Izvor: Politika, 27.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lakše uzeti od penzionera
Iako je vlada donela mere štednje i u državnoj administraciji, teret budžetskog deficita prevalio se u najvećoj meri na radnike i penzionere
Vežbajući stezanje kaiša, vlada ga je uvođenjem novih poreskih mera najviše zategla građanima, a ponajmanje sebi. To što neko u državnoj upravi neće više piti kafu o trošku države, neće se voziti službenim automobilom i što će moći manje da telefonira – građanima ne znači ništa. Država je posegla za oprobanim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i najlakšim načinom da dođe do para a da sebi ne uskrati ništa. Razrezala je poreze na plate, penzije, imovinu – sve ono što najviše pogađa prosečnog građanina.
Od ideje da se oglobe oni koji najviše imaju, vlada je svela na oporezivanje penzija po stopi od šest odsto, ostavljajući progresivno oporezivanje milionera za narednu godinu.
Upitan da li je ovakvim merama sav teret budžetskog deficita vlada prebacila na siromašne, Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, potvrđuje za „Politiku” da je reč o rigoroznim merama koje su pogodile najširi sloj stanovništva, dodajući i da je država uvela mere štednje u državnoj administraciji. On se slaže da bi psihološki bilo drugačije da porezom nisu pogođeni penzioneri, već da se taj teret prevalio na imućnije, ali takvih nije dovoljno u Srbiji da bi se problem budžetskih manjkova rešio. Sreća je, međutim, što je reč samo o privremenim poreskim merama, kaže Bajec, dodajući da vlada svakako ovo vreme krize mora da iskoristi za donošenje odluka o budućim dugoročnijim merama i reformi pre svega u oblasti poreza. To praktično znači da se ubuduće mora ići na progresivnije oporezivanje.
Upitan koliko građani uvođenjem novih nameta plaćaju ceh jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, Bajec kaže da je iz ove perspektive jasno da se s tim moglo sačekati, jer se prepolovio priliv novca po osnovu uvoza koji je od početka godine opao za oko 40 odsto.
Na pitanje da li je tačno da je jedan od predloga za punjenje budžeta bio i da se penzije ne oporezuju linearno, već da oni koji primaju više od 50.000 dinara budu oporezovani 12 odsto, Bajec kaže da je i takvih malo i da ovakav predlog zato nije mogao ni da prođe u pregovorima s MMF-om jer ne bi dao očekivane efekte. Baš kao što neće ni smanjenje broja ministara s pet na tri...
Sreću da budu izuzeti iz plaćanja poreza na penzije od šest odsto imaće svega 54.536 penzionera Fonda zaposlenih čija primanja ne dosežu 12.000 dinara. Inače, u sva tri fonda takvih je oko 400.000.
Prosečne penzije od oko 21.709 dinara prima 776.000 penzionera Fonda PIO zaposlenih i 61.600 penzionera Fonda samostalnih delatnosti. Kada je reč o poljoprivrednim penzionerima, statistika pokazuje da će 3.000 njih biti obuhvaćeni novim nametom od šest odsto. Od ukupno 223.000 ovih penzionera čak 183.000 prima prosečnu penziju koja je niža od najniže penzije u fondu zaposlenih i iznosi 8.347,51 dinar.
Ekonomista Danijel Cvetićanin kaže da nema sumnje da je država sav teret budžetskih manjkova prebacila na siromašne.
Ekonomisti se slažu da je uvođenje solidarnog poreza od šest odsto na sva primanja iznad 12.000 dinara promašaj, jer neće dovesti do znatnijeg punjenja budžeta, te da bi se više para uteralo u državnu kasu da se krenulo sa kontrolom naplate PDV-a gde su utaje milionske. Uvođenjem poreza na penzije naplata će biti 100 odsto jer svaki od 1,6 miliona najstarijih u Srbiji prima penziju preko računa, što nije slučaj ni kod svih zaposlenih ni poslodavaca.
Šef poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković kaže da ta stranka neće pristati na oporezivanje penzija ako se prethodnone iscrpe mogućnosti smanjenja drugih troškova, dodajući da penzioneri insistiraju na smanjenju troškova državnog aparata, broja zaposlenih, kao iplata u vladi i Skupštini, javnim preduzećima i drugiminstitucijama.
--------------------------------------------------------
U regionu nema novih poreza
Zemlje u regionu su, po svemu sudeći, mnogo uviđavnije prema svojim radnicima i penzionerima. Iako je i njima verovatno bilo najlakše da razrežu porez na zarade i penzije, nisu to učinile. U regionu nisu dodatno oporezovane ni plate, ni penzije, kao ni drugaprimanja.
U Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, novi porezi na plate nisu se našli na spisku vladinih mera za borbu protiv ekonomske krize, ali je u Republici Srpskoj izmenjen način oporezivanja prihoda, čime se dodatno puni budžet. U Hrvatskoj se za sada ne predviđa nikakvo dodatno oporezivanje plata, penzija i ostalih prihoda.
J. Petrović
[objavljeno: 28/03/2009]
