Izvor: Blic, 07.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krećemo u postepenu decentralizaciju Srbije
Krećemo u postepenu decentralizaciju Srbije
NOVI SAD - Definitivno sam veći autonomaš od Nenada Čanka i Mileta Isakova - rekao je juče u Novom Sadu Zoran Đinđić, premijer Srbije, na proslavi Đurđevdana, krsne slave Demokratske stranke.
- Za tri meseca se nije desilo mnogo na planu autonomije Vojvodine jer je to jedan od najozbiljnijih zahvata u nasleđenom sistemu centralizovane vlasti. Ono što se postepeno dešava je da demokratski karakter vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << počinje da funkcioniše, da nema telefonskih naloga iz centrale, da nema centralizovanog autoriteta gde lokalni funkcioneri samo sprovode naloge. Predstoji ozbiljna reforma kroz reviziju svih nadležnosti koje vlast ima u oblastima sudstva školstva, privrede, zdravstva, policije, da se vidi šta od toga može da bude delegirano na nivo pokrajine. Za celu Srbiju, i za Čačak i za Niš, bolje je da Vojvodina ima znatan deo nadležnosti. Za nas u Beogradu je cilj da se posao dobro obavi, a ne da ga obavezno mi obavimo - rekao je Đinđić. On je napomenuo da se decentralizacija Srbije ne može obaviti 'na prečac, jer bi se tako izazvale rasprave, svađe i sukobi, pa bi se jedna evropska ideja koja treba da bude ugrađena u temelje države vratila u balkanske tokove, gde se ne zna ni ko pije, ni ko plaća'.
Na pitanje novinara da li će Slobodan Milošević biti izručen Hagu, premijer je odgovorio da je 'naša želja i očekivanje da se na suđenju Miloševiću u Srbiji obavi kritička rekonstrukcija naše neposredne istorije sa svima nama kao učesnicima i delimičnim krivcima'.
- Da ne izvezemo Miloševića kao paket u Hag i kažemo on je bio kriv, pa nek’ se svet bavi njime. To bi bilo suviše lako za nas u Srbiji i ja nisam za takvo rešenje. Suđenje Miloševiću će za predmet imati sva krivična dela za koje postoje dokazi, a ako ima dokaza za ratne zločine, onda i za njih. Za to sam da se na tom suđenju pokaže da naše pravosuđe može da obavi takav postupak, ali i da neki ljudi shvate da smo i mi bili deo toga i da to nije samo odgovornost jednog čoveka, već da je to i delimično naša odgovornost. Da mi nismo bili takvi kakvi smo bili, ne bi ni on bio takav kakav je bio. To je moj politički stav. Na koji način ćemo ga pomiriti sa zahtevom suda u Hagu, videćemo za nekoliko meseci - zaključio je Đinđić.
On je najavio i da će 'u nekoliko narednih dana' posetiti Makedoniju, gde će razgovarati o čvršćoj saradnji dve zemlje.
- Nameravam da uputim poziv albanskom premijeru da poseti Srbiju. Ja sam se s njim video pre petnaestak dana i on je otvoreno rekao da za vladu Albanije albansko pitanje ne postoji, već postoji pitanje prava albanskih nacionalnih manjina u susednim zemljama, a oni ta prava u skladu sa stavovima evropske zajednice treba da ostvaruju u insistucijama susednih zemalja. To je veliki napredak i otvara mogućnost da na trouglu Skoplje-Beograd-Tirana izradimo jednu plaltformu o nepromenljivosti granica i dogovorimo se da će biti obeshrabrivani ekstremisti i teroristi i da nijedna vlada neće podržavati nijednu političku grupaciju koja koristi nasilje i želi da menja granice - istakao je Đinđić. I. Benešić
Koštunica u SAD
BEOGRAD (Tanjug) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica putuje danas u Njujork, gde će mu sutra svečano biti uručeno priznanje svetskog državnika godine, koje mu je dodelio poznati američki Institut 'Istok-Zapad'. Sa Koštunicom putuju i savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanović i potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Miroljub Labus. Saznaje se i da bi se Koštunica i Svilanović, u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, mogli sastati sa generalnom sekretarom UN Kofijem Ananom. Jugoslovenski predsednik i dvojica ministara mogli bi, posle boravka u Njujorku, na kratko otići u Vašington. Ne isključuje se mogućnost susreta na najvišem nivou.
