Izvor: Politika, 30.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah plana EU za Kosovo i Metohiju
Od Srbije bi moglo da se traži da sarađuje sa kosovskim vlastima kako bi se pridružila Uniji
Države Evropske unije koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova neće tražiti od Srbije da uspostavi pune diplomatske odnose sa Prištinom kako bi nastavila s pridruživanjem Uniji, tvrdi jedan visoki zapadni diplomatski izvor, ali dodaje da se od Beograda očekuje da sarađuje sa kosovskim vlastima.
Evropska unija bi ovom formulacijom mogla da pomiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << interese svojih članica koje su pobornici nezavisnog Kosova i onih zemalja, kao što su Rumunija, Slovačka i Španija, koje južnu srpsku pokrajinu ne prihvataju kao državu, ali bi se u isto vreme otvorila mogućnost pritiska na Srbiju da „saradnjom sa Prištinom” de fakto prizna otcepljenje dela svoje teritorije.
„Dobrosusedski odnosi” jedan su od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji i iako taj pojam nije jasno definisan, on se može koristiti kao sredstvo pritiska na buduće članice – što je osetila Hrvatska u sporovima sa Slovenijom i Italijom oko definisanja granice i ribolovnog pojasa. Dobrosusedske odnose pomenula je tokom posete Beogradu i Ursula Plasnik, ministar spoljnih poslova Austrije, koja je za B92 odgovorila na pitanje da li se od Srbije očekuje da uspostavi takve odnose sa Kosovom, što pominje šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel.
„Znate, to ko vam je sused, to je pitanje geografije, to ne možete da promenite. Dobrosusedski odnosi su jedan od temeljnih principa Evropske unije. To je kao umetnost, morate da uklapate mnoge različite aspekte, što je suština zajedničkog života u našem, evropskom kontekstu. Srbija je, po mom mišljenju, u prošlosti bila evropska zemlja i biće, verujem, i deo ove nove Evrope u budućnosti. Ali, to znači da će morati da se pridržava i evropskih standarda, što uključuje i dobar odnos prema susedima i svima ostalima.”
Plasnikova, međutim, nije precizirala da li je stav Austrije da Srbija treba da ima dobre odnose sa Kosovom kao nezavisnom državom, rekavši samo da je stav njene zemlje poznat i da se nije promenio.
Ipak, da plan većine zapadnih država u vezi sa Kosovom propada, procenjuje uticajni londonski „Ekonomist”, koji takođe pominje Austriju, zapravo nekadašnju imperiju čiji je glavni grad bio Beč.
„Kad je Austrougarsko carstvo objavilo rat Srbiji u julu 1914, retko je ko mogao da zamisli da će njegov ishod biti ne samo raspad habzburške imperije, već i ruske i otomanske. Niko ne veruje da će izazov Srbije Evropskoj uniji u vezi sa Kosovom biti tako dramatičan – većina Srba uostalom želi da uđe u EU, ne da je uništi. Ali, sto dana pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, Srbija je postigla mnogo više nego što je bilo ko očekivao da pokvari planove EU u vezi s njim”, piše „Ekonomist”, objašnjavajući da je novu državu priznalo četrdesetak zemalja, ali da su među njima i „mikrodržave” Nauru i Maršalska Ostrva, a da Španija, Egipat i većina islamskih zemalja to nisu uradile.
Ovaj nedeljnik ocenjuje da je od 17. februara vlada u Beogradu osnažila svoje prisustvo u područjima u kojima žive Srbi i da misija EU i „međunarodni civilni predstavnik” Piter Fejt neće moći da funkcionišu u njima. „Za Evropsku uniju je ovo sada operacija spasavanja obraza. Njihov plan je propao”, rekao je jedan diplomata.
Trenutni plan je da Euleks dođe pod nadležnost UN, ali zbog stava Rusije, koja je upozorila generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki Muna da ne radi ništa mimo Saveta bezbednosti, još nema dogovora o tome.
„Sada kosovskim Albancima postaje mučno jasno da im je, iako su proglasili nezavisnost, budućnost još vezana za Srbiju”, zaključuje „Ekonomist”.
V. R.
[objavljeno: 31/05/2008.]
