Izvor: Press, 10.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuka i motika protiv korporacija
Sveta krava- Bolivija uspela da protera veliki „Mekdonalds",ali je svetski lanac brze hrane bio spreman: u Indiji je „mek" od piletine, a u Sarajevu od govedine
Savremena istorija čovečanstva prepuna je primera u kojima su multinacionalne korporacije vešto pokoravale lokalne privrede i uvlačile ih u svoje jednolično carstvo, ali postoje i retki koji se po svaku cenu odupiru tom divu i čuvali svoje specifičnosti.
Posebno mesto u borbi protiv uniformnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kapitalizma i njegovog razornog uticaja na lokalne i privrede nerazvijenih zemalja zauzele su zemlje latinske amerike, čija je oštrica, dolaskom na vlast socijalističkih lidera, okrenuta pre svega ka SAD.
Tako je u avgustu ove godine vlada Bolivije najavila simboličan gest protiv američkog kapitalizma - 21. decembra 2012. godine, kada se završava drevni kalendar Maja, oni će proterati kompaniju „Koka-Kola" iz svoje zemlje.
Nemoguća misija
- Taj dan označiće kraj egoizma i podela. To bi trebalo da bude dan kada će doći kraj „Koka-Koli" - izjavio je bolivijski ministar inostranih poslova Dejvid Čokuehanka, objašnjavajući da majanski kalendar ne znači smak sveta, nego kraj kapitalizma na svetu, i pozvao sunarodnike da se okrenu nacionalnom piću mokočinče.
Uporni Bolivijci su prošle godine uspeli da iz svoje zemlje proteraju i veliki „Mekdonalds". Posle deset godina postojanja u Boliviji, čuveni lanac brze hrane nije mogao da ostvari profit, jer gotovo niko nije želeo da kupuje njihove hamburgere. O tome je napravljen i dokumentarac pod nazivom „Zašto je 'Mekdonalds' propao u Boliviji", a svi sagovornici koji se pojavljuju u njemu zaključuju da nije čak ni u pitanju kvalitet hrane, nego tihi protest koji je u svojoj osnovi kulturološke prirode.
Marketinški stručnjak Nikola Jevđević kaže za Press nedelje da se uspešan otpor multinacionalnim kompanijama u praksi pokazao „skoro nemogućim" i da se pred jezikom novca i njegovog snažnog uticaja ruše nacionalne, verske i mnoge druge razlike i posebnosti.
- Dovoljno je prisetiti se Olimpijskih igara 1996. godine, koja su po svim pravilima trebalo da pripadnu Grčkoj, tačno na 100-godišnjicu prve Olimpijade modernog doba. Čitava država stala je iza kandidature, imali su i ogromnu naklonost u Međunarodnom olimpijskom komitetu, ali su Igre na kraju završile u Atlanti, postojbini „koka-kole", koja je u tom trenutku imala sedam puta veći godišnji obrt novca od budžeta Grčke - primećuje Jevđević.
Sociolog Draško Raletić napominje da se kao moguće prepreke trijumfu korporacija širom planete pojavljuju religijski i drugi iracionalni običaji, koji jedini mogu da prevaziđu uticaj novca, finansijskih interesa i agresivnih marketinških kampanja.
- Ovakav trend posebno je prisutan među islamskim zemljama i u Aziji, gde novac mahom nije dostigao nivo kulta kao na Zapadu. U takvim uslovima, kada su velike kompanije svesne rizika sa kojim se mogu suočiti, pristaju na prilagođavanje sredini. Tako je u Indiji, u kojoj su krave svete životinje, „Mekdonalds" još odavno u hamburgere umesto govedine ubacio piletinu. Nama je posebno interesantno da je ovaj lanac sličan postupak primenio i kada je prošle godine došao u Sarajevo. S druge strane, naš narod ima mnogo viši prag tolerancije prema stranom uticaju, pa se nijedna strana kompanija ovde nije morala odreći ni delića svog identiteta i interesa, a neretko baš i na naš račun - smatra Raletić.
Prema rečima Milenka Srećkovića iz Pokreta za slobodu, korporacije imaju interesa da finansiraju i usmeravaju politiku zemalja na čije tržište žele da uđu. A to se, prema mišljenju našeg sagovornika, radi na razne suptilne načine - putem fondacija, nadnacionalnih političkih institucija i diplomatijom.
Stvorimo domaće
- Time najpre uništavaju konkurentsku proizvodnju i stvaraju potrebu za stranim investicijama, a zatim stiču brojne povlastice koje podrazumevaju, pre svega, jeftinu radnu snagu i državne subvencije. Da bi se odupreli dolasku stranih kompanija, najpre treba očuvati domaću proizvodnju i stvoriti samoodrživu, suverenu zemlju koja sama može da obezbedi osnovne potrebe stanovništva - zaključuje Srećković.
Nedavno je u britanskom gradiću od jedva sedam hiljada duša organizovana prava pobuna protiv otvaranja jednog kafe-bara, a pobedu je na kraju, verovali ili ne, odneo upravo narod. Prema rečima ekonomiste Miladina Ševarlića, reakcija male lokalne zajednice je u ovom slučaju bila opravdana, jer većina njih funkcioniše na nekoj vrsti samoodržavanja, pa su po svoj prilici primetili opasnost koja im preti.
- Zajednica treba da očuva svoju različitost i nacionalni, etnički i privredni, pa i arhitektonski identitet. Za njih je najvažnije da novac koji se obrće u privredi ostane u gradu i verujem da je to i bio cilj pobune protiv dolaska korporacije - tvrdi Ševarlić.
Kola na kiblu
Naturalizovani Britanci Zahida Parvin i Zafer Ikbal, u želji da svom poslovanju daju etičku crtu, pokrenuli su „kibla kolu" i obavezali se da će 10 odsto od zarade donirati u humanitarne svrhe širom sveta. Reč „kibla" na arapskom jeziku znači „pravac" i trenutno se najbolje prodaje među muslimanima, ali su tržište proširili na Severnu Ameriku i Holandiju. Njihovi glavni konkurenti su iranska „zamzam kola" i „meka kola", sa živopisnim sloganom „promućkaj svoju savest".
