Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Nov.2015, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LSV:Referendumsko pitanje za zaštitu paora
Glavni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) potvrdio je večeras odluku o prikupljanju 100.000 potpisa za raspisivanje referenduma kojim će se tražiti zaštita domaćih poljoprivrednika i zabrana prodaje ili davanja u dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta strancima ili domaćim biznismenima.
Kako se navodi u saopštenju LSV, Glavni odbor je usvojio i predlog referendumskog pitanja koje bi glasilo da li Republika Srbija treba da zakonima zaštiti poljoprivrednike od >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nelojalne konkurencije iz inostranstva i tajkuna po pitanju prodaje poljoprivrednog zemljišta i dugoročnog zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
LSV smatra da ukoliko stranci od 2017. godine budu bez ograničenja kupovali zemljište ili ukoliko po usvajanju izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu stranci i domaći tajkuni budu iznajmljivali zemljište u Vojvodini na period od 30 godina, to će na dugi rok ugroziti poljoprivrednike, njihovu decu i više generacija.
GO je još jednom podvukao da država mora odlučno da se suprotstavi svim fašističkim pojavama u društvu i najavljuje da će i dalje reagovati na svaku vrstu ekstremizma bilo da je reč o pokušaju otvaranja kancelarije Jobika ili "divljanjima i oslobađanjima domaćih neonacista", navedeno je saopštenju.
Lovostaj na vojvođanske paore
Usvajanje Zakona o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta bilo bi pogubno za više od 10 hiljada gazdinstava koja od toga žive, smatraju u LSV.
Liga traži iste uslove za sve, kako bi se zaštitili interesi paora. Zakon treba napisati ponovo, jer nijedna izmena teksta neće popraviti štetu koja se njime nanosi, napominje funkcioner LSV Branislav Bogaroški.
"Tražimo lovostaj na vojvođanske paore, koji bi ovim zakonom bili odstreljeni, a ne sačuvani", ističe Nenad Čanak.
Da bi interesi gazdinstava bili zaštićeni, a prodaja imovine strancima sprečena, Liga planira akciju prikupljanja potpisa za raspisivanje referenduma.
"Ovo je tačka od opšteg interesa za koju treba svi zajedno da uložimo sve napore. Ovo je mesto na kojem sve razmirice treba da prestanu, jer ako ostanemo i bez zemlje, kao što smo ostali bez nafte, zaista ne znam gde ćemo živeti. To smo govorili i kada je u pitanju bilo potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom, za koji sada svi tvrde da nije dobar", rekao je Čanak.
"Ova tema postaje sve više zanimljiva kako se bliže izbori i sa svih strana se javljaju 'zaštitnici' vojvođanske zemlje i paora, a što je najbolje počinju da ih štite od nas iz LSV. To me veseli jer je to dokaz da se izbori bliže i da čemo moći da odmerimo snage na izbornom polju", dodao je on.
Bogaroški je rekao da je javna rasprava o predlogu zakona održana tokom avgusta i samo jedna je od njih bila je u Novom Sadu, iako se gro poljoprivrednog zemljišta nalazi u Vojvodini i od životnog je interesa bilo da se ta rasprava održi u svim njenim većim mestima.
"Predviđeno je da će se isključivo pravnim licima na osnovu direktnog dogovora sa Ministarstvom poljoprivrede, bez ikakvog zakonom propisanog kriterijuma dozvoliti da uđu u zakup do 30 odsto zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi. Dakle, isključivo jedno i isključivo pravno lice, čime su poljoprivredna gazdinstva potpuno isključena, iako su do sada 80 odsto zakupaca činili upravo oni", kazao je Bogaroški.
Kako je objasnio, to znači da će 10.000 do 14.000 porodica biti zakinuto za zemlju od koje su živeli i da u Vojvodini postoji 450.000 hektara zemljišta, od čega su oranice 300.000 hektara, te da investitore neće interesovati "utrine i pašnjaci, nego kompleksi najbolje zemlje".
Bogaroški je kazao da je Ministarstvo izašlo sa tezom da ljudi nisu zainteresovani za zakup, ali da je po njegovim saznanjima od 2006. godine, od kada je uvedena licitacija i mogućnost zakupa, prihod bio 200 miliona dinara, a da je on danas veći od dve milijarde, što govori protiv te teze.
Kako je objasnio skoro polovina gazdinstava od ukupnog broja onih koji licitiraju državno zemljište upućena je isključivo na njega i nema drugu zemlju u privatnom vlasništvu.
"Investicije su dobrodošle, ali ne u obradu poljoprivrednog zemljišta, jer tu imamo konkurentnost, već u prerađivačke kapacitete. Takođe treba imati u vidu da će 1. septembra 2017. godine građani EU zbog potpisanog SSP-a moći da kupe zemljište u Srbiji, pa je ovaj zakon trebalo da zaštiti domaćeg poljoprivrednika od nelojalne konkurencije iz inostranstva, kao što su uradile i sve druge zemlje", kazao je on.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
