Izvor: Politika, 20.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivična odgovornost i za poslanike
Dela zbog kojih se protiv poslanika može pokrenuti postupak bila bi podmićivanje, zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje službenih isprava ili ometanje izbornog postupka
Poslanicima, očigledno, nije lako da donesu zakon o samima sebi, na šta ih obavezuje Ustav. Do sada je urađeno nekoliko verzija zakona o Narodnoj skupštini, a na poslednju je reagovala „Transparentnost Srbije” s tri predloga koja su upućena radnoj grupi za izradu ovog zakona. Ovoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puta TS je reagovala unapred jer, kako kažu, posle je teško ispraviti greške.
Vladimir Goati, predsednik TS, objašnjava da su ograničenja u izradi ovog akta posledica ustavnih rešenja, pa se zbog toga predlaže ograničenja nekih prava kao što su ostavke i imunitet narodnih poslanika, ali i veća javnost rada parlamenta.
„Ustavom je predviđena mogućnost da pravo raspolaganja mandatom poslanici prenesu na partije s čije liste su izabrani, a podnošenjem ostavke poslanik sebe pretvara u delegata i onda se od njega ne može očekivati da glasa po svojoj savesti i deluje autonomno. Ni u jednom savremenom zakonodavstvu ne postoje ovakva rešenja koja se mogu još naći u Indiji, Bangladešu, Panami i Južnoafričkoj Uniji”, kaže Goati.
Zato TS predlaže da se u novi zakon o Narodnoj skupštini uvrsti odredba koja propisuje da poslanik ostavku potpisuje u prisustvu predsednika parlamenta ili njegovog zamenika na period od šest meseci, čime bi se otklonile sumnje da li je i kada ostavka data. Posle šest meseci okolnosti pod kojima je ostavka data mogu i da se promene pa se poslaniku daju dva dana da razmisli pre nego što se ponovo obaveže na sličan način.
Rade Obradović, potpredsednik Skupštine, poslanik Demokratske stranke Srbije, kaže da mandati ne mogu da se odvoje od izbornog sistema. „U Velikoj Britaniji je na snazi većinski izborni sistem i oni nemaju taj problem. Ako kod nas ostane proporcionalni izborni sistem teško će se izbeći blanko ostavke. U Velikoj Britaniji se ne izdvajaju pare iz budžeta za izbore, nema centralnih kampanja, već kandidati idu od vrata do vrata. Kod nas su kampanje uglavnom centralne jer su partije liderske. S druge strane, stranke obično imaju probleme sa ’samostalnošću’ predsednika opština koji se tako ponašaju jer su izabrani kao poznati građani svojih varoši”, kaže Obradović.
Drugi predlog TS je da se reguliše Ustavom ostavljena mogućnost preširokog tumačenja imuniteta poslanika. „Novi zakon trebalo bi da omogući vođenje krivičnog postupka i protiv poslanika, što je sada nemoguće zbog Ustavom zagarantovanog imuniteta, ali ne i određivanja pritvora kako se ne bi stvorio prostor za obračun s političkim neistomišljenicima. Dela zbog kojih se protiv poslanika može pokrenuti postupak bila bi upravo ona koja su direktno ili indirektno povezana s pojavom korupcije, a to su podmićivanje, zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje službenih isprava ili ometanje izbornog postupka”, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor TS. Da ovo nije samo naš problem potvrđuje izjava Grigorija Javlinskog iz ruske Dume da se članovi parlamenta takmiče da uđu u Dumu kako ne bi bili krivično gonjeni.
Obradović se slaže da se pitanje imuniteta tumači vrlo široko i da ne postoje valjani razlozi za to. „Poslanici imunitet koriste za kafansku tuču ili saobraćajni prekršaj, a u Ustavu (član 103) sve je jasno i piše da poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja parlamenta. Ako se ne radi prema odredbama Ustava treba pozvati Administrativni odbor na odgovornost.”
Da bi se povratilo poverenje u institucije, ali i dostojanstvo poslanika, TS predlaže da na internet strani parlamenta budu svi podaci u vezi s njegovim radom, kao što su amandmani, predlozi i inicijative upućeni Skupštini i poslaničkim grupama, zapisnici sa zasedanja Skupštine i njenih odbora, kao i druge informacije koje su značajne za javnost. Predlaže se i da poslanici na zahtev obrazlože odluku koju su doneli i da izveste nadležno telo ukoliko procene da se nalaze u situaciji sukoba interesa.
Obradović kaže da se najveći deo materijala već nalazi na sajtu Skupštine i da je to institucija koja sigurno ima najveću javnost rada zbog čega je često i kritikovana, ali da bi sajt mogao i još da se dopuni, ako je to potrebno.
Iako Ustav precizira da se o Narodnoj skupštini donosi zakon Obradović kaže da je praktično već sve rečeno u samom Ustavu i Poslovniku o radu. „Ono što bi bilo novo i bolje rešeno u zakonu o Narodnoj skupštini je njen budžet i imovina kojom gazduje vlada.” Potpredsednik Skupštine je bio na čelu prethodne radne grupe koja je radila ovaj zakon i njegova ideja je bila da se on donese ogromnom većinom jer je to stvar simbolike. „Moja ideja je bila da se zakon donese konsenzusom i da se ne povećavaju prava poslanika. Ali zakon nije došao na dnevni red jer su raspisani izbori.” Za novu verziju Obradović kaže da je praktično prepisana prethodna, ali da ni mandate ni plate poslanika ne treba rešavati ovim aktom jer već postoji izborni zakon i drugi koji se bave ovom tematikom.
Za Obradovića su dve stvari loše u novom zakonu. „Čak 13 od 77 članova zakona se bavi statusnim pravima službenika, a za plate se uvode koeficijenti. Poslanik može da ima pet prosečnih plata, ali taj iznos može i da se smanji. Rad poslanika je teško merljiv, pa zato ova odredba nije dobra. Primer za to su brojni amandmani koje su poslanici SRS-a podneli na grupu zakona, od kojih su se neki odnosili samo na interpunkciju. Da li im to treba posebno platiti?”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 21/04/2009]
.jpg)
