Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Jun.2017, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lamert: Dogovoreno u Briselu mora da se sprovodi
Predsednik nemačkog Bundestaga Norbert Lamert, izjavio je uoči dolaska u Beograd da dogovori postignuti u okviru Briselskog sporazuma moraju da se sprovedu, a to se, kako je istakao, odnosi i na formiranje Zajednice srpskih opština.
"Osnivanje Zajednice srpskih opština je značajan deo tog dogovora, rekao je Lamert, koji važi za jednog od najuticajnijih političara iz redova demohrišćana Angele Merkel, povodom izjave Ramuša Haradinaja da nema ništa od formiranja ZSO. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Prema Lamertu, Evropska unija na odličan način podržava dijalog, ali naposletku, obe strane treba da sednu za pregovarački sto sa voljom da postignu kompromis.
Dijalog je već doneo prve plodove, poput uzajamnog priznavanja ličnih karata, što je dovelo do znatnog pojednostavljenja putovanja, rekao je Lamert u intervjuu za "Politiku".
"Međutim, još uvek postoje razne oblasti u kojima ljudi na Kosovu i u Srbiji upravo trpe posledice zbog činjenice što još nije došlo do normalizacije odnosa. Upravo tu obe strane treba da počnu, kako unapredile dijalog", istakao je Lamert.
Na pitanje šta misli o jačanju ruskog i turskog uticaja na Balkanu i da li EU ima strategiju da odgovori na taj izazov, Lamert kaže da ne sumnja u strateški interes Srbije.
"Srbija hoće da postane članica Evropske unije, to je njen cilj koji mi podržavamo. Već sada trgovinski odnosi sa EU čine preko dve trećine ukupnog obima trgovinske razmene Srbije sa inostranstvom", rekao je on i dodao da je poznavanje ovih podataka bitno za sve učesnike - a isto tako je bitno da se elite stalno iznova jasno izjašnjavaju za cilj, a to je pridruživanje EU.
"Pristupanje EU je pokretačka snaga za pozitivne promene u Srbiji i veoma je važno stvoriti širu svest o tome", naveo je on.
Govoreći o predstojećem samitu zapadnog Balkana u Trstu 12. jula, Lamert kaže da je cilj tog skupa da se dalje radi na uspostavljanju zajedničkog tržišta od 20 miliona stanovnika koje čine države ovog regiona.
"Još nismo stigli do cilja i smatram da je dobro što je ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel dao nov impuls svojom inicijativom "Berlin plus".
Berlinski proces, smatra on, značajno doprinosi da zemlje budu spremne za pristupanje EU.
"Ukoliko uspemo da povežemo Balkan na način da privreda na zajedničkom unutrašnjem tržištu doživi uspon i ukoliko prevaziđemo konflikte iz prošlosti onda to služi ostvarivanju cilja - pristupanja EU", rekao je Lamert.
Kada je reč o procesu pridruživanja Srbije EU, Lamert je ocenio da je on postigao solidnu dinamiku navodeći da je otvoreno osam poglavlja, da su dva već privremeno zatvorena, a da će se uskoro otvoriti još dva.
"Međutim, mnogo važnije od brojanja otvorenih poglavlja je, po mom ubeđenju, šta se dešava u ključnim oblastima, pre svega u oblasti vladavine prava. Tek kada budu ispunjeni kriteriji po tiim pitanjima i kad budu zatvorena ta poglavlja, Srbija će biti spremna za pristupanje", istakao je on.
Nemačka to podržava i kroz svoj angažman u oblasti razvojne pomoći, rekao je on i dodao da odluke, međutim, treba da donese vlada Srbije i Narodna skupština te da od toga zavisi i dinamika procesa.
Kako je podsetio, Bundestag i EU su jasno istakli u zajedničkom pregovaračkom okviru da su za Srbiju ključni izazovi reforma u oblasti vladavine prava, naročito u pravosuđu, jačanje slobode medija, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom.
"Međutim, to Srbija ne čini za nas ili za pristupanje EU, već je reformski put neophodan za poboljšanje životnih uslova ljudi u Srbiji", rekao je on.
On je naveo da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije te da je od 2000. obezbedila 1,6 milijardi evra razvojne pomoći.
"Podrška koju pruža vlada SR Nemačke za proces pristupanja Srbije EU nije ništa novo i povređena je više puta. Jesmo i ostaćemo pouzdan partner", zaključio je predsednik Bundestaga.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
