Izvor: Politika, 06.Feb.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo ne bi trebalo da bude problem
Ono nije bilo problem ni u procesu pregovaranja o SSP-u, a ni u sprovođenju Prelaznog sporazuma– Evropska komisija čeka „zeleno svetlo” za Srbiju
Evropska komisija je i spremna i voljna da što pre krene u proceduru povodom zahteva Srbije za punopravno članstvo. Jedino čeka „zeleno svetlo” Saveta ministara za taj korak, kaže Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.Dežer, koji je pre četiri meseca došao u Beograd, posle četiri godine provedenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na mestu šefa Delegacije EK u Zagrebu, navodi da bi u junu trebalo da počne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ako Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, tada izađe s pozitivnim izveštajem o saradnji s Haškim tribunalom. Ne isključuje ni mogućnost da ratifikacija počne i pre juna, pod uslovom da se, u međuvremenu, dogodi „nešto pozitivno” u vezi s potragom za haškim optuženicima.On procenjuje da je do statusa kandidata potrebno „godinu dana, a možda i manje” od trenutka kada ministarski savet odluči da pokrene postupak za kandidatski status.
Da li Kosovo može da bude kamen spoticanja u pregovorima o punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji?
Kosovo ne bi trebalo da bude problem u pregovorima o članstvu, kao što nije bilo problem ni u procesu pregovaranja o SSP-u, a nije problem ni u sprovođenju Prelaznog sporazuma. U svim navedenim slučajevima, EU je insistirala na odvojenosti procesa evropskih integracija kroz koji Srbija napreduje, od pitanja konačnog statusa Kosova i taj pristup se pokazao kao efikasan jer je Srbija stigla do zaključenja SSP i sada do primene Prelaznog sporazuma. Kosovo se kroz proces evropskih integracija kreće svojim kolosekom, dok je Srbija na svom koloseku i Srbija je dosta odmakla u tome. Dok se rešenje ne pronađe, postoji čitav niz svakodnevnih pitanja koja utiču na život ljudi i koja moraju biti rešena. Na primer – priznavanje imovine, građanske i druge sudske parnice, pitanja carina i trgovine... Sve ovo traži da budu pronađena praktična rešenja među svim pogodnostima. To je ono što EU zagovara i podržava.
Kada očekujete prvu raspravu o kandidaturi Srbije za punopravno članstvo u EU?
To zavisi od španskog predsedništva. Prošle nedelje Migel Anhel Moratinos, španski ministar spoljnih poslova, rekao je da želi da ovo pitanje uputi Savetu ministara što je moguće pre. Da bi to uradili, Španci žele da se dogovore sa svakom od 27, odnosno 26, država članica EU i da vide koje vreme više odgovara za to. Tu postoji mnogo pitanja o kojima bi zemlje članice želele da prodiskutuju.
Kad je reč o ovome, najviše je proceduralnih, ali ima i suštinskih pitanja. Suštinska pitanja, prema novom Lisabonskom ugovoru, takođe zahtevaju od institucija EU da informišu nacionalne parlamente o aplikaciji koja je primljena. To znači da će možda neki od nacionalnih parlamenta želeti da izrazi svoje mišljenje i raspravlja o tom pitanju prema svojim pravilima i obavezama.
Potrebno je razmotriti nekoliko stvari u odnosu na aplikaciju, uključujući i saradnju s Haškim tribunalom.
Srbija se nada da će uskoro dobiti upitnik Evropske komisije. Kada će to biti mogućno?
Od strane komisije jasno je rečeno da je spremna da počne da radi kada Savet ministara donese odluku. Komisija smatra da je to više tehničko pitanje, odnosno da odluka treba da usledi ranije, kako bi počela da radi na upitniku, što je mogućno pre, zato što mi već radimo na dva slična procesa, sa Albanijom i Crnom Gorom (iz koje smo već dobili odgovore). Zbog političke, regionalne, dimenzije ovog procesa želeli bismo, takođe, da imamo i preovlađujuće mišljenje i za Srbiju.
Neke države članice imaju različito mišljenje. Smatraju da nisu potrebne samo tehničke, već i političke odluke.
Komisija treba da počne taj proces jer, na kraju, mišljenje će biti potpisano ako je zemlja spremna za kandidatski status, a, i dalje, za otvaranje pregovora.
Neke države članice povezuju raspravu oko ovog pitanja, prihvatanja aplikacije od strane komisije i proces ratifikacije SSP, za koji je odlučeno da bude ponovo razmatrano u junu, kada bude donet izveštaj g. Bramerca.
Koliko će pitanja Srbija dobiti u upitniku?
Upitnik se donekle razlikuje od zemlje do zemlje. Načelno govoreći, oko 2.400 pitanja, zato što EU posmatra sva tela i ceo aki (evropski pravni poredak, prim. aut.) i gde je danas Srbija u odnosu na aki.
Srbija svakako već ima veliki broj spremnih odgovora i ništa novo ne može da se desi. Već imamo izveštaj o napretku, što je dobra osnova za poznavanje situacije.
Naravno, sledi više pitanja koja se odnose na više specifičnih oblasti.
Kada će biti moguć početak ratifikacije SSP-a?
Juni je krajnji, dogovoreni rok za to, zavisno od očekivanja zemalja članica, koje žele da vide kako se nastavlja saradnja s Hagom i kako se ta saradnja održava. Ako g. Bramerc da pozitivan izveštaj o tome, mislim da će ta analiza biti napravljena u junu. Ako se nešto pozitivno desi pre juna, u traženju dvojice nedostajućih haških optuženika, to takođe može da ubrza proces.
Srpski zvaničnici su izjavili da kandidatski status očekuju krajem ove godine. Da li je to mogućno ostvariti?
Ako posmatrate to pitanje u postavljenim rokovima, ništa nas ne sprečava da radimo na suštinskimpitanjima. Znam da Srbija, odnosno njena kancelarija za evropske integracije već analizira pitanja koja smo dali Crnoj Gori i Albaniji, da bi videli vrstu pitanja koja su slična onima koja će biti upućena Srbiji.
Posebno je pitanje davanje mandata komisiji da počne da radi na izradi mišljenja. Mi ćemo odmah poslati pitanja, koja su, s naše strane, već manje, više gotova. Zatim, mislim da će Srbija biti u mogućnosti da na ta pitanja odgovori.
Posle dobijenih odgovora, komisija mora da napravi sopstvenu analizu, za koju će joj biti potrebna od tri do pet meseci.
Dakle, za ovaj proces je potrebno oko godinu dana. Možda može to biti i kraće"
Dakle, početkom sledeće godine Srbija bi mogla da očekuje kandidatski status?
Zavisi od toga kada ćemo početi. Tehnički, mi smo spremni da počnemo da radimo na tome.
Kakvo je Vaše mišljenje o srpskim administrativnim kapacitetima potrebnim za usvajanje evropskih standarda?
Ako uzmemo u obzir izveštaj o napretku, Srbija je dostigla visoke standarde.
Ako pogledamo određena pitanja, takođe, postoje neki razlozi za brigu. Jedan od njih, koji je glavni, jeste reforma u javnoj administraciji uopšte. Sistem koji je planiran još se ne primenjuje u velikoj meri . Ta pitanja racionalizacije, modernizacije, informatizacije, depolitizicije, koja su deo reforme administracije, nisu još sasvim primenjena. Mislim da tu treba da vidimo napredak.
Ako pogledamo različite sektore, jedan od elemenata koji zapažamo jeste da treba da se pozabave pitanjima koja se tiču rada, što znači obezbeđenje nove zakonske regulative, koordinacije s drugim ministarstvima, garantovana primena zakonitosti novog zakona, što je veoma zahtevan posao.
Usluge koje pružaju ta ministarstva podrazumevaju povećanje uposlenosti. Nadam se da će vlada moći da zadrži postojeće kapacitete koji su trenutno zaduženi za evropske integracije u resornim ministarstvima u uslovima globalne ekonomske krize ali i da ih poveća, kada se uslovi promene.
Od 1. februara počela je puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. Da li će Srbija postati atraktivnija za investiranje?
Očigledno je da će to biti tako. Pre svega, zato što sada imamo stabilne ugovorne odnose između EU i Srbije. To za investitore i poslovne ljude znači predvidljivost. Oni žele da budu sigurni da će se sadašnja situacija za rad i dalje održati, da npr. srpski proizvodi mogu da uđu u EU tržište bez plaćanja poreza. Tako je, doduše, još od 2000, ali sada je to uspostavljeno i stabilizovano. Sada su pravila igre uspostavljena.
Drugo, za srpski izvoz u EU postoji više olakšica. Izvoznici mogu da imaju tzv. dijagonalnu akumulaciju porekla, koja znači da ako imaju delove proizvoda iz različitih zemalja regiona koji se ovde sklapaju, te proizvode mogu da izvoze na tržište EU kao da su u potpunosti srpski proizvodi. Ovo su prednosti za srpske kompanije, koje su sada proistekle iz ovog ugovora.
Takođe, postoje garancije za sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma. Komisija će se redovno susretati sa srpskim zvaničnicima i nadgledati kako stvari idu, ili, nekada, ne idu. Ako preduzeće ima problema s carinom, s konkurencijom ili drugim pitanjima, njegovi predstavnici mogu da dođu, ili u Komisiju ili kod nadležnih u Srbiji, i kažu ,,ja imam problem na tom polju, to nije u tom sporazumu koji smo potpisali”. A, mi možemo to da to kontrolišemo i da vidimo, možda nešto popravimo, i nešto u tome uradimo.
Sve su ovo stvari koje će unaprediti trgovinu i investicije.
Naravno, tu je i jedno pitanje od velike važnosti za preduzeća u Srbiji. Sporazum omogućava postepeno ukidanje trgovinskih barijera (sa čime se počelo prošle godine), da bi se povećala konkurentnost na tržištu, dakle ostvarile bolje cene, bolji kvalitet.
S druge strane, za kompanije, to znači modernizaciju, prilagođavanje novim standardima. One imaju pet-šest godina za modernizaciju i privikavanje na nove standarde.
Jeste li prezauzeti u Beogradu?
Jesam. Ali, ja u tome veoma uživam. Jer, značajno je biti deo procesa u kojem vidite da zemlja ima nove izazove, volju i želju, a da vi možete da pomognete da se ta želja ostvari.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 07/02/2010]
