Izvor: Politika, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovski Dejton samo pod kapom UN
Svaka konferencija o budućem statusu Kosova prihvatljiva je za Srbiju pod jednim uslovom: da se odvija pod okriljem Saveta bezbednosti UN. To je juče izjavio predsednik Srbije Boris Tadić povodom izjave člana međunarodne "trojke" Volfganga Išingera o mogućoj međunarodnoj konferenciji o Kosovu. Tadić je novinarima u vojnoj bazi Medevce u Kopnenoj zoni bezbednosti rekao da je čitav pregovarački proces o statusu Kosova započeo u UN i Savetu bezbednosti:
– Konferencija mora da ima taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravni krov UN. Modalitete pregovaračkog procesa određuju i Beograd i Priština, ali i međunarodni činioci. Još jednom naglašavam da je Savet bezbednosti jedina krovna struktura ispod koje može legitimno i zakonito da se odvija pregovarački proces.
Predstavnik EU u "trojci" obelodanio je u nedeljnom intervjuu za "Večernje novosti" da Brisel, Moskva i Vašington "već rade na evidentiranju zajedničkih elementa iz srpskog i albanskog predloga", i najavio mogućnost održavanja završne pregovaračke konferencije, slične "Dejtonu", koja bi bila održana krajem novembra ili početkom decembra u nekom evropskom gradu. Išinger je, međutim, istakao da bi konferencija mogla imati smisla "samo ako do sredine ili kraja novembra bude dovoljno raspoloživog pregovaračkog materijala".
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić kaže da Državni pregovarački tim za budući status Kosmeta "uopšte ne razmišlja" o održavanju međunarodne konferencije o pokrajini.
Ministar je Tanjugu rekao da je UN mesto gde se rešava kosmetsko pitanje, i da "nikakva posebna međunarodna konferencija" ne bi mogla da rešava to pitanje. I na drugim mestima u Beogradu postoji bojazan da Srbija ima malo šanse da izađe kao pobednik sa takve međunarodne konferencije.
Svi sagovornici "Politike" slažu se da je Volfgang Išinger sada fokusiran na pokušaj da napravi dokument koji će pitanje statusa definisati novim, pažljivo biranim formulacijama. Ocenjujući da će biti "ekstremno teško" da Išinger dobije podršku Moskve i Vašingtona, Goran Svilanović smatra da, ukoliko do toga ipak dođe, Beograd i Priština neće imati kud. Kako "Politika" saznaje, u Njujorku je formula Borisa Tadića o "partnerstvu pod zajedničkim suverenim krovom" izazvala veliko zanimanje evropskog i američkog člana trojke (Frenka Viznera), koji su nagovestili da bi bili voljni da razmotre šta bi to sve moglo da podrazumeva. S druge strane, i Rusi su u bilateralnim kontaktima počeli da govore o tome da bi bilo dobro da Beograd izađe sa "nekom svežom idejom".
Svilanović smatra da je vrlo indikativno što je u njujorškoj deklaraciji rečeno da svako buduće rešenje statusa "treba da bude usredsređeno na razvoj posebne prirode odnosa između dve strane, naročito u pogledu njihove istorijske, ekonomske i kulturne dimenzije".
S druge strane, iz Vašingtona je ponovo stigla poruka da je Amerika odlučila sudbinu Kosova i da sada samo čeka da iscuri vreme za pregovore. Zamenica pomoćnika državnog sekretara Rozmari di Karlo za vikend je rekla da "Kosovo mora da bude nezavisno", ponavljajući da se sa rešenjem mora složiti "narod Kosova" i insistirajući na Ahtisarijevom planu kao osnovi za budući status. Amerikanci su hteli da te iste teze unesu u saopštenje sa sastanka Kontakt grupe, ali su te formulacije na zahtev Rusa izbačene. Čini se da je američka administracija ostavila Evropljanima vreme do 10. decembra, ali iza zatvorenih vrata pojačava pritisak na te iste zemlje dajući im otvoreno do znanja da je američko priznanje nezavisnosti Kosovo neizbežno. Šef američke diplomatije Kondoliza Rajs je samo zbog toga održala bilateralne susrete sa svojim kolegama iz svih 27 zemalja EU na septembarskom zasedanju Generalne skupštine UN, a neki evropski ministri privatno se žale da američki pritisak polako postaje "neizdrživ". Amerikance umiruje jedino to što Evropljani nastavljaju pripreme za skorašnji dolazak misije EU na Kosovo, kakav je predviđen Ahtisarijevim planom, bez obzira na to što Beograd diplomatskim putem upozorava Brisel da bi slanje takve misije, bez odluke UN, bilo kršenje međunarodnog prava.
U međuvremenu, Boris Tadić je juče upozorio međunarodnu javnost na nedavnu izjavu predsednika Kosova Fatmira Sejdijua koji je kazao da Albanci "moraju biti mirni do 10. decembra". Tadić je ocenio da je takva izjava pretnja miru.
Američki časopis "Njujorker" u novom broju piše da je NATO 1999. godine naterao srpske snage na povlačenje sa Kosova i pokrenuo sile slične onima koje su nedavno produbile etničke podele u Iraku, a nepostojanje reda i zakona uzrokovalo je osvetnička ubistva Srba, kojih danas u toj pretežno muslimanskoj pokrajini ima samo oko 100.000.
"To je omogućilo i kriminalnim mrežama da od Kosova naprave krijumčarsku sponu između Evrope i srednje Azije, a 'siva ekonomija' finansira bum u izgradnji, nepostojećoj u zvaničnim statistikama, koje beleže samo visoku stopu nezaposlenosti i mali privredni rast, naveo je autor Vilijam Finegen u članku u "Njujorkeru", čiji prikaz donosi "Volstrit džornal".
Autor, prema prikazu "Volstrit džornala", smatra da retorika svih strana postaje oštrija i da "izgleda da će se pitanje da li bi Kosovo trebalo da bude srpska pokrajina ili nezavisna država pre rešiti nasilnim nego mirnim putem".
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Na Kosmetu "stabilno ali krhko"
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun i šef Unmika Joahim Riker danas će iza zatvorenih vrata predstaviti ambasadorima članica Saveta bezbednosti redovni tromesečni izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji, koji će, kako je prethodnih dana štampa izvestila, sadržati konstataciju da je situacija "na površini mirna, ali sa potencijalom za nasilje".
Ban je upozorio da je u poslednje vreme na Kosovu otkriveno nekoliko skrovišta oružja, od kojih se jedno dovodi u vezu sa Albanskom nacionalnom armijom (ANA), koju je Unmik još pre četiri godine uvrstio na listu terorističkih organizacija.
Generalni sekretar UN je, ponovo, upozorio na mali broj registrovanih povrataka prognanih osoba, odnosno da se od početka 2007. godine na Kosovo vratilo svega 1.018 ljudi, od čega 37,9 odsto čine Srbi.
Riker navodi da je do 15. juna, zbog učešća u nasilnim demonstracijama koje su marta 2004. godine izbile na Kosovu, osuđeno 28 osoba u 14 procesa.
Šef Unmika je izvestio i da je mešovita srpsko-albanska komisija za nestala lica u prethodne tri godine rešila više od 1.000 slučajeva, od čega 240 tokom 2007. godine.
"Ukupan broj nestalih sada iznosi 2.047 osoba", navodi nemački diplomata.
[objavljeno: ]
