Izvor: Blic, 05.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legalizovali smo granice SRJ
Legalizovali smo granice SRJ
BEOGRAD (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav Koštunica izjavio je preksinoć da se pozivom državnog rukovodstva Srbima sa Kosova da izađu na izbore 17. novembra 'legalizuje SRJ i njena granica', jer je sporazumom vlasti u SRJ i Unmika predviđeno da privremene institucije ne mogu proglasiti nezavisnost Kosova.
Gostujući u emisiji 'Otvoreni studio' RTS, Koštunica je ocenio da se izbori neće održavati u 'normalnom ambijentu', ali da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ipak bolje da Srbi na njima učestvuju ne bi li stekli uticaj na politička zbivanja u pokrajini.
Predsednik SRJ kazao je da su zajedničkim sporazumom Unmika i vlasti SRJ njihovi međusobni odnosi 'prvi put regulisani'.
' Tu se nalaze neke garancije... ne onakve kakve bih voleo da budu, ali se prvi put nalaze u obliku uzajamnog obavezivanja i obavezivanja međunarodne zajednice da određene stvari učini. Prvi put su međunarodna zajednica i Unmik naterani da sklope sporazum sa jugoslovenskim vlastima', kazao je predsednik SRJ.
On je rekao da je sporazum važan i zbog toga što je dogovoreno formiranje radne grupe za sprovođenje Rezolucije 1244, odnosno zajedničkog tela koje će se starati da sporazum bude sproveden.
Koštunica je rekao i da sporazum 'afirmiše Rezoluciju 1244 i njeno ispunjenje u celosti', odnosno da je njime predviđen povratak vojske i policije na Kosovo na način sadržan u Rezoluciji. Dodao je i da bi u narednih nekoliko dana taj sporazum trebalo da bude definitivno usaglašen kada budu precizirana pitanja koja se tiču lokalne policije i sudstva.
Koštunica je negirao tvrdnje da je odluka da Srbi izađu na izbore doneta pod pritiskom međunarodne zajednice, navodeći da pozive najviših zvaničnika zapadnih zemalja i međunarodne zajednice treba tumačiti 'kao činjenicu da će najvažniji faktori u međunarodnoj zajednici posle izbora na Kosovu biti garanti bezbednosti našeg naroda na Kosovu i njegovog povratka'.
Predsednik SRJ rekao je i da jugoslovenske vlasti neće vršiti pritisak na lokalne lidere Srba sa Kosova da pozovu sunarodnike da izađu na izbore, ali je ukazao i na štetnost podeljenih stavova Srba kada je reč o važnim državnim pitanjima.
Povodom zahteva za rasvetljavanje sudbine 1.300 otetih i nestalih Srba, Koštunica je kazao da bi u konačnom tekstu zajedničkog sporazuma sa Unmikom trebalo da budu precizirane obaveze međunarodnih snaga kada je reč o oslobađanju Srba zatočenih u tajnim zatvorima na Kosovu i o preuzimanju posmrtnih ostataka. On je kazao i da će jugoslovenske vlasti nastaviti da insistiraju na rasvetljavanju sudbine nestalih i posebno na pronalaženju živih.
Predsednik SRJ ocenio je da je referendum o državnom statusu Crne Gore, zapravo, zaobilazni put do rekonstrukcije zajedničke države. Koštunica je izrazio žaljenje što rekonstrukcija federacije nije dogovorena u razgovoru srpskih i jugoslovenskih vlasti sa vlastima u Crnoj Gori.
Koštunica je rekao da je rešavanje odnosa Srbije i Crne Gore preduslov za rešavanje statusa Vojvodine i regionalizaciju i decentralizaciju Srbije, pošto bi novi savezni ustav mogao da bude donet tek ako se građani na referendumu opredele za zajedničku državu. On je dodao da bi tek potom mogao da bude donet novi ustav Srbije koji bi predviđao njenu regionalizaciju, odnosno ustav Srbije kao samostalne države, ukoliko se građani Crne Gore na referendumu opredele za nezavisnost.
Jugoslovenski predsednik ukazao je na značaj donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, ocenivši da je to način da Jugoslavija zaštiti državne interese, ali i prava pojedinaca. On je ocenio da proširenje optužnice protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića za zločine u Hrvatskoj, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini 'pokazuje koliko nam je potreban' takav zakon.
On je ponovio kritike na račun Tribunala navodeći da taj sud 'ima sklonost da radi sve i svašta' i da se 'ta institucija sama od sebe urušava načinom na koji se sudi i dužinom suđenja'.
Na pitanje zašto vlasti u Srbiji i SRJ ne insistiraju na optužbama protiv albanskih lidera sa Kosova, Koštunica je rekao da su vlasti više puta to tražile, ali da se Tribunal kada je reč o tim optužnicama 'izgovarao' tvrdnjom da zvanično rasformirana 'OVK' nije bila organizovana i da je teško utvrditi komandnu odgovornost.
