Izvor: Blic, 11.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratak predah pred nove sukobe
Kratak predah pred nove sukobe
Zakon o izboru predsednika je dobar. Institucija da se u prvom krugu traži izlazak više od pedeset odsto birača, dok u drugom krugu ne postoji taj uslov, sasvim je razumna i prihvatljiva mera između širine podrške birača s jedne strane i principa političke efikasnosti da izaberemo predsednika, s druge. Naravno, uvek će biti nezadovoljnih i onih koji misle da ne treba da postoji nikakav uslov u prvom krugu izbora za predsednika, ali ovo rešenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokazalo je svoju vrednost i u drugim zemljama - komentariše za 'Blic' Vladimir Goati, saradnik Instituta društvenih nauka, nedavne izmene Zakona o izboru predsednika Srbije.
Predstavnici DSS zatražili su da se koriguje uslov da u prvom krugu mora da izađe više od pedeset odsto birača.
- Problem je što politički akteri kod nas žele da ostvare svoje ciljeve na neobičan način, ne uzimajući političke institucije takvim kakve jesu i ne prilagođavajući se tim institucijama, već misle da mogu stalno da menjaju te institucije. U ovakvoj situaciji političke stranke moraju da stvaraju političke koalicije, ukoliko ne mogu same da obezbede podršku nekom kandidatu. Razumna strategija političkih subjekata u ovoj našoj situaciji bila bi da se prave dogovori sa određenim političkim snagama, širi oslonac uz evoluciju političkog programa određenog kandidata i tako premosti jaz od pedeset odsto izlaznosti u prvom krugu. Umesto toga, traže se stalno neke prečice i traži ponovna promena izbornog zakona. Mislim da je to mnogo loše.
Jedan od argumenata za takav zahtev DSS je njihova sumnja da je motiv predstavnika DOS za ovakvu promenu zakona bio da izbori opet propadnu.
- Veoma je teško pogađati motive određenih ljudi, ja to ne mogu, jer za to treba biti psihijatar. Međutim, mi smo sada dobili jedan umeren i dobar zakon za izbor predsednika, koji dobro funkcioniše u drugim zemljama. Pitanje izbora predsednika u ovom momentu je pitanje elastičnosti i spremnosti na kompromise političkih subjekata da bi tako proširili svoju bazu, a ne da unapred defetistički menjaju institucije. Na kraju, s tim neobičnim promenama izbornih pravila doteraćemo do toga da uopšte nemamo pravila. Očekujem da politički kandidati i njihove stranke vode ozbiljne razgovore sa drugim političkim činiocima i putem dogovora učine svoju političku ponudu kompleksnijom, a ne da samo bace svoju izbornu ponudu, pa ako ona ne prođe, kao što je bio slučaj na prethodnim izborima, neuspeh svaljuju na izborna pravila. Široka podrška u društvu se dobija kompromisima i redefinisanjem izborne platforme i ukoliko neko nije na to spreman, onda ne može da se žali što ne dobija izbore.
Znači da bi Vojislav Koštunica, prema vašem mišljenju, trebalo da prihvati podršku DOS, odnosno DS i premijera Zorana Đinđića?
- Ne mogu da govorim bilo kome šta treba konkretno uradi, jer ja govorim sa pozicija nauke. Međutim, sasvim je normalno da politički akteri u toku izbora šire svoje saveze da bi proširili postojeću podršku. Ti sporazumi su uvek, bez ikakvog pežorativnog predznaka, neka vrsta političke trgovine. Ne mogu da govorim šta je dobro za DSS, to znaju stratezi te partije. Jasno je da ako žele da njihov kandidat pobedi, oni treba da nađu, a pretpostavljam da to i rade, širu političku podršku kod određenih političkih subjekata i snaga. Da li će to biti DOS ili neko treći, to je pitanje njihovog izbora i procene. Pitanje nefleksibilnosti pojedinaca ili nedovoljne podrške u društvu ne može se svaljivati na pitanje izbornih pravila. Najgore bi bilo da se zbog nefleksibilnosti i tromosti političkih stranaka stalno brišu i prave nove političke institucije.
Da li će, prema vašoj proceni, predstojeći predsednički izbori uspeti?
- Ukoliko politički subjekti nisu spremni na kompromise, koji su suština politike, ako neće da se dogovore ili nisu u stanju da se dogovore, a pri tome sami nemaju neophodnu podršku, onda će političke institucije presuditi da u društvu ne postoji nijedna politička snaga koja može da ostvari zadate uslove. Tu su institucije samo jedan objektivan pokazatelj stepena podrške koju imaju politički akteri i stepena spremnosti tih političkih partija da se dogovaraju. Bacati krivicu na institucije koje u sličnim zemljama uspešno funkcionišu je prilično neozbiljno.
Kakva je, po vama, sudbina nedavno postignutog sporazuma DOS i DSS?
- Dogovor DOS i DSS je dobra stvar i korak u pravom smeru, jer dve najvažnije političke snage u Srbiji moraju da sarađuju i kada se ne slažu. Možda je to, u suštini, sitan korak, ali pokazuje pravac kako treba da se radi. Nažalost, kako stvari sada stoje, to ipak više liči na kratak predah pred nove sukobe, nego na uvod u ozbiljniju saradnju.
Jelena Bulajić
