Izvor: Blic, 04.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica: Srpski narod nikada neće zaboraviti Oluju
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas, povodom godišnjice Oluje, da srpski narod nikada neće zaboraviti stravčan prizor etničkog čišćenja, kada je pre 12 godina proteran i sa svojih ognjišta iskorenjen ceo jedan narod - Srbi Krajišnici.
Najduža kolona prognanih koju je Evropa videla posle Drugog svetskog rata zauvek će ostati svedočanstvo o porazu svih onih kojih su počinili ovaj zločin i koji su za njega odgovorni, navodi se u izjavi Koštunice, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prenosi Vlada Srbije.
Predsednik Vlade Srbije je naglasio da je naša dužnost da kao narod odamo počast svim nevino postradalim Srbima u "Oluji" što i danas činimo.
"Tokom celog prošlog veka bilo je bezbroj počinjenih zločina prema srpskom narodu i moramo učiniti sve da se nijedna nevina žrtva nikada ne zaboravi i da se tako nešto nikada ne ponovi", izjavio je Koštunica.
Pomen žrtvama "Oluje" u Crkvi Svetog Marka
U beogradskoj Crkvi Svetog Marka danas je služen pomen stradalima u akciji hrvatske vojske "Oluja", u kojoj je, 1995. godine, ubijeno gotovo 2.500 Srba i prognano iz Hrvatske više od 250.000 stanovnika srpske nacionalnosti.
Pomen su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladike Atanasije i Nikanor, a među prisutnima su bili predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, ministar vera Radomir Naumov, ministar za infrastrukturu Velimmir Ilić i komesar za izbeglice Dragiša Dabetić.
Mitropilit Amfilohije je u besedi kazao da kolona prognanika koji su pre 12 godina izbegli u Srbiju "nije ništa manje strašna od kolona u kojima su Srbi odvođeni na stratišta u Jadovno i Jasenovac", tokom Drugog svetskog rata.
Istakavši da je to bilo veliko etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj, on je rekao da su "oni koji su očišćeni" optuženi za etničko čišćenje.
"Stradanje srpskog naroda na prosotoru Hrvatske i dalje se nastavlja", rekao je mitropolit Amfilohije, i prognane Srbe pozvao da se, i pored toga, vrate na ognjišta na kojima su njihovi preci vekovima živeli.
Oko 1.000 prisutnih, po završetku pomena, uputilo se na Trg Nikole Pašića, gde će biti održan skup u znak sećanja na stradale u "Oluji".
Protest ispred ambasade Hrvatske
Oko 150 članova porodica nestalih i ubijenih u Hrvatskoj tokom vojne akcije "Oluja" 1995. godine okupilo se jutros na protestu ispred hrvatske ambadsade u Beogradu, zahtevajući rasvetljavanje sudbine nestalih i rešavanje pritanja prognanih.
Oni su ukazali da je i posle 12 godina učinjen mali pomak u rešavanju sudbine nestalih i da pravda još nije zadovoljena.
Organizatori protesta su Zajednica udruženja prognanih iz Hrvatske i Udruženje porodica nestalih lica iz Krajine i Hrvatske.
Na protestu je pročitano otvoreno pismo u kome se zahteva rešavanje problema progranih Srba iz Hrvatske tokom akcije Oluja, koje će biti upućeno i srpskim i hrvatskim institucijama.
Srbi iz Krajine traže političku i kulturnu autonomiju
Na četvrtom Ilindanskom saboru, održanom na trgu Nikole Pašića u Beogradu, povodom 12. godišnjice 'Oluje', usvojena je Rezolucija u kojoj je za krajiške Srbe zatražena i politička i kulturna autonomija u Hrvatskoj.
Na skupu, kome je po kišovitom vremenu prisustvovalo oko 1.000 iznanika i drugih građana, Rezoluciju od 13 tačaka pročitao je predsednik Udruženja za pomoć
izbeglicama iz Krajine Mile Dakić. Međunarodna zajednica je upozorena da hrvatska država 'nastavlja zločine genocida i etnocida nad srpskim narodom. Rezolucijom se traži da 'Hrvatska preispita i promeni odnos prema svojim državljanima Srbima i prestane da priča o povratku, a da ga putem državnih prinuda čini neodrživim'.
Glavni zahtev za koji se traži podrška međunarodnih institucija i organizacija je da krajiški Srbi dobiju političku i kulturnu autonomiju i status konstitutivnog naroda koji je im je ukinut Ustavom iz 1990. godine.
Od hrvatskih vlasti se traži da prestanu da slave 'Oluju' koja je i prema optužnicama Haškog tribunala bila 'udruženi zločinački poduhvat s ciljem trajnog izgona srpskog naroda'.Od međunarodne zajednice se traži da organizuje donatorsku konferenciju na kojoj bi bila prikupljena sredstva za obnovu srpske Krajine i revitalizaciju života na tom području.
'Sredstva bi se trošila za masovni povratak naroda, čišćenje devastiranih oranica, livada i dvorišta, za obnovu uništenog, za stambeno i drugo zbrinjavanje onih koji ne mogu ili ne žele da se vrate u Hrvatsku ili za pravičnu nadoknnadu bivšim nosiocima stanarskog prava', objašnjeno je u dokumentu.
