Izvor: Politika, 29.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovanje kulture
Tomislav Nikolić: Potrebni su nam samo još jedni izbori, da skupština izgleda drugačije
Srpski parlament često je kritikovan zbog ponašanja poslanika. Ali, pokojni Desimir Tošić, demokrata sa velikim iskustvom, pričao je da je parlament pre Drugog svetskog rata bio još gori. Poslanici su se obračunavali verbalno i fizički, pa su čak i ubijena trojica poslanika. U Poslovniku iz 1905. godine bile su navedene zabranjene reči zbog kojih su poslanici bili kažnjavani. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << I u kasnijim poslovnicima ponavljane su ove odredbe. Skupština je u vreme komunizma bila mirna, bez ekscesa, zahvaljujući jednopartijskom sistemu. Višepartijski sistem opet je uzburkao strasti.
Prema istraživanju Strateškog marketinga, polovina građana ima negativno mišljenje o Narodnoj skupštini, a samo 15 odsto misli da radi dobro. To je svakako posledica i dugogodišnjeg lošeg ponašanja poslanika čiji ekscesi u parlamentu nisu kažnjavani. Ni stranke nisu sankcionisale poslanike koji su im sigurno donosili negativne poene uvredama, kletvama, tučama" Protekle nedelje poslanike SRS-a (i jednog poslanika DSS-a ) stigla je ukupna kazna od više od sto hiljada dinara. Još veća kazna za radikale je neuspeh na ponovljenim lokalnim izborima u odnosu na naprednjake i manji rejting stranke prema istraživanjima. Radikali su od ulaska u skupštinu pravili najviše verbalnih i fizičkih ekscesa, ali do sada im se to nije „olupalo o glavu”. I posle rascepa stranke nastavili su sa dobro poznatom retorikom, ali ovoga puta to kao da više „ne pali”, ili su se njihovi birači možda zasitili već dobro poznatog asortimana uvreda, tek naprednjaci koji su se čuvali takvih ispada sada stoje bolje.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović nedavno je izjavila da politika kao sredstvo rada koristi reč koja mora biti ubojita. „Da bi političar ostavio traga, on mora reći nešto što će ostaviti traga kod onog dela biračkog tela koji on želi da pridobije.” Ali, radikali su očigledno prešli crtu, naročito kletvama. Politički analitičar Branko Radun kaže da treba razlikovati oštar govor od nepristojnosti. „Zbog oštrog govora su se mnogi proslavili i došli na vlast. Slični smo Mediterancima, temperamentni. Italijanski premijer Berluskoni zna da pretera, ali to se toleriše.” Radun kaže da ako neko koristi oštre reči protiv nepopularnog političara stiče simpatije, ali ako kritikuje patrijarha to deluje drugačije. „Isti govor može da donosi ili odnosi poene. Milošević, Šešelj i Čanak pozicionirali su se zahvaljujući oštrim govorima. Ljudi kod nas vole humor i sarkazam, ali postoji crta koja se ne može preći. Radikali su prešli tu crtu, ali nisu jedini.”
Tomislav Nikolić, predsednik SNS-a, kaže da građani žele mir čak i u skupštini. „Mnogo su jači argumenti od lošeg vokabulara. Opozicija govori i ono što nije tačno, ali građani shvataju da ih varaju, jer se oni druže a građane pozivaju da se sukobe. Kao da kažu mi ćemo lepo živeti a vi se tucite, a to Šešelj ne prepoznaje.”
Nikolić kaže da se u stranci okupljaju ljudi sličnog afiniteta i tvrdi da naprednjacima neće pasti na pamet da drugačije govore, od ovoga što smo već čuli, iako on to nije tražio od njih. „Oni nisu sukobljeni i ne gaje mržnju. Njihov govor u skupštini će zauvek biti civilizovan i argumentovan. Uticaćemo i na druge stranke, potrebni su nam samo još jedni izbori, da skupština izgleda drugačije.”
Dragan Todorović, zamenik predsednika SRS-a, priznaje da je kod jednog broja građana njihov vokabular u skupštini „stvorio rezervisanost”. „Mi smo svesni toga, ali kada se činjenice koje smo izgovorili budu potvrdile biće manje važan način od istine.” O kletvama koje su neke radikalke uputile sa govornice Todorović kaže da nije primetio da se bilo ko na bilo koji način uznemirio osim lidera nove stranke. „Svako od nas govori i nastupa u skladu sa svojim obrazovanjem, talentom i praksom. Radikali imaju najviše poslanika i ne mogu svi biti na isti kalup. Svako radi svoj posao najbolje što može a ocene donose građani Srbije. Nama je mnogo važnije da kažemo istinu, a kako drugačije da nazovete izdajnika. Važno je da smo zaustavili eroziju stranke i da se neki i vraćaju.”
Radun kaže da je „razvod braka radikala bio bolan”. „Često to nije bila svesno vođena kampanja protiv narodnjaka, već se SRS osetio izdanim pa su preterano reagovali. To je za njih bila traumatična situacija – od kumova do političkih protivnika, ali ih to ne opravdava.”
Očigledno je da se poslanici ne mogu zauzdati Poslovnikom, niti se kultura može kupiti kaznama. Lepše slike iz Skupštine gledaćemo kada birači na izborima sankcionišu one stranke koje partijsko nadmetanje pretvaraju u vređanje i blaćenje suparnika.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 30/11/2008]
