Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo pred sudom
Srbije može da tuži države koje priznaju nezavisnost Kosova Međunarodnom sudu pravde, ali i građani pokrajine mogu, zbog kršenja ljudskih prava, da podnesu tužbe sudovima tih država
Srbija će Međunarodnom sudu pravde (MSP) tužiti SAD kao i sve druge države koje su priznale nezavisnost Kosova, najavio je savetnik premijera Srbije Branislav Ristivojević. Istovremeno, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pojasnio je da će se osim pred Međunarodnim sudom pravde u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hagu glavna bitka za osporavanje samoproklamovane državnosti južne srpske pokrajine voditi u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kako je Jeremić nedavno izjavio za medije, Srbija će u Savetu bezbednosti, (koji uz Generalnu skupštinu ima takvo ovlašćenje) pokrenuti inicijativu da ovaj organ UN-a zatraži od MSP-a savetodavno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Inicijativu da Srbija pred međunarodnim sudovima i sudovima država koje priznaju nezavisnost Kosova pokrene postupke za poništenje takvih odluka, prvi je sredinom decembra prošle godine izneo predsednik Srbije Boris Tadić.
U razgovoru za „Politiku” jedan od sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu koji je želeo da ostane anoniman, ističe da je put od Saveta bezbednosti, odnosno Generalne skupštine UN-a do Međunarodnog suda pravde dugačak. Najpre, kako pojašnjava, Savet bezbednosti mora da se izjasni o tome da li je inicijativa Srbije meritornog ili proceduralnog karaktera, odnosno raspravljaće o suštini inicijative (da li je uopšte moguće priznati nezavisnost Kosova) ili o tome da li je priznanje moguće po proceduri koju propisuje Povelja UN-a. Inače, Savet bezbednosti u svakom konkretnom slučaju ocenjuje kakva je priroda tih pitanja.
Tek nakon toga se raspravlja o tome da li će biti prihvaćena inicijativa da se zatraži savetodavno mišljenje MSP-a. Za takvu odluku mora da glasa devet od 15 članica Saveta bezbednosti. Ukoliko odluka „prođe”, savet formuliše pravno pitanje o kome se traži mišljenje od suda. Mišljenje MSP, kako kaže naš sagovornik, nema obaveznu pravnu snagu, ali ga države i međunarodne organizacije u praksi poštuju s obzirom na njegovu poziciju glavnog sudskog organa UN i njegov autoritet kao skupa uglednih pravnika.
Inicijativa da se pred Savetom bezbednosti pokrene postupak po kome bi Ujedinjene nacije tražile savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde je dobra, smatra analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
„To je moglo i mnogo ranije da se pokrene. Naime, jedan deo evropskih zemalja i SAD pozivaju se na sopstveno tumačenje Rezolucije 1244, a ako se dopusti da svaka zemlja može da tumači rezolucije SB kako hoće, onda to negira ulogu SB kao tela koje usvaja rezolucije i koje je po povelji UN jedino i nadležno da ih tumači”, rekao je Kesić za „Politiku”.
On tvrdi da u slučaju da se ova inicijativa pokrene u SB, članice ovog tela koje su priznale nezavisnost Kosova, po proceduri, ne bi imale pravo da glasaju o tome da li će SB da zatraži savetodavno mišljenje MSP. One, kako kaže, mogu da učestvuju u raspravi, ali ne i u glasanju. „U slučaju da se ne ispoštuje ova procedura, a zapadne zemlje su pokazale da su spremne i na to, došlo bi do blokade SB”, ističe Kesić..
Kako je nedavno najavio ministar Jeremić, pred Srbijom je težak posao jer su potrebni meseci lobiranja kako bi srpska inicijativa bila usvojena u SB.
„Jeremić je u pravu kada kaže da su sada male šanse da SB zatraži mišljenje MSP, već da za to treba lobirati. Dosta je bitno da se u ključnim zemljama utiče na javno mnjenje, budući da u Italiji, Nemačkoj, SAD i Velikoj Britaniji postoji uverenje u javnosti da je priznavanje Kosova izvršeno u skladu sa Rezolucijom 1244. Nažalost, ono što je na polju lobiranja uradila Vlada Srbije je potpuni promašaj, jer je agencija koju su angažovali, Barbur, Grifit i Rodžers, bila malo prisutna u javnosti kada je u pitanju debata o priznavanju Kosova. Bez promene u načinu rada Vlade Srbije ili lobističke firme koja je zastupa ne očekujem da će u Americi doći do promene stava javnog mnjenja. Koliko znam, ni u Evropi na tom polju do sada nije mnogo urađeno”, rekao je Kesić.
Kada je reč o najavljenim tužbama protiv zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, pravnici nisu saglasni o šansama za njihov uspeh. Naime, neki smatraju da se, budući da je u pravnoj nauci priznavanje novih država diskreciono pravo svake države, takva odluka ne može napadati, te da zbog toga tužbe Srbije ne bi imale izgleda na uspeh pred Međunarodnim sudom pravde. Pored toga, Srbija još nije priznala obaveznu nadležnost ovog suda, što joj onemogućava da se pojavi kao stranka pred njim. Kako je za agenciju Fonet izjavio profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, najava da će Srbija tužiti Ameriku zbog priznavanja nezavisnosti Kosova upućena je domaćoj javnosti, a pravno takva tužba nije ni moguća.
Pred Međunarodnim sudom pravde, da podsetimo, pojavljivala se Savezna Republika Jugoslavija koja je u jeku bombardovanja NATO-a, u aprilu 1999. godine, podnela tužbu ovom sudu protiv deset zemalja NATO, zbog agresije, genocida i ratnih zločina. Međutim, krajem decembra 2004. godine sud se oglasio nenadležnim za taj slučaj, sa obrazloženjem da SRJ u trenutku podnošenja tužbe nije bila članica UN.
Osim tužbi MSP-u, Srbiji su na raspolaganju i druge mogućnosti, tvrdi Obrad Kesić. Jedna od njih je pokretanje postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu protiv čelnika država koje su priznale nezavisnost KiM, ali i protiv vlade u Prištini, a koje bi pokrenuli Srbi i drugo nealbansko stanovništvo iz južne srpske pokrajine.
Pored toga, mogu se pokrenuti i postupci pred sudovima onih država koje su priznale nezavisnost KiM. Kesić smatra da bi osnov za te tužbe koje bi se, recimo, podnosile sudovima u SAD bilo kršenje ljudskih prava Srba i drugih manjina, a posebno prava Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. On objašnjava da je u poslednjih desetak godina stvoren presedan u američkim sudovima da građani drugih zemalja mogu da podnesu građanske tužbe protiv predstavnika stranih vlada i funkcionera.
„Primer za to je odluka Saveznog suda države Njujork, koji je doneo presudu po tužbi Bošnjaka koji su optužili Radovana Karadžića za kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava i za genocid. Sud je presudio u njihovu korist i naredio zaplenu Karadžićeve imovine. Naravno, Karadžić nije imao imovinu u SAD, ali je to bila simbolična presuda, ali i takva simbolična presuda bi u slučaju Kosova bila dosta korisna – rekao je Kesić, i objasnio da bi bilo dobro da takve tužbe preko američkih advokatskih kancelarija podnesu građani Srbije, najbolje sa Kosova. On, međutim, upozorava da je bez podrške države teško pokrenuti takvu tužbu, jer treba platiti advokate, koje je u pomenutom njujorškom slučaju platila vlada BiH, ali i vlade nekih muslimanskih zemalja.
Jelena Cerovina - Marko Albunović
[objavljeno: 28/02/2008]
