Izvor: Blic, 23.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo kao dimna zavesa
Kosovo danas u Srbiji služi kao ideološka dimna zavesa. Ono je savršen izgovor za neobavljanje svojega posla i lov u mutnom, jer zaboga, "ko ide na igranku dok traje operacija”. Zato nemamo izbore, sudije Ustavnog suda, sve ambasadore... Ne znamo ništa, nema veze, pričaćemo o Kosovu, jer tu svi sve znamo pošto jako osećamo. Kosovska tema je mnogima zarobila mozak. Bavimo se onim na šta nemamo nikakvog ili skoro nikakvog uticaja, umesto da se bavimo onim na šta se može uticati- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže u razgovoru za "Blic" mr Jovo Bakić, asisten na Filozofskom fakultetu i politički analitičar.
Šta ako Kosovo uđe u NATO
Odnos prema Nato još jedna je tačka razdora u Vladi.
Pitanje NATO je pitanje strateškog usmerenja Srbije. Treba ga pažljivo razmatrati. Da li bi roditelj bio srećan da mu deca biju tuđe bitke u nekoj dalekoj zemlji? Nismo li se osećali pre manje od deset godina tako jadno zbog toga što su nas bombardovali ubeđujući nas da nam pomažu da svrgnemo našeg "diktatora”. Ako imamo u vidu i bombardovanje osiromašenim uranijumom, kasetnim bombama, te masovno i namerno ubijanje civila u nekoliko slučajeva, onda nam doista nije mesto u takvoj organizaciji. S takvim prijateljima, neprijatelji vam nisu neophodni. S druge strane, šta će se desiti ako na primer jednostrano priznato Kosovo postane jednog dana članica NATO, a Srbija ostane ne samo izvan NATO, već i izvan EU? To bi bilo veoma rizično, naročito u svetlu predvidljive činjenice da će većina, ako ne i svi susedi, pripadati NATO savezu. Prema tome, ako nismo u NATO, moramo biti u EU.
Kakav rasplet kosovskog problema očekujete i kada?
Kosovo je de facto nezavisno još od leta 1999. godine. Jedino je pitanje kada će se ovo činjenično stanje pravno uobličiti. SAD žele da se to što pre reši. Verovatno će na ovaj ili onaj način sprovesti svoju volju uprkos protivljenju Rusije, Kine, pa i dela EU.
Naravno, veoma je nezahvalno prognozirati kada će se ovakav scenario sasvim ostvariti. Naposletku, ruska politika nije cementirana jednom zanavek. Neka vrsta trgovine "Kosovo za Abhaziju, Južnu Osetiju i Pridnjestrovlje” je uvek moguća i nipošto iznenađujuća.
Jesmo li mogli mudrije da se borimo za Kosovo i kako?
Moderna "Bitka za Kosovo” je izgubljena prevashodno na demografskom planu, zatim i na političkom, da bi se 1999. godine sve završilo vojnim porazom. Naravno, sasvim je posebno pitanje da li se za Kosovo vredi boriti. Po mojem ubeđenju, neka vrsta podele Kosova po etničkom načelu za nas je bilo optimalno rešenje i pre 1999. godine. Nismo imali sluha za takvo rešenje ni početkom 1990-ih, kada je to predlagao Dobrica Ćosić, a nemamo ni danas, kada to predlaže Volfgang Išinger. Bojim se da smo propustili priliku da praveći istorijski dogovor sa Albancima sa Kosova dobijemo barem nešto. Ovako, sva je prilika da ćemo, želeći da dobijemo sve, ostati bez ičega.
Koliko će se pitanje Kosova odraziti na našu unutrašnjo- političku scenu? Ko će jačati, a ko gubiti glasove?
Unutrašnja politika nam je zamućena pitanjem Kosova. U atmosferi nacionalne frustriranosti jedini dobitnici mogu biti oni koji najjače udaraju u nacionalne talambase, tj. radikali. Onoga trenutka kada pitanja Kosova, kriminala i korupcije postanu jedine legitimne teme, a SRS se trudi da tako bude, izgledi te stranke će postati ostvarljivi. DSS koji, takođe, doprinosi ovakvom razvoju stvari u Srbiji nije svestan da radi u korist svoje štete, jer sa radikalima nema trke u disciplini "ko je veći patriota”. Nažalost, naš neobrazovani svet koji jedva kraj s krajem sastavlja misli da se patriotizam dokazuje glasnim psovanjem, pa oni koji glasnije i češće psuju i vređaju, i time se ponose, jesu uvek u "patriotskoj” prednosti pred civilizovanim svetom.
Neslaganja oko predsedničkih izbora trenutno tresu vladajuću koaliciju.
Ne verujem da će vlada pasti na pitanju predsedničkih izbora. Nijednom od koalicionih partnera to ne bi bilo u interesu. Ako bi vlada pala zbog predsedničkih izbora, jedini dobitnik bili bi radikali. Trenutno DSS stoji slabo u biračkom telu i zato on i traži odlaganje predsedničkih izbora. Borisu Tadiću i DS to, razume se, ne odgovara, jer su trenutno bez premca. Sa podrškom narodnjaka, njihov izborni uspeh bio bi zajemčen.Naposletku, interesi očuvanja vlasti će verovatno cementirati vladu i obezbediti joj dug živoat.
Ukoliko Tadić i oko predsedničkih izbora popusti Koštunici rizikuje li da izgubi deo svog biračkog tela?
To je realna opasnost, jer nepomirljivi Čedomir Jovanović iz prikrajka vreba, pa makar se ne radilo o naročito uverljivom rivalu i makar se za njega glasalo iz pukog protesta. U predsednikovu korist, paradoksalno, rade njegovi takmaci. Oni, npr. Velimir Ilić i Tomislav Nikolić, bi mogli motivisati liberalno usmerene birače da, ipak, izađu na izbore umesto da ostanu kod kuća. Naime, da li bi sebi mogli oprostiti činjenicu da su izostankom sa birališta doveli nekog od ove dvojice na vlast? Tako, politički neprijatelj može u izvesnim okolnostima postati najveći politički pomagač. Bez rivala takvoga kova, Tadić bi bio u velikom problemu usled počinjenih grešaka u političkoj taktici.
