Izvor: Politika, 02.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza ne ugrožava pomoć iz EU
Za 2008. godinu Srbija treba da dobije 192.000.000 evra, a do 2010. ukupno 584.000.000 evra. – U toku je izgradnja institucija za upravljanje evropskim fondovima
Aktuelna svetska ekonomska kriza neće u naredne tri godine ugroziti obećanu bespovratnu finansijsku pomoć Evropske unije Srbiji. Tu pomoć, planiranu u iznosu od 584.000.000 evra, može da umanji jedino naša nespremnost da novac koji nam je namenjen za podršku reformama i razvoju uzmemo iz evropske kase.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Svoju tvrdnju da na ovu sumu možemo da računamo s velikom izvesnošću Ognjen Mirić, koordinator za fondove EU u Vladi Srbije, potkrepljuje objašnjenjem da je ukupna vrednost Instrumenta za pretpristupnu pomoć (poznatijeg pod skraćenicom IPA), iz koga se novac dodeljuje zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, 11,5 milijardi evra, do 2013. godine, „što predstavlja samo 0,6 procenata ukupnog budžeta Unije”, a to je zanemarljivo za EU. Pored toga, činjenica je i da je vrlo komplikovan mehanizam za promenu tog budžeta: o njemu ne odlučuju samo Evropska komisija i Savet ministara, već i Evropski parlament.
– Znači, ne treba da brinemo kako će finansijska kriza da utiče na taj budžet, već o tome kako da što više para povučemo iz njega – naglašava naš sagovornik.
Krajem prošlog meseca Evropska komisija donela je, inače, strategiju s prioritetima za finansijsku pomoć u vrednosti od gotovo 4,5 milijarde evra do 2010. za osam zemalja jugoistočne Evrope. Iz IPA programa pomoć će, prema njenoj zamisli, dobiti zvanični kandidati za EU: Hrvatska, Makedonija i Turska, kao i potencijalni kandidati: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, ali i Kosovo.
Na spisku zemalja kojima Brisel obećava, prvo trogodišnju, a onda i donaciju do 2013. Srbija se nalazi negde na sredini lestvice, s obzirom na to da će po stanovniku do 2010. dobijati 25 evra godišnje. Samo za ovu godinu, za našu zemlju je odvojeno 192.000.000 evra i to iz dva fonda (od ukupno pet, koliko sadrži IPA) –za prekograničnu saradnju i za izgradnju institucija.
Bugarska, recimo, koja je po broju stanovnika i po površini slična Srbiji, dobija pet puta više od nas – jer je članica EU.
– Ovaj primer potvrđuje da treba da nastojimo da što pre stignemo do krajnjeg cilja kako bismo i mi, kada postanemo članica EU, dobijali godišnje milijardu evra – kaže Mirić.
Ali, u ovom trenutku za nas je članstvo još daleko. Zato, prvo pitanje jeste koliko bismo dobili ukoliko bismo uspeli da se popnemo na sledeću stepenicu i da već sledeće godine dobijemo status kandidata za članstvo u EU.
Mirić kaže da precizan odgovor nije moguć, ali da je rečit primer Hrvatske kojoj su, kada je dobila status kandidata, sredstva iz evropskog budžeta povećana čak za 30 odsto.
Ono što je izvesno jeste da bi, u slučaju ostvarenja ovdašnjih planova vlade, za nas bile otvorene još tri stavke iz IPA-e, odnosno mogućnost da dobijemo pomoć za regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj, koju bismo, doduše, mogli da koristimo tek posle posebnih odobrenja Komisije.
Naš sagovornik posebno naglašava da je izuzetno važno i to da status kandidata steknemo pre rebalansa evropskog budžeta, koji je predviđen za kraj 2009. godine, kako bi nam taj viši status u evropskoj integraciji bio ukalkulisan u proračun evropske kase za naredno trogodište.
S obzirom na to da Brisel ne daje novac naslepo, već samo na osnovu predloženih projekata u koje bi bio uložen, važno je istaći da je Srbija Briselu već poslala ideje za 37 projekata, koji bi trebalo da budu finansirani iz budžeta za 2008. godinu. Među tim projektima nalazi se predlog za podrška osnivanju agencije za borbu protiv korupcije, zatim, internoj reviziji, Narodnoj banci Srbije i medijima (za promociju evropskih integracija). Pored toga, tu je i projekat za lokalnu infrastrukturu, u vrednosti od 45.000.000 evra.
Na našu molbu da dobijemo detaljnije podatke koje opštine mogu da očekuju bespovratnu evropsku pomoć, Mirić kaže da u ovoj fazi to nije moguće, „jer sve zavisi od toga da li će projektna dokumentacija biti spremna za odobravanje”.
– Zapravo, da bi EU finansirala neki projekat, prethodno je potrebna studija izvodljivosti, zatim procena uticaja na zaštitu životne sredine, ali i tehnička i tenederska dokumentacija – objašnjava naš sagovornik.
I sve to sa odloženim dejstvom: finansiranje projekata koji su na spisku za ovu godinu trebalo bi da počne početkom 2010. godine. Odnosno, svi projekti koji budu pripremljeni do kraja 2009. godine biće finansirani iz sredstava namenjenih za 2008. godinu. Uz to, i mi treba da obezbedimo sopstveno učešće. Mirić kaže da je Vlada Srbije već donela odluku o kofinansiranju tih projekata, sa oko 37.000.000 evra.
– Sada očekujemo da ti projekti budu odobreni od strane tzv. IPA komiteta, koji čine sve članice EU – navodi Mirić, nadajući se da ćemo već početkom sledeće godine uspeti da potpišemo i finansijski sporazum za dodelu pomoći iz dela kase za 2008. godinu.
Naš sagovornik, inače, misli da će Komisija dati zeleno svetlo ponuđenim projektima iz Srbije, budući da su u septembru već obavljene prve konsultacije u IPA komitetu i da su naši predlozi pozitivno ocenjeni.
Kako smo, inače, iskoristili pomoć dodeljenu za 2007. godinu, vrednu 179.000.000 evra? Po svemu sudeći, ne najuspešnije. Mirić navodi da smo, zbog komplikovanih i sporih procedura, ugovor potpisali samo za regionalne razvojne agencije (koje se osnivaju između opština i privrednih komora, za poboljšanje međuopštinske saradnje) i da je sprovođenje tog projekta već počelo.
On očekuje i da do kraja ove godine budu ugovoreni projekti za još 30.000.000 evra, što bi, onda, značilo da se u posao kreće početkom naredne godine.
Šta će se dogoditi sa ostatkom odobrenog novca? Mirić kaže da će korišćenje tih sredstva biti ugovoreno u toku sledeće godine i dodaje da je procedura javnih nabavki prema pravilima EU izuzetno složena i da može da potraje i sedam meseci.
Poznato je da gotovo sve zemlje u procesu pristupanja EU nisu uspele da iskoriste sva sredstva koja im je Brisel odobrio zbog toga što nisu obezbedile efikasan decentralizovani sistem upravljanja tim novcem. Mirić nas uverava da, barem u ovom trenutku, ne postoji opasnost da se i nama nešto slično dogodi. Iz vrlo jednostavnog razloga: o tom uslovu možemo da pričamo s Komisijom tek onda kada sistem upravljanja fondovima „postavimo na svoje noge” i kada taj sistem bude odobren od strane EK. A mi se nalazimo upravo u fazi izgradnje tog sistema, po pravilima EU.
– Za to se – kako kaže naš sagovornik – sada maksimalno spremamo. U Ministarstvu finansija biće uskoro organizovani posebni sektori koji treba da se bave ugovaranjima, plaćanjima, ali i kontrolom trošenja evropskih para.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 03/11/2008]
