvenih radnika: DS će, kaže dr Jorga, nastojati da se omogući da se njihov rad vrednuje na osnovu stručnosti, a ne partijske ili bilo koje druge pripadnosti.
Bez dinara duga
– Mnogo toga je urađeno na unapređenju kvaliteta u zdravstvenim ustanovama, na promociji zdravlja i na izbegavanju rizičnih faktora ponašanja, na ravnomernom i ravnopravnom ulaganju u zdravstveni sistem, infrastrukturu i opremu – tvrdi dr Tomica Milosavljević, bivši ministar zdravlja i potpredsednik G 17 plus.
A, šta nije urađeno i šta bi ubuduće moralo da se radi? Dr Milosavljević navodi da su izostale promene u načinu finansiranja, zatim to da pacijent bude u centru sistema (u sledećoj godini građanin mora mnogo više da zna o svojim pravima u zdravstvenom sistemu), kao i da se radi više i brže na primeni zakonskih propisa.
Tvrdeći da je zdravstveni program G 17 plus koji je 2003. godine izložen građanima, u toku izborne kampanje, potpuno ostvaren, kaže da su uradili i više od toga. Budući da su, ipak, na polovini puta, jer do 2010. godine treba uraditi sve promene u sistemu i ispratiti ta velika ulaganja, naš sagovornik kaže da to znači da, u narednom mandatu vlade treba nastaviti sve što je dobro, i to još bolje i brže, a ono što nije dobro, popraviti.
Mišljenja da ćemo sledeće njegove reči protumačiti u svetlu kampanje, tvrdi da je to fakat: 2006. godina prva je godina u kojoj nijedna zdravstvena ustanova u Srbiji nema nijedan dinar duga.
Milosavljević kaže da je zdravstveni sistem, tek sada jedva održiv, upravo zahvaljujući merama štednje, restrikcije i pojačanju medicinskih davanja. Ne treba, kaže, zaboraviti da je hiljadu vantelesnih oplodnji finansirano iz Fonda, da je kod deset puta više ljudi urađena intervencija na srcu, da nema liste čekanja za pejs mejker i da je onkološko lečenje šire i bolje nego ikada ranije.
Njegovo viđenje postojećeg stanja u zdravstvu ne deli predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u Skupštini Srbije dr Paja Momčilov, iz Srpske radikalne stranke. On, inače, nije bio raspoložen da odgovori na naše pitanje kako bi trebalo da izgleda zdravstvena politika ubuduće, tvrdeći da o tome nije mogućno kratko govoriti, jer njegova stranka na tu temu ima svoj program na 20 stranica.
------------------------------------------------------------------------
Participacija i porodilje
Nedavno je iz DS prebačeno DSS-u i G 17 plusu da se hvale da imaju suficite u Fondu i budžetu, a da su smanjili neka prava građana, posebno žena koje održavaju trudnoću, kojima su prava na stoprocentnu zaradu umanjena na 65 procenata. Dr Jorga, kaže da je njena stranka za to "da se to vrati na 100 procenata", jer je to neophodno u situaciji kada zemlja ima negativan prirodni priraštaj. Priznajući da to nije trebalo uraditi, i Ilić smatra da to treba vratiti na pomenuti iznos, dodajući, međutim, da je natalitet važan, ali da moramo da "vodimo računa o tome da ovaj sistem bude održiv".
Kad je reč o participaciji, o kojoj se, takođe, ovih dana polemisalo preko nekih sredstava javnog informisanja, dr Jorga obećava da će se DS truditi da ukine participaciju za određene kategorije, decu, starije, trudnice.
Za Milosavljevića, priča o ukidanju participacije i vraćanju trudničke naknade na pređašnji nivo predstavlja, pak, socijalnu demagogiju uoči izbora, "suštinski, malo različitu od poruke SPS-a za besplatno zdravstvo". Naravno da treba da se šire prava i da je to dobrodošlo, i kad su nemedicinska, ali ne na teret zdravstvenog dinara.
– Ako bismo sada ukidali participaciju samo zato što neko ima 66 godina, na primer, a ima 30.000 penziju i kuću na Dedinju, ne znam zašto je to pravednije u odnosu na radnika koji ima četvoro dece i koji, na primer, ima nerešeno stambeno pitanje – slikovito objašnjava bivši ministar. A, ako hoćemo da zaštitimo trudnice, onda bi trebalo da se potrudimo, kao država i kao društvo, da svaka trudnica ima stimulaciju da zatrudni, smatra on, pitajući zašto da svaka od 70.000 trudnica ne dobije prethodno neku stimulaciju od države da bi bila trudna.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 29.12.2006.]
