Izvor: B92, 12.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica u Briselu
Brisel -- Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica u Briselu je razgovarao s liderima EU o evropskim integracijama, Hagu i Kosovu.
Vojislav Koštunica izjavio je danas da haški optuženik Ratko Mladić možda nije u Srbiji i naveo da je u interesu Srbije da se dostigne puna saradnja sa Tribunalom u Hagu i potpiše sporazum o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Međutim, haška tužiteljka Karla del Ponte ponovila da je ovih dana da je Mladić u Srbiji.
Koštunica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je to rekao na konferenciji za novinare sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom koji je istakao da "ne vidi razloge zasto ne bi bio povoljan" izveštaj glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, koja će ovih dana posetiti Beograd.
Solana je rekao da je puna saradnja sa Hagom glavni uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija-EU.
Na pitanje novinara kada će Srbija dostići punu saradnju sa Hagom, Koštunica je rekao da je Srbija "svesna svojih obaveza i nužnosti da dovrši saradnju sa haškim sudom".
"Srbija je u tom pogledu dosta uradila i imam na umu broj lica koja su optužena i već se nalaze u Hagu", dodao je srpski premijer.
"U interesu je Srbije", dodao je on, "da se dođe do najboljeg rešenja i to dovrši. Nekad se mora imati na umu da lica za kojima se traga možda nisu u Srbiji, a kad to kažem, imam na umu slučaj jednog od poslednjih begunaca koji je bio u Crnoj Gori", rekao je Koštunica.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte izjavila je za poslednji broj novina Rez, koje izdaje Inicijativa mladih za ljudska prava, da je haški optuženik Ratko Mladić u Srbiji, dok je drugi begunac Radovan Karadžić negde u regionu.
Barozo: Haški uslov
I predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas u Briselu da Srbija može do kraja godine potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom, ako dostigne punu saradnju s Haškim sudom.
Barozo je to rekao posle razgovora koje su on i evropski komesar Oli Ren vodili sa Koštunicom, koji je stavio do znanja da je cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji.
Barozo je veoma zadovoljan sadržinom usaglašenog sporazuma o pridruživanju Srbija-EU i podvukao da to može biti "ugaoni kamen" za integraciju Srbije u strukture Evropske unije.
"Tome cilju se sada približavamo" i srpski građani treba da u Evropskoj uniji vide jemstvo za "napredak, trajni mir i stabilnost", rekao je predsednik Evropske komisije i "ohrabrio" srpske vlasti da ostvare punu saradnju s Haškim sudom.
Koštunica je izjavio da su tehnički okončani pregovori s EU "jako dobre vesti" i da će se srpske vlasti sad posvetiti sprovođenju obaveza prema EU, naglasivši da je "Srbija vrlo jasno opredeljena za članstvo u Evropskoj uniji".
"EU želi Srbiju u svojim redovima"
Okončanje tehničkih pregovora Srbije i Evropske unije o sporazumu o pridruživanju pokazuje rešenost EU da u svoje redove primi Srbiju, izjavio je cisoki predstavnik EU Havijer Solana posle razgovora sa Koštunicom.
Koštunica je naglasio opredeljenost Beograda za evropske integracije, a Solana je podvukao da okončanje tehničkih pregovora o sporazumu s EU, takođe, potvrđuje volju Srbije da se pridruži Uniji.
I svedoči, kako je rekao, o velikim sposobnostima Srbije da ostvari uslove i sprovede ono što se od nje traži na tom putu.
Visoki evropski predstavnik je istakao veliku profesionalnost i stručnost srpskih pregovarača i ukazao na to da je za potpisivanje sporazuma nužno da srpske vlasti dostignu punu saradnju s Haškim sudom.
Koštunica i predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering založili su se za integraciju Srbije u Evropsku uniju, a Petering je rekao da je puna saradnja Beograda s Haškim sudom nužna za potpisivanje Sporazuma o pridruženju Srbija-EU.
Petering je rekao da bi pitanje Kosova trebalo rešiti pregovorima i rezolucijom Saveta bezbednosti UN, a Koštunica je naglasio da je Srbija rešena da uđe u ozbiljne pregovore i da očekuje direktne razgovore predstavnika Beograda i Prištine krajem septembra u Njujorku.
Premijer Srbije je posle susreta s predsednikom Evropskog parlamenta Hans-Gertom Peteringom izjavio da Srbija nikome nije pretnja i da je, naprotiv, Srbija suočena s pretnjom nekih aktera na međunarodnoj političkoj sceni da će priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
"Biću vrlo jasan: Srbija ne preti nikome, ali Srbiji se preti. Izjave o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti i o tome da će nezadovoljni Albanci pribeći nasilju ako ne dobiju nezavisnost, nisu pretnja samo Srbiji, već i pretnja temeljnim principima Povelje UN", naveo je Koštunica.
"Smatramo da je Srbija dokazala da ima više nego razvijeno, precizno, podrobno institucionalno rešenje za položaj Kosova, a to je suštinska autonomija u sastavu Srbije. To bi Kosovu omogućilo da se slobodno razvija, ali bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije", dodao je Koštunica.
"Srbija je zabrinuta izjavama koje se odnose na jednostrano priznanje. Mi smatramo da bi međunarodna zajednica i Evropska unija trebalo da upute jasno upozorenje da ma kakvo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ne samo urušava Povelju UN, već i stabilnost regiona i sveta u celini", rekao je premijer.
.jpg)
