Izvor: B92, 22.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica izneo svoju osnovu za SB
Beograd -- Vojislav Koštunica ukazao je na tri stava koje će zastupati na sednici Saveta bezbednosti o Kosovu u ponedeljak.
Uoči odlaska za Njujork na sednicu Saveta bezbednosti, predsednik vlade Srbije ukazao je u izjavi na tri osnovne stvari koje će zastupati na sednici. "Pre svega, Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije; to je tako bilo, i tako mora i ostati", rekao je Koštunica.
"Drugo, kao demokratska država, mi imamo puno poverenje u Savet bezbednosti da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svojim autoritetom garantuje poštovanja međunarodnog prava, pre svega nepovredivost najvažnijeg principa - očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, i nepromenjivost međunarodno priznatih granica naše zemlje. Nezamisliv je presedan i predstavljala bi pravno nasilje nad međunarodnim pravom svaka vrsta nametanja rešenja i otimanje dela naše teritorije. Potpuno je sigurno da Srbija nikada ne bi priznala to nasilje", kaže Koštunica.
"Mi smo, kao i uvek do sada, spremni za kompromisno rešenje. To znači da se pitanje Kosmeta reši na način kao što su slična pitanja rešavana u evropskim demokratskim državama: putem suštinske autonomije za pokrajinu unutar naše države", rekao je na kraju svoje izjave Vojislav Koštunica.
Istraživanje: Stavovi Albanaca i Srba oprečni
Stavovi Srba i Albanca o Kosovu, toliko su oprečni, da će biti potrebne decenije kako bi mirovni proces dao rezultate, pokazuje opširno istraživanje sprovedeno na Kosovu i u centralnoj Srbiji, kojim je rukovodio profesor sa Kraljičinog Univerziteta u Belfastu Kolin Irvin. Irvin ocenjuje da postoji mnogo sličnosti između kosovskog i problema Severne Irske u Velikoj Britaniji, gde mirovni proces traje već decenijama.
Slike sukoba u Severnoj Irskoj, gde katolička većina priželjkuje odvajanje od Velike Britanije, nisu retkost. Na Kosovu, stavovi albanske većine i srpske manjine, podjednako su oprečni, uz duboki jaz između dva društva koje odvajaju ne samo verske, već i jezičke i kulturne barijere. Irvin kaže da politički proces i pregovori o konačnom statusu Kosova, neće doprineti probližavanju dve zajednice u pokrajini, već da će za to biti potrebno mnogo uloženog truda i vremena kako bi mirovni proces dao rezultate: "Nama je trebalo deset godina i još na tome radimo. Neki će reći da je trajalo i čitavih 20 godina u Severnoj Irskoj, i još nismo završili. Nadam se da ovde neće trajati baš toliko, ali to je posao za ceo život, kao kada gradite kuću".
Istraživanje je pokazalo da Srbi i Albanci na Kosovu imaju različite prioritete, ali prioriteti nisu sasvim isti ni za samu srpsku zajednicu na Kosovu, Srbe u Srbiji i raseljene sa Kosova. Albancima su najvažniji status Kosova i ekonomski prosperitet, dok Srbi u pokrajini brinu o osnovnim uslovima za život.
"Najvažniji zaključak je, a to baziram i na svom iskustvu u Severnoj Irskoj, da je podeljenost između kosovskih Srba i Albanca, zaista velika i da će biti potrebno mnogo vremena da se to popravi. Bezbednost je veliko pitanje za srpsku zajednicu, istina, struja je nešto važnija, nego bezbednost, ali to ne umanjuje važnost pitanja bezbednosti. Tako da nema brzog rešenja, možete imati politički proces i neke političke dogovore,a li to nije mirovni proces. Mirovni proces traje mnogo dugo".
Istraživanje je pokazalo i to da u ovom trenutku skoro svaki drugi kosovski Albanac misli da bi ostanak Kosova u Srbiji značio novi rat. Sa druge strane, 80 odsto ispitanih Srba sa Kosova smatra da će nezavisnost Kosova značiti manju bezbednost za sve, dok 74 odsto Srba u centralnoj Srbiji i 93 odsto raseljenih i izbeglih veruje da će nezavisnost dovesti do novog egzodusa srpskog stanovništva.
