Izvor: B92, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Kosovo, test za diplomatiju"
Vašington, London -- Na panelu "Sudbina Kosova, test za diplomatiju" razmenjena mišljenja o rešavanju statusa Kosova.
SAD i vodeće zemlje Evropske unije moraju odlučnije da se angažuju kako bi proces rešavanja statusa Kosova i Metohije bio pokrenut s mrtve tačke, založili su se učesnici panel-diskusije o Kosovu, održane u vašingtonskom centru "Vudro Vilson".
Martin Šlezinger, direktor Programa Centra za istočnoevropske studije, koji je organizovao skup >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na temu "Sudbina Kosova, test za diplomatiju", sa Institutom za strateške studije iz Ljubljane, objasnio je da cilj panela nije da ponudi konkretna rešenja za status Pokrajine, već da se fokusira na diplomatski proces koji je u toku i eventualno sugeriše poboljšanja koja bi omogućila postizanje rešenja, prenosi Glas Amerike.
Dopisnik britanskog magazina Ekonomist i stručnjak za Balkan Tim Džuda uveren je da će od od ključnog značaja biti usaglašavanje stavova u EU o budućnosti Kosova. Džuda je rekao kako za sada nije poznat precizan stav većine članica EU o statusu Kosova i da će tako verovatno biti do 10. decembra.
Direktor Instituta za strateške studije u Ljubljani Borut Grgič, savetnik u kabinetu premijera Kosova Agima Čekua, kaže da pitanje za Evropu postaje kako doći do zajedničkog stava bez maksimalne štete po interne procese u EU, posebno u pogledu formulisanja zajedničke spoljne politike, i kako izbalansirati stavove SAD i Rusije, čije su pozicije gotovo suprotstavljene.
Tanok: Buš se upušta u opasnu igru
Administracija predsednika SAD Džordža Buša upušta se u opasnu igru, pripremajući se da možda jednostrano prizna nezavisnost Kosova jer ne uzima u obzir posledice koje iz toga mogu proizaći po Evropu, ocenio je poslanik Evropskog parlamenta iz redova britanskih konzervativaca Čarls Tanok u autorskom članku za škotski dnevnik Skotsmen.
"U spoljnoj politici, kao i u životu, važi mudar princip - pogledaj, pa skoči. No, Bušova vlada se sprema da učini baš to, da skoči u nepoznato", piše Tanok.
Podsećajući da je, prema opšte prihvaćenom mišljenju, manjak vizije budućnosti "glavni uzrok debakla SAD u Iraku", Tanok upozorava da bi ono što Vašington namerava da učini moglo vrlo negativno da se odrazi na Evropu.
"SAD planiraju da deluju bez blagoslova Ujedinjenih nacija, tvrdeći da bi samo nezavisno Kosovo donelo stabilnost zapadnom Balkanu. Taj argument je diskutabilan, a - imajući u vidu rezultat dosadašnjeg rada vlade na Kosovu - i pogrešan", napisao je Tanok, dodajući da SAD "ne uviđaju da bi kosovski presedan podstakao nestabilnost, a možda čak i nasilje, u drugim područjima".
Od kosovskog presedana strahuju Španija i Kipar zbog sopstvenih secesionistički orijentisanih delova. Rumunija se pribojava da bi se jednostrana nezavisnost Kosova mogla odraziti na Moldaviju u slučaju da Rusija prizna Pridnjestrovlje, a Ukrajina stahuje da bi Rusija mogla da ohrabri separatističke tendencije na Krimu, gde je rusko stanovništvo u većini. Najveća opasnost od jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova preti južnom Kavkazu zato što bi Rusija mogla tamo da prizna neka secesioništička područja, da ih jače nego dosad podrži", ocenio je Tanok.
"Čemu, na kraju krajeva, žuriti s nezavisnošću Kosova", zaključuje Tanok, podsećajući da su mnogi ozbiljni međunarodni sporovi, kao što su oni oko Kašmir, Zapadne obale Gaze ili Kipra, decenijama ostali nerešeni, a da, uprkos tome, danas niko ne kaže kako bi za ta potencijalno eksplozivna područja trebalo nametnuti jednostrano rešenje".
.jpg)
