Izvor: Politika, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lakše do potpisa podrške nego do glasova
Rukovodeći se motom "važno je učestvovati" kandidat koalicije Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke Marijan Rističević po treći put će se naći na biračkom listiću za predsedničke izbore. "Smisao postojanja partija je učešće na izborima, a stranke koje to ne čine treba brisati iz registra. Naša kampanja posvećena je selu i poljoprivredi, a niko ne bi dao prostora tome da nije izbora", kaže Rističević za "Politiku" obrazlažući svoj motiv za ponovno uključivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u predsedničku trku. To ga je, kaže, "prelomilo" jer je, kako tvrdi, ovaj put pokušao da izbegne učešće na izborima zbog zdravstvenih problema, ali su u stranci ipak insistirali da se kandiduje.
Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić ocenjuje da Rističević ima neostvariv san – da okupi sve seljake i da oni glasaju za jednu, "svoju" partiju koja bi zastupala isključivo interese seljaka. "Istorijski gledano seljaci nikada nisu bili okupljeni oko jedne partije, oni glasaju za sve", kaže Nikolić. On ističe da Rističevića pored toga za učešće na izborima motiviše i želja da se povremeno pojavljuje u javnosti, a predsednička trka je prava prilika za to.
Za razliku od Rističevića drugi predsednički kandidati iz redova onih, koji po svim istraživanjima javnog mnjenja slove za autsajdere, prvi put će se oprobati u tom poslu. Njihovi motivi su različiti, a svi tvrde da to svakako nije novac. Međutim, za birača sa prosečnim primanjima suma koju će učesnik izbora dobiti nikako nije zanemarljiva. Naime, svakom predsedničkom kandidatu pripada po 120.000 evra. Od te sume u startu na overu prikupljenih potpisa (ukoliko ih je 10.000, što je zakonski minimum za podnošenje kandidature) mora da utroši polovinu novca, dok mu 60.000 evra ostaje za organizovanje kampanje. Za one koji imaju bilborde i spotove to svakako nije dovoljno, ali za one koji nemaju ovakav vid reklamiranja troškovi su daleko manji.
Međutim, i oni koji sami ne budu plaćali reklamu na televiziji, ipak će se svakodnevno pojavljivati na malim ekranima, jer je javni servis obavezan da prati njihovu kampanju.
Rističević tvrdi da svakako neće imati novac za spotove i bilborde.
"Na prethodnim predsedničkim izborima sredstva koja smo dobili iz budžeta nisu bila dovoljna ni za troškove overe potpisa: Da bismo sakupili potpise, moramo overivače da vodimo na selo, a verujte, neki uzimaju i 1.000 dinara na sat. Bez obzira na to što smo seljaci, nismo toliko nepismeni. Znamo da smo po zakonu obavezni da novac koji ne potrošimo vratimo u budžet. Prošli put smo bili u minusu više od tri miliona dinara", objašnjava Rističević.
I pored toga što se svi vodeći kandidati na ovim izborima trude da pokažu koliko im je stalo do nacionalnih manjina, Ištvan Pastor, kandidat Mađarske koalicije, tvrdi da to nije dovoljno. Zato kao osnovni motiv za učešće na izborima navodi promociju ideje kakvu Srbiju žele nacionalne manjine.
"Ambicija mi je da u ime mađarske, ali i ostalih manjinskih zajednica, govorim o tome kakva bi trebalo da bude Srbija u kojoj bismo se svi mi osećali bolje nego što se danas osećamo. To ne može niko od tih takozvanih demokratskih kandidata", tvrdi Pastor.
Nikolić njegovu kandidaturu objašnjava kao potrebu da se ujedini mađarsko biračko telo koje je sada podeljeno između nekoliko partija.
Gotovo potpuno neočekivano na biračkom listiću našlo se i ime Milanke Karić. Sve do raspisivanja izbora porodica Karić i stranka Pokret snaga Srbije insistirali su da se Bogoljubu Kariću, "omogući povratak u zemlju" kako bi se uključio u predsedničku trku. Kako se to nije dogodilo umesto njega 10.000 potpisa sakupila je njegova supruga Milanka i tako postala jedina žena kandidat.
Ona u izjavi za naš list tvrdi da je njen jedini motiv "iskrena želja da pomogne zemlji i narodu koji se nalazi u prelomnim trenucima".
Međutim, Nikolić smatra da njeni motivi leže u želji da postizanjem eventualno nekog uspeha na izborima kasnije sa tim "trguje" kako bi se njen suprug mogao vratiti u zemlju. "Krajnji cilj je očuvanje imovine koja najvećim delom nije stečena na baš ispravan način. Pokušaj će biti neuspeo", tvrdi Nikolić.
I dok se motivi ovih kandidata donekle mogu naslutiti, vrlo je teško dokučiti namere Jugoslava Dobričanina iz Niša, koga je predložila Reformistička stranka.
Ovaj oficir u penziji do učlanjenja u stranku maja ove godine nije se aktivno bavio politikom.
"Verujem da svojim znanjem i umećem i u saradnji sa ostalim članovima stranke možemo da ostvarimo ideje naroda iz Niša i okoline da konačno jedna regionalna stranka odlučuje o sudbini svoga kraja", kaže Dobričanin.
Ova partija, da podsetimo, učestvovala je i na parlamentarnim izborima pre godinu dana i po broju osvojenih glasova bila je na poslednjem dvadesetom mestu. Za nju je glasalo tek 1879 birača iako je njihovu listu svojim potpisima podržalo deset hiljada građana.
Ovo, međutim, nije jedinstven slučaj. Na prošlim predsedničkim izborima u junu 2004. godine tri kandidata dobila su manje od 10.000 glasova, koliko je bilo neophodno za podnošenje kandidature. To se desilo Draganu Đorđeviću, kandidatu Stranke državljana Srbije (dobio 5.785 glasova), Mirku Joviću, koga su predložili Narodna radikalna stranka, partija Srbija i dijaspora i Evropski blok (osvojio tek 5.546 glasova) i Zoranu Milinkoviću, kandidatu Patriotske stranke dijaspore (za njega je glasalo 5.442 glasača).
Ovaj fenomen, Milan Nikolić, objašnjava time što se glasači kada dođu na biralište "uozbilje", pa iako su zbog toga što im je neko simpatičan potpisali njegovu kandidaturu, pred glasačkom kutijom ipak se odlučuju da podrže nekoga ko ima realne šanse za uspeh.
Lista sa imenima kandidata za izbore 20. januara bila bi još duža da Republička izborna komisija nije odbila nekoliko kandidatura koje nisu ispunjavale zakonske uslove. Želju da učestvuju u izbornom nadmetanju imali su i Milovan Petrović, kandidat Hrišćanske građanske zajednice "Sloga", ali nije ispunjavao osnovne uslove pošto nisu registrovani kao stranka niti su dostavili sudski overene potpise kojima se podržava kandidatura. Uslove za učešće na izborima nije ispunio ni Hadži Andreja Milić koga je predložila stranka Ujedinjeni pokret Srpstva koji je u javnosti postao poznat nakon što je tvrdio da će sa svojim ljudima otići na Kosovo kako bi branio Srbe. Učešće na izborima najavljivao je i Radivoj Milutinović, poznatiji kao Muja Lopov, ali je odustao jer nije imao dovoljno novca za overu potpisa.
[objavljeno: ]
