Izvor: B92, 02.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica kritikuje EU
Brisel, Beograd -- Premijer Srbije Vojislav Koštunica u razgovoru sa Havijerom Solanom odbio pomoć EU u razdruživanju Srbije i Crne Gore.
Premijer Srbije je uveren da bi se i poslednja obaveza, kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, lakše ispunila da je postojala ta vrsta partnerskog odnosa EU, "koja ne postoji kada je reč o Srbiji". Koštunica je izneo i niz kritika na račun EU zbog odnosa prema referendumu u Crnoj Gori i prekida pregovora sa Srbijom zbog Haga. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Pošto je pre referenduma u Podgorici bio jedan takođe važan događaj u odnosima s Evropom, to je otkazivanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, što je moglo uticati na ishod referenduma, ponovio sam još jedanput da je to odluka koja nije bila dobra, ali je posmatram i u širem kontekstu. Šest godina posle 5. oktobra umesto partnerskih odnosa između Srbije i EU, pre svega kad je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, jer politička volja za saradnju postoji, postoje i rezultati, a umesto svega toga svedoci smo daljih pritisaka i uslovljavanja i stavljanja cele zemlje u položaj da zavisi od jednog čoveka. U mnogo čemu se taj stav EU ne razlikuje od stava jednog čoveka koji svojim odbijanjem da pristupi Haškom tribunalu celu zemlju pretvara u svoga taoca. Uveren sam da bi se i te poslednje obaveze prema Haškom tribunalu lakše izvršile da je postojala vrsta partnerskog odnosa koja ne postoji kad je reč o Srbiji", kazao je Koštunica na konferenciji za novinare, posle razgovora sa Solanom.
On je Solani preneo zamerke zbog "uskraćivanja prava crnogorskim državljanima u Srbiji" da glasaju na referendumu, "zbog neprirodne većine na referendumu" i zbog "nepravilnosti" na samom glasanju.
"Ali, pošto je Evropa blagoslovila ovakva pravila i ishod referenduma, mi smo ih prihvatili. Za istoriju ostaje sve što je izrečeno na račun pravila i na račun samog referenduma", rekao je srpski premijer. To, međutim, prema njegovim rečima, ni na koji način neće uticati na odnose Beograda i Podgorice.
Solana je novinarima, nakon razgovora sa premijerom Srbije, rekao da mu je Koštunica jasno stavio do znanja da nije potrebna pomoć u razdruživanju Srbije i Crne Gore i dodao da će se EU u skladu sa tim i ponašati. Solana je razgovor sa premijerom Srbije ocenio kao dobar i iskren, ali povremeno "tužan", u kontekstu poslednjih događaja.
Posle razgovora sa srpskim zvaničnicima Havijer Solana dao je intervju za B92, kojeg možete pročitati ovde.
Tadić i Drašković o razgovorima
Predsednik Srbije Boris Tadić je u odvojenom razgovoru sa Havijerom Solanom izjavio da priznaje zvanične rezultate referenduma u Crnoj Gori i da očekuje da će vlade, sada već dve države, Srbije i Crne Gore krenuti da rešavaju pitanja budućih odnosa. Tadić je rekao da su pregovori o stabilizaciji i asocijaciji prilika da se Srbija približi EU, a da je referendum prilika da se pokaže evropska orijentacija Beograda. "Srbija ima jasnu nameru da postane članica Evropske unije. Očekujem da ćemo što pre nastaviti pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji i zaključiti taj sporazum kako bismo išli prema zvaničnoj kandidaturi", izjavio je Tadić.
Solana je kazao da je Srbija evropska zemlja, sa evropskom budućnošću, i da je zato neophodno da što brže i sigurno ide tim putem. Prema Solaninim rečima, EU će ispuniti obećanja, ali Srbija mora rešiti problem koji ima u saradnji sa Haškim sudom. "Što pre to bude rešeno, to će biti bolje za sve", ocenio je Solana. Govoreći o referendumu, Solana je izjavio da je važno da odnosi Srbije i Crne Gore budu konstruktivni. Srbija će biti naslednik državne zajednice, ali postoje brojna tehnička i politička pitanja koja bi trebalo rešiti u otvorenom dijalogu, dodao je Solana.
Šef diplomatije SCG Vuk Drašković je posle razgovora sa visokim predstavnikom EU rekao da "državni razvod" Srbije, kao zemlje naslednice, i Crne Gore, kao nove države, "mora da bude kao među rođenom braćom". "Reč je o državnom razvodu, a o bilo kakvim rastavljanjima Srba od Crnogoraca ne može biti govora. To nam ne dozvoljavaju osećanja i istorija", rekao je Drašković.
Govoreći o rešavanju pitanja saradnje sa Tribunalom u Hagu, Drašković je rekao da se nada da će "naši prijatelji u Evropi" sebi postaviti pitanje šta je važnije - da li jedan stari evropski narod ili samo jedan čovek odbegao od pravde. "Izneo sam uverenje da bi u ovom trenutku jedna druga politika dala veće rezultate i da bi naše uključenje u Partnerstvo za mir i nastavak pregovora sa Evropskom unijom brzo doveli do kapitulacije političkih snaga u Srbiji, koje u podršci generalu Mladiću vide svoju veliku šansu da se zamrači budućnost u Srbiji", istakao je Drašković.
Govoreći o pitanju statusa Kosova, Drašković je rekao da se ne sme dozvoliti da Srbi budu suočeni sa osećanjem poniženosti, koje bi bilo neminovno ukoliko bi se donela odluka da se na teritoriji države Srbije nasilno promoviše još jedna evropska država.
