Izvor: S media, 26.Feb.2011, 02:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritikujem režim, a ne državu i Srbe
I dalje nema naznaka da je režim spreman da se suoči sa činjenicom da je neophodno prihvatiti Bošnjake kao ravnopravne građane države Srbije, niti da se nagomilani problemi rešavaju. To se vidi iz medijskih nastupa, davanja medijskog prostora i medijske hajke prema bošnjačkim verskim institucijama, uključujući i najavljenu izbornu farsu režima, koja za cilj ima da dovede na čelo Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) ljude koji će da igraju politiku Beograda u Sandžaku, a ne da doprinesu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prevazilaženju problema i nalaženju rešenja na dobrobit bošnjačkog naroda i države Srbije - ocenjuje glavni muftija Islamske zajednice (IZ) u Srbiji Muamer Zukorlić u razgovoru za Danas.
Sa nedavnog skupa u Novom Pazaru vlastima ste poslali poruku da bi i ovde mogli da se ponove Egipat i Tunis. Da li želite takav način rešavanja problema koje stalno ističete?
Mediji su tendenciozno preneli samo delimično tu moju poruku. Rekao sam to u kontekstu tumačenja posledica nepravde koja se ovde uporno primenjuje. To sam ilustrovao sa evropskim i afričkim modelom promena, ali sam tu misao završio da dajem podršku evropskom modelu, a to su uobičajene demokratske promene. Moje su poruke autentične i u skladu sa procesima koji se ovde dešavaju. Režim i mediji koji ga zastupaju nervozni su što nijednu moju poruku ne mogu preneti ni kao radikalnu ni kao preteću, već kao istinu koja u sebi ima više gorkoga nego slatkoga.
Do sada ste optužbe upućivali državi zbog odnosa prema Sandžaku i Bošnjacima, a pre nekoliko dana ponašanje predsednika Srbije ocenili ste kao nedržavno i neodgovorno. Zbog čega?
Moje primedbe i kritike su na račun režima, a ne države Srbije. Ovo ističem jer režim želi da se vrlo često sakrije iza srpskog naroda, nastojeći da moje kritičke stavove prevodi na netrpeljivost prema državi Srbiji i srpskom narodu. To nema nikakve osnove i nikome neću dozvoliti da država Srbija bude više njegova nego moja. Prevođenje mojih stavova na neprijateljstvo prema srpskom narodu prevaziđeno je sa aspekta za dokazivanjem.
Činjenica je da sam izrazio sopstveno zaprepašćenje postupkom predsednika države. To je daleko od državničkog manira, pogotovu predsednika koji se do sada pazio, kad je Sandžak u pitanju, da ne kaže bar nešto. Ovog puta je izašao iz te navike. Mi smo to ocenili kao nedržavnički tendenciozan čin. Čak, možda kao i paniku režima koji ne uspeva preko svojih partnera, koje brzo troši, da uspostavi kontrolu kakvu želi. Nakon dvojice ministara i veštačkih predvodnika IZ, sada se pronalazi neko ko bi trebalo da bude i heroj i žrtva, ko je još jedan sitan igrač režima zapakovan u naslov nevladine organizacije. Predsednik godinama nije našao za shodno da kaže jednu reč o svim dešavanjima u Sandžaku. Sada neko mesecima u svim novinama koje su bile dostupne, blati IZ, islam, muslimane, a pre svega muftiju. Onda se nađe neka studentkinja koja odgovori na takva blaćenja i onda taj ko to čini permanentno mesecima pretvara se u žrtvu i daje mu se policijska zaštita da pri tom ne znamo od koga. Dakle, još jedna igra na pozornici Sandžaka kojom treba skrenuti pažnju sa glavnih problema. Loši savetnici su loše za ovo posavetovali predsednika. To mu nije trebalo i time je potpuno potopio poslednje poverenje na relaciji sa bošnjačkim narodom i Sandžakom uopšte.
Koliko ima razumevanja između IZ i civilnog sektora?
- Nemam problema sa civilnim sektorom. Problem može da se ima sa nekim ko nije civilni sektor već režimski, a želi da drži monopol nad civilnim sektorom. Sa dotičnom osobom ili dotičnom organizacijom dolazi do nesporazuma u momentu kada muftija više ne podržava Borisa Tadića i Rasima Ljajića. Principijelno sa građanskim opcijama nemam nikakav problem. Kod značajnog broja nevladinih organizacija u Srbiji imamo da zajedno sa vlastima jedu sa istih jasala i onda imamo neke lančane reakcije. Niko ne primeti kada dotična gospođa nanese uvredu devojkama muslimankama koje oblače islamsku nošnju kada kaže da one maramom prikrivaju svoje biografije bivših narkomanki, a reakcija na takvu izjavu se ocenjuje kao govor mržnje. Dok nam ona prebrojava koliko imamo dece, koliko žena, lista nam privatni život, to se prevodi kao sloboda govora.
(Danas)
