Izvor: B92, 21.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kostunica: Izbori su slaba tacka Povelje
Beograd -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica u eksluzivnoj izjavi za RTV B92 saopstio je da je preduzeo inicijativu povodom rada na Ustavnoj povelji time sto je uputio pismo potpisnicima 'Beogradskog sporazuma' i kopredsednicima Komisije za izradu Ustavne povelje, zalazuci se za zajednicki sastanak. "Obratio sam se pismom potpisnicima Sporazuma, zapravo tekst tog istog pisma uputio sam kopredsednicima Komisije za izradu Ustavne povelje. Sta je potpuno logicno? Potpisnici sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su svoj deo posla obavili, oni su napravili jedan politicki sporazum. Taj sporazum treba da bude pretocen u jedan ustavni dokument, na tome je radila Komisija. Stvari su stale. Treba da sednemo zajedno jedni i drugi, da vidimo sta dalje treba ciniti, pre bilo kakvog kontakta sa EU, odnosno Havijerom Solanom. Da vidimo sami, sta se dalje moze uciniti. Za mene su stvari vrlo jasne. Dovoljan je taj sastanak. Naravno, veoma je vazno da nas kopredsednici Komisije za izradu Ustavne povelje obaveste i na drugi nacin osim onog pismenog. Mi smo videli rezultat tog njihovog nastojanja koji deluje impresivno, ako se posmatra kvanitativno, ali ne donosi nikakva resenja. Da vidimo na koji su oni teskoce nailazili, da porazgovaramo zajedno, stvar ce opet biti na njima, stvar mora biti na parlamentima i mora biti na toj komisiji", rekao je Kostunica. On ocekuje da ce na sastanku biti moguce resiti probleme koji su usporili rad na Ustavnoj povelji. "Za taj razgovor, meni se cini, da je potrebno samo jedno, a to je pazljivo uzeti i procitati. Ako treba kao u skoli, citati naglas tekst 'Beogradskog sporazuma', a on je veoma jasan pogotovo kad je rec o politickim institucijama. U tom nastojanju da se dodje do kompromisa, ustupci su pravljeni i s jedne i s druge strane. Ima samo jedno mesto koje je ostalo otvoreno i ja znam za to mesto, to je slaba tacka i nisam to uspeo u razgovorima s crnogorskim predstavnicima da isteram do kraja, to je pitanje karaktera izbora za Savezni parlament", kaze on. Kostunica objasnjava da predstavnici u Parlament moraju biti birani neposredno sto je "tekovina demokratije i parlamentarizma". Kostunica istice da je Komisija za izradu Ustavne povelje u protekla 2 meseca mogla da uradi vise i da je ono sto sada imamo pred sobom "vrlo neobican papir u kome nema nijedne sporne stvari koja nema alternativu". Na pitanje koliko je za njega prihvatljiva ponuda DOS da 2 Vlade usaglase tekst Ustavne povelje koji bi potom izglasali Parlamenti, on je odgovorio da u usvajanju Povelje moraju da ucestvuju predstavnici i republickih i saveznih vlasti. Za razliku od premijera Srbije Zorana Djindjica koji najavljuje da bi za nekoliko dana mogla da bude usaglasena Ustavna povelja, Kostunica ocekuje da ce taj proces ipak trajati duze. "To ce biti duzi proces. Ako moze biti reseno za 2, 3 dana, postavlja se pitanje zasto nije bilo reseno pre nekoliko meseci ili pre godinu dana. Ocigledno je stvar u necem drugom i bojim se da postoje neka resenja koja nisu resenja koja idu za tim da se na ekonomskom planu, mozda i politickom planu, sto vise zaokruze Srbija i Crna Gora kao celine, da bi onda kasnije zajednica bila harmonizovana. Dakle, da se podeli sve, da bi se spojilo. To je i u obicnom zivotu dosta nelogicno, pogotovo kada se radi o drzavi i odgovornosti za sudbinu drzave", dodao je Kostunica.
Kostunica je podsetio da je u poslednjem razgovoru s predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom dobio podrsku da Evropa nece odustati od toga da se "nasa drzava bude uredjena i da ne bude orocena, vec da bude stvorena jedna funkcionalna, normalna drzava, uz mogucnost izjasnjavanja nakon 3 godine. "Stalno ce postojati ta podrska nastojanju da se dodje do Sporazuma. Jedino, sto je nesumnjivo, do njega ce doci kasnije nego sto bi trebalo i na veliku stetu. Utesno moze da zvuci da se i do 'Beogradskog sporazuma', do tog politickog dokumenta, doslo posle mnogo natezanja. Evo, vec prva stvar koja na to upucuje jeste nase clanstvo u Savetu Evrope. To se pitanje ne moze resiti, a uz resavanje tog pitanja naravno idu mnoge druge podrske za preko potrebne reforme u zemlji i sve ono sto ne moze biti reseno dok ne bude reseno pitanje drzavnog statusa", rekao je Kostunica.
Komentarisuci tekst crnogorskog predsednika Mila Djukanovica objavljen u "Vasington postu", Kostunica je ocenio da je Djukanovicev stav "vracanje na pocetak price po kom je 'Beogradski sporazum' pravljen zbog toga da bi Crna Gora stekla nezavisnost za 3 godine". To je besmisleno, kaze on, jer se nezavisnost stice prema pravilima koja vaze u svetu, gde nema jednostrane secesije. "I pored toga sto je Solana stavio svoj potpis na taj dokument, implicitno ga je podrzao i zvanican Vasington koji ne ucestvuje direktno u pregovorima oko nove drzave, ali s cijim su predstavnicima nasi zvanicnici vise puta razgovarali", zakljucio je Kostunica.
