Izvor: Politika, Fonet, 21.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj malih partija

Stranka može da bude parlamentarna samo ako je prešla cenzus sama ili u koaliciji sa nekom drugom strankom. Dinkić i ja različito gledamo na mnoga pitanja, ali se odluke na vladi donose jednoglasno

INTERVJU: MILAN MARKOVIĆ

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković očekuje da zakon o političkim strankama bude usvojen u parlamentu do sredine maja. Do letnje pauze u radu parlamenta treba da bude donesen i novi zakon o lokalnim izborima, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nakon toga i zakon o državnoj izbornoj komisiji i zakon o jedinstvenom biračkom spisku.

„Zakon o političkim strankama ima punu podršku parlamenta, budući da mu se protivi samo jedna politička grupacija. Mi smo predložili 5.000 overenih potpisa za osnivanje partije, a poslaničke grupe su amandmanima predložile da to bude 10.000. Isto važi i za stranke nacionalnih manjina. Mi smo predložili 500 potpisa, a većina je tražila da bude hiljadu”, rekao je Marković.

Koji su očekivani efekti promene zakona?

Želimo da pojednostavimo izborni proces i državu lišimo nenormalnog opterećenja prikupljanja potpisa za svake izbore, na šta se troše milijarde dinara i ogromno vreme. Oni koji u procesu preregistracije ili osnivanja prikupljenim potpisima pokažu da su stvaran politički subjekt neće morati da prikupljaju potpise za kandidate za izbore, imaće direktnu prohodnost. Naravno, i oni koji nisu registrovane stranke mogu da se pojave na izborima, ali uz odgovarajući broj potpisa.

Na koje vreme će morati da se obnavljaju potpisi?

Svaka stranka će prvo morati da se preregistruje, a neko će i osnovati stranku. Ukoliko političkim radom ne dokaže da je legitimni predstavnik određenog broja građana, odnosno ukoliko nije ušla u parlament (republički ili pokrajinski), stranka će morati ponovo da prikuplja potpise na svakih osam godina.

Da li će to važiti i za stranke i za koalicije?

Stranka je legitimni predstavnik određenog broja građana ukoliko uđe u parlament sama ili u koaliciji s nekim drugim strankama. Neće biti moguće da iz budžeta finansiramo celu stranku kao parlamentarnu, a jedan njen član ili lider je u parlamentu ušao kao pojedinac, na listi neke druge stranke. Neće, dakle, biti moguće da imamo više partija koje se finansiraju iz budžeta nego što smo imali lista na izborima.

Koji su najveći nedostaci izbornog sistema u Srbiji?

Najveći problem, po mom mišljenju, jeste što je naša politika depersonalizovana, što je vera ljudi u institucije slaba. To važi i za republički i za lokalni parlament i za izvršnu vlast. Jedino je predsednik Republike izabran direktno od građana, što mu daje nesporni legitimitet. Sva ostala izabrana lica su prošla iza imena svojih lidera i stranaka. Građani često i ne znaju ko su ljudi na listama, glasovi se daju partijama, a one biraju ko će biti predstavnik građana.

Šta očekujete od novog zakona o lokalnim izborima?

Građani će tačno znati za koga glasaju na svom biračkom mestu, zbog čeka će stranke morati pomno da vode računa o tome koga kandiduju. Lokalni parlamenti će biti bitno promenjeni. Za dva izborna ciklusa 60-70 odsto ljudi koji sada sede u lokalnim parlamentima više neće biti odbornici.

Teren za promene pripremili smo ranijim izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi. Po najvišim evropskim standardima, izmestili smo rešavanje spornih situacija u pravosuđe, a ne da to rešava vlada. U Republici je bilo 620 spornih mandata odbornika, a 580 mandata sud je rešio. Da je došlo do rascepa u SRS-u u vreme kada je važio stari zakon, ne smem ni da pomislim šta bi bilo.

Ideja o uspostavljanju državne izborne komisije izazvala je kontroverze. Šta se, zapravo, menja?

O tome će se verovatno raspravljati na jesen. Komisija će biti formirana kao nezavisno telo od devet članova koji bi taj posao obavljali profesionalno. Sadašnji RIK je isključivo ispostava partijskih uticaja i odraz političke snage u parlamentu. Želimo da napravimo telo kakvo već postoji u većini drugih zemalja.

Kako će se birati članovi državne izborne komisije?

Naš predlog je da institucije poput Vrhovnog kasacionog suda, Univerziteta i slično biraju komisiju koja će parlamentu predlagati članove državne izborne komisije. Menja se, dakle, način kandidovanja, a konačnu odluku o sastavu komisije davaće parlament.

Da li je Vaš predlog racionalizacija državne uprave propao?

Ministarstvo je napravilo predlog racionalizacije zasnovan na dobrovoljnoj bazi, što su u prvom krugu prihvatile 63 opštine. To je, međutim, propalo zbog rebalansa budžeta. Sada će Ministarstvo finansija morati, preko smanjenja transfera opštinama, da natera lokalne samouprave da otpuštaju po odredbama Zakona o radu. Naš predlog je bio racionalniji, jer bi državu zaposleni koji odlazi dobrovoljno koštao najviše milion dinara, a ako se to čini na osnovu Zakona o radu, trošak može biti i 1,5 miliona. Naš predlog je podrazumevao da radnik koji dobrovoljno odlazi ne može u narednih pet godina da se zaposli u direktnom ili indirektnom korisniku budžeta, a Zakon o radu nema takvo ograničenje. Takođe, opština koja bi ušla u naš program više nikada ne bi mogla da zaposli preko utvrđenog broja bez saglasnosti vlade. Nažalost, u ovom momentu nije bilo mogućnosti da se u budžetu obezbedi 1,1 milijarda dinara za program racionalizacije koji je pripremilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Da li je tačno da ste se na sednici vlade posvađali s ministrom Mlađanom Dinkićem, jer je minirao vaš plan za racionalizaciju državne uprave?

Imali smo različita mišljenja, ali to nije bila svađa. Odluke smo doneli jednoglasno. Postoje stvari oko kojih se ne slažemo.

Koje su to stvari?

Između ostalog, kada je u pitanju racionalizacija u lokalnim samoupravama, ja mislim da će ići mnogo teško po Zakonu o radu. Mislim da će predsednici opština reagovati na umanjenje transfera tako što će pre skinuti sredstva sa nekog lokalnog puta ili škole nego otpustiti nekog iz samouprave. U krajnjem slučaju, i dalje neće postojati nikakva kontrola daljeg zapošljavanja u lokalnoj samoupravi, što je bitan element programa koji je bilo pripremilo ovo ministarstvo.

Zašto je broj zaposlenih u državnoj upravi dramatično uvećan u proteklih devet godina?

To nije sasvim tačno. Broj zaposlenih od 2003. godine u državnoj upravi povećan je za 1.360 ljudi. U strategiji državne uprave, iz meni potpuno nepoznatih razloga, neko je napisao da je 2000. godine bilo 8.000 ljudi. To je netačno. U to vreme je samo Uprava prihoda imala 6.000 zaposlenih, a šta je sa Upravom carina i drugim službama? Zaposlenih u državnoj upravi je 28.000, a plata im je od 15. 000 dinara pa naviše. Prosek je na nivou republičkog proseka. Oni čine svega jedan odsto javne potrošnje. Mnogo veći problem je preveliki broj agencija.

Jelena Cerovina

[objavljeno: 22/04/2009]

Nastavak na Politika...

B92: Marković: Zakon do polovine maja

EMportal: Zakon o strankama do polovine maja?

Mondo: Marković: Kraj malih partija