Izvor: Politika, 11.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kovačevića brane jer ne vole vladu
Rezultati istraživanja bili bi isti i da je vlast uradila potpuno suprotno od onog što jeste, kaže Srećko Mihajlović
Više od trećine građana Srbije (36 odsto) odluke Vlade Srbije u vezi sa rešavanjem „slučaja Kovačević” smatra potpuno pogrešnim, a tek osam odsto misli da je vlada odradila odlično, pokazalo je istraživanje urađeno za Međunarodni republikanski institut (IRI) početkom marta na 2.458 ispitanika. Ponuđeno je ispitanicima da vladin potez >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ocene na skali od jedan do pet. Vlada je dvojku dobila od 19 odsto ispitanika, trojku od 24 odsto, a četvorku od osam odsto ispitanih. Samo devet odsto ispitanika nije imalo sud o vladinim merama u „slučaju Kovačević”.
Oko 21 odsto ispitanih priznalo je da uopšte nije pratilo događaje koji se odnose na taj slučaj, 22 odsto da nije skoro uopšte, a 40 odsto da je pratilo površno. Tek 17 odsto građana odgovorilo je da je slučaj pratilo pomno. Dakle, više od 80 odsto građana priznaje da nije upoznato potpuno ili nikako sa činjenicama u vezi sa „slučajem Kovačević” i sa potezima vlade koja je slučaj proglasila državnom tajnom. Uprkos tome, više od 90 odsto ispitanika ima vrlo jasan sud o celom događaju.
Javno mnjenje podelilo se na one koji misle da država nije trebalo da plati odštetu niti da izruči Kovačevića Sjedinjenim Američkim Državama (37 odsto) i na one koji zauzimaju potpuno suprotan stav da je Kovačevića trebalo izručiti i da nije trebalo platiti odštetu (35 odsto). Onih ispitanika koji su smatrali da je trebalo platiti da bi Kovačević imao fer suđenje u Srbiji bilo je 13 odsto, a sedam odsto je odgovorilo da odštetu treba platiti, ne zbog Kovačevića nego da bi se sredili odnosi sa SAD. Tek osam odsto građana je reklo da nema stav o tome (u vreme istraživanja nepotvrđenim informacijama) da je Vlada Srbije ponudila milion dolara da bi rešila problem.
„Svejedno šta je vlada radila, oni bi imali takve stavove. Većina ljudi ovakva istraživanja o pojedinačnim slučajevima koristi pre svega da bi iznela neki svoj vrednosni opšti sud ili stav prema vlasti, zapadu, patriotizmu i slično. Ljudi koji imaju distancu prema svemu što dolazi sa Zapada, na primer, ovaj pojedinačni slučaj interpretiraju prema svom shvatanju. Princip važi i u obrnutom smeru”, objašnjava Srećko Mihajlović jedan od naših najistaknutijih istraživača sa Instituta društvenih nauka. Društveni rascep u kome se nalazi javno mnjenje deli ljude. Otuda se, prema Mihajlovićevom iskustvu, skoro dve trećine stanovništva obično tvrdo pridržava svojih vrednosnih opredeljenja u svim, pa i ovakvim pitanjima i istraživanjima.
Pojedinačni slučajevi, kao što je ovaj, služe samo kao ilustracija za potkrepljivanje stečenih stavova, objašnjava Dragan Popadić, socijalni psiholog.
„Ljudi većinom ne formiraju mišljenje na osnovu pojedinačnih slučajeva već potpuno obrnuto. O pojedinačnim slučajevima sude na osnovu svojih opštih uverenja i stavova. Slučajevi kao što je Kovačević služe im da bi izneli svoja dublja uverenja”, analizira Popadić.
Ovu univerzalnu sklonost ljudi, dakle ne samo građana Srbije, možda najbolje ilustruje primer iz američkog Kongresa od pre nekoliko godina kada je, da bi ispitao koliko su obavešteni, jedan novinar pitao kongresmene šta misle o neredima u „državi Silvaniji”. Većina je smatrala da bi Amerika trebalo da se umeša i reši taj „silvanijski problem”. Od intervencije su odustali i oni najagresivniji kada im je novinar rekao da „država Silvanija” postoji samo u filmu braće Marks „Ludi rat”. Slično se dogodilo i u jednom istraživanju koje je testiralo stav američkih građana o tome da li treba bombardovati Švedsku jer sankcije nisu urodile plodom. Rezultati su bili prilično porazni, jer je veliki broj ispitanika podržao bombardovanje Švedske.
„To su sudovi za i protiv koji se donose na osnovu malog broja informacija i na osnovu stavova o sličnim situacijama i akterima. Ko je generalno skeptičan prema vladi on će projektovati svoj stav i na druge pojedinačne situacije. Zato je ljudima lako manipulisati. Naravno, ima onih koji svoj stav zasnivaju na činjenicama i to ne treba zanemariti”, objašnjava Popadić.
„Javno mnjenje nije konzistentno, jer da jeste to bi bilo mišljenje a ne mnjenje. Protivrečnost nije ništa strašno, pogotovo zato što smo suočeni sa situacijama koje su protivrečne u svojoj biti. To je slučaj i sa stavom javnog mnjenja o izručenju Ratka Mladića. Skoro je jednak procenat onih koji hoće u Evropsku uniju i onih koji su protiv izručenja Mladića, iako je to ključni uslov za ulazak u EU. Pa zar vama nije normalno da hoćete u EU, a da nećete da izručite Mladića? Nije naše mnjenje napravilo tu protivrečnost, ona nam je nametnuta sa strane. U ovom slučaju od EU i Holandije”, zaključuje Mihajlović.
Dragana Matović
[objavljeno: 12/04/2009]
.jpg)
