Izvor: B92, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lavrov: Opasna Pandorina kutija
Moskva, Beograd -- Sergej Lavrov izjavio da se Povelja UN-a i Završni akt konferencije u Helsinkiju ne može kršiti bez obostrane saglasnosti.
"Mi predlažemo nastavak pregovora, da bi se našlo takvo rešenje za taj problem koje će biti prihvatljivo i za Srbiju i za Kosovske Albance", rekao je ministar inostranih poslova Rusije u intervjuu TV kanalu "Rusija" po završetku samita.
Posle susreta ruskog predsednika Vladimira Putina, nemačkog kancelara Angele Merkel >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, Lavrov je naveo da je potrebno poštovati Povelju UN i Završni akt iz Helsinkija sa principom o nepovredivosti granica, "koji ne može da se krši izuzev po obostranoj saglasnosti zainteresovanih strana".
"To je jedini pristup koji može da se primeni i na kosovski slučaj i na sve druge slučajeve", istakao je ruski ministar.
Lavrov je ponovio da bi "svako rešenje koje se usvoji za Kosovo uz kršenje normi međunarodnog prava, nezavisno od nečije želje, neizbežno postalo presedan", jer će i "drugi mali narodi, koji žude za nezavisnošću pitati zašto se u jednom slučaju može kršiti međunarodno pravo, a u drugom ne može i zašto se u jednom slučaju poštuje princip samoopredeljenja, a u drugom princip teritorijalne celovitosti".
"To je vrlo opasna Pandorina kutija i predsednik (Vladimir Putin) je o tome potpuno otvoreno govorio sa svojim kolegama, kao što je otvoreno o tome govorio i sa (američkim državnim sekretarom) Kondolizom Rajs, koja je nedavno posetila Moskvu", rekao je Lavrov.
"Beograd traži samo ono što mu je bilo garantovano u skladu sa obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti – tačnije, da se za Srbe i manjine na Kosovu osigura normalan, bezbedan i ravnopravan život i obezbede uslovi za vraćanje izbeglica na Kosovo", rekao je Lavrov.
"To nije učinjeno", istakao je on u izjavi satelitskom programu "Vesti" kanala "Rusija".
Po okončanju samita, na kome su učestvovali kancelarka predsedavajuće EU Nemačke Angela Merkel i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, Putin je na zajedničkoj konferenciji za novinare kazao da su razmatrani i aktuelni međunarodni problemi, među kojima i situacija na Balkanu.
"Nadam se da će Rusija i EU ponovo potvrditi svoju spremnost u ujedinjavanju napora u interesu mira i stabilnosti na našem kontinentu i na planeti", kazao je Putin, navodeći da je bilo reči o iranskom nuklearnom problemu, situaciji na Bliskom istoku, u Avganistanu i na Balkanu.
Putin je kazao da je samit u Samari pokazao usmerenost na "konstruktivan dijalog i sposobnost da se nađu uzajamno prihvatljiva rešenja postojećih problema".
Ističući da je Rusija zainteresovana za stratešku saradnju sa EU, on je naveo da postoji uzajamna spremnost za otvoreni i pošteni dijalog, kao i da je to pokazao i sadašnji samit.
Polt: Amerika čvrsto za nezavisnost
Majkl Polt (FoNet)
Ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt kaže da će SAD nastaviti da ulažu napore da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o budućem statusu Kosova koja će biti prihvatljiva i za Rusiju.
Američki ambasador je, međutim, ponovio je da se ta zemlja potpuno zalaže za nadgledanu nezavisnost Kosova.
Sjedinjenje Američke Države nastaviće razgovore sa Moskvom o rezoluciji Saveta bezbednosti kojom bi trebalo da bude definsan konačni status Kosova. Američki ambasador u Beogradu Majkl Polt kaže da dosadašnje razgovore sa Rusijom ne bi okarakterisao kao potpuno neuspešne.
"Razgovori sa našim ruskim prijateljima uvek daju neke rezultate. Nikada te razgovore ne bih okarakterisao kao bez rezultata. Sastajemo se, razgovoramo u konstruktivnoj atmosferi i pored razlika koje imamo", kaže on.
"To smo radili sa posetom državnog sekretara Moskvi i nastavićemo da razgovoramo i na drugim sastanicima. I dalje nameravamo da nađemo način da u Savetu bezbednosti postignemo dogovor između nas i ruskih prijatelja kako bi bila usvojena rezolucija koje će otvoriti vrata nezavisnosti Kosova", rekao je Polt.
Američki ambasador odbio je da "spekuliše" o eventualnom ruskom ulaganju veta u Savetu bezbednosti. "Mi stojimo čvrsto na našim pozicijma. EU stoji čvrsto na svojim pozicjima, koje podržavaju naše", kaže Polt.
"Generalni sekretar UN stoji čvrsto na svom stavu, koji opet podržava naš. Rusija ne podržava taj stav, pokušaćemo da se dogovorimo, neću spekulisati šta će biti ako se ne dogovorimo. Za sada je naš plan da se postigne dogovor i to uskoro. Za SAD povratak na status kvo nije opcija" , kaže Polt.
Prema ranijim najavama, rezoluciju o statusu Kosova trebalo bi da se pred Savetom bezbednosti UN nađe do kraja juna.
Vordsvort: Ne očekujem ruski veto
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort izjavio je da ne očekuje veto Rusije na plan specijalnog izaslanika UN o Kosovu Martija Ahtisarija i ponovio britanski stav da taj predlog nudi najbolju šansu za stabilnost u regionu.
"O vetu iznad svega odlučuje Rusija, ali ne vidim da bi bilo u njenom interesu da stavi veto na predlog koji podržava većina članica Saveta bezbednosti UN i njen generalni sekretar", rekao je Vordsvort.
Na pitanje da li će se u SB UN razmatrati američko-evropski i ruski predlog o Kosovu, budući da u američko-ruskim razgovorima u Moskvi nisu prevaziđene nesuglasice oko Kosova, britanski ambasador je odgovorio da očekuje jedan jedini predlog koji će biti stavljen na glasanje.
"Kosovo čeka dogovor o energetici"
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, kaže za B92 da je sigurno da će Kosovo biti marginalna tema ovog samita. "Ključna oblast oko koje se razgovara je saradnja u energetici, a za Moskvu je ovo ozbiljna proprema za sastanak G8. Kosovo će se spominjati tek sporadično", kaže on.
Janjić kaže da je Vašington uspeo da u poslednjih mesec dana dođe do značajnog približavanja stavova sa Briselom. "Sada sa jedne strane imamo SAD i EU, a sa druge Rusiju", podseća on.
"Naravno, unutar EU postoje još neke razlike, ali se one mogu pokazati kao dobra osnova za kompromis sa Moskvom. EU ima interes, pogotovo Nemačka, da ne uđe u žestoku konfontaciju, nego da posluži kao pomiritelj, most između Vašingtona i Moskve", kaže Janjić.
On kaže da bi ovaj sastanak trebalo shvatiti kao spremanje dobre atmosfere za razgovore, prvo na liniji Berlin-Moskva, a potom i za one ključne razgovore Vašingtona i Moskve, samo o Kosovu, ali pre toga mora da se skine glavni problem - energija.
"Jedan od pokazatelja koji bi Beograd mogao da prati jeste da li će doći do potpisivanja ugovora između Pariza i Moskve o povećanju saradnje o snabdevanju Francuske gasom. Ako se to dogodi, Rusija dolazi na nekih 65 odsto tržišta Evrope i to je jedna vrlo ozbiljna formula sa kojom će se lakše rešavati pitanje Kosova", rekao je Janjić.
