Izvor: B92, 01.Mar.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Kosovo i Srbija ujedinjeni u EU"
Vašington -- Ponuda Srbije za kompromisno rešenje statusa Kosova zakasnela, smatra Džejms Dobins. Briselski institut ESISC kritikuje Zapad.
"Najbolji način za Srbiju i Kosovo da budu ponovo ujedinjeni jeste članstvo u Evropskoj uniji, kada će barijere i granice nestati, kao što je to slučaj sa ostalim članicama unije," rekao je za Glas Amerike direktor Centra za međunarodnu bezbednost i odbrambenu politiku u korporaciji Rend.
Nije nađeno kompromisno rešenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u skoro dve godine pregovora sa izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem niti sa predstavnicima "Trojke" međunarodne Kontakt grupe, rekao je Dobins, kao i da smatra da je sada kasno za predlog da se traga za takvim rešenjem koji je izneo srpski šef diplomatije Vuk Jeremić u uvodniku u Njujork tajmsu.
"Mislim da je kasno da se u ovom momentu ponovo predlaže kompromisno rešenje, koje nije postignuto za protekle dve godine", rekao je Dobins, koji je bivši specijalni američki izaslanik za Balkan.
Dobins smatra da Vašington nije zaobišao UN, da je kosovsko pitanje bilo razmatrano u okviru svetske organizacije gde je postignut konsensus ali da je Rusija svojim pravom veta "sprečila akciju UN".
On je takođe izneo mišljenje da će većina zemalja u svetu priznati Kosovo i smatra da je ključno pitanje, kada neka zemlja proglasi nezavisnost, "da li će međunarodna zajednica prihvatiti i priznati legitimnot takvog akta, što je u kosovskom slučaju učinila, uprkos protivljenju manjeg broja zemalja".
Što se tiče mogućnosti odvajanja dela Kosova u kome živi većinsko srpsko stanovništvo bivši američki izaslanik za Balkan je rekao da bi to moglo da dođe u obzir ako bi Srbija dozvolila otcepljenje juga Srbije gde živi većinsko albansko stanovništvo, što "ona nije spremna da učini".
Dobins takođe ne misli da bilo ko u međunarodnoj zajednici želi dalju dezintegraciju Srbije niti da ohrabruje separatističke pokrete u njoj.
Dobins je naveo da je moguće da bi kosovski primer možda mogao da podstakne neke u Republici Srpskoj ili Makedoniji da se založi za veći stepen autonomije ili nezavisnosti ali da ne veruje da bi SAD to podržale, pa čak smatra da bi NATO i EU mogli da preduzmu "vojne akcije da bi sprečio takav razvoj događaja".
Što se tiče odnosa Amerike i Srbije, Dobins smatra da sledi jedan period "napetosti" između Vašingtona i Beograda kao posledica napada na američku ambasadu u Beogradu.
Prema rečima Dobinsa, Rusija ima mnogo važnija pitanja od kosovskog navodeći to da Vladimir Putin planira da prisustvuje samitu NATO, da Rusija sarađuje sa SAD u vezi Irana da sa Evropljanima ima velike ekonomske aranžmane.
"U svetlu svega toga ne vidim značajno negativan uticaj Kosova na odnose SAD i Rusije, ili Evrope i Rusije", kazao je Dobins.
"Nezavisnost Kosova krši međunarodno pravo"
Jednostrano proglašena nezavisnost krši međunarodno pravo koje jamči svakoj članici UN, u ovom slučaju Srbiji, njene granice i teritorijalni integritet, ocenjuje se u najnovijoj analizi Centra za evropsku obaveštajnu strategiju i bezbednost u Briselu.
U analizi se dodaje da je samoproglašenje nezavisnosti Kosova problematično u pogledu međunarodnih načela i bremenito posledicama za odnose u trouglu Rusija-SAD-Evropska unija.
Naglašava se da se "ova pitanja otvaraju u već teškoj atmosferi odnosa zapadnih zemalja i Rusije, uz očigledno ponovnu pojavu fronta već sahranjenog hladnog rata".
"Sa strogo pravnog stanovišta, povest nezavisnosti Kosova je počela kršenjem međunarodnih pravila kada je reč o zabrani primene sile", navodi briselski institut.
U analizi se dodaje da je "više nego očigledno da su razni učesnici rata za Kosovo koristili iz međunarodnog prava ono što su hteli po svom nahođenju".
"To je bila potreba više sile, ističu u zapadnim prestonicama, gde tiho kažu da je Srbija, na kraju krajeva, izgubila taj rat i da svaki poraz ima svoju cenu", navodi ESISC.
U izveštaju se ocenjuje da je "sve to tačno", ali da se "ne može nekažnjeno kršiti međunarodno pravo u jednom svetu koji toliko ima potrebe za tim pravom".
"Istina je i to", napominje briselski institut, "da su 2005. šefovi 150 država na svetskom skupu UN usvojili koncept 'Prava zaštite', koncept kojim se ozvaničuje obaveza međunarodne zajednice da interveniše, po potrebi i silom, kada je neka zemlja nesposobna, ili odbija da zaštiti svoje stanovništvo i kada su počinjeni zločini protiv čovečnosti".
U izveštaju se dodaje da je, međutim, "prva bočna šteta tog sukoba (oko Kosova) međunarodno pravo".
"Nezavisnost Kosova baca pod noge međunarodno pravo koje jamči svakoj državi članici UN, u ovom slučaju Srbiji, poštovanje njenih granica i njenog teritorijalnog integriteta", naglašava se se u analizi briselskog institute ESISC, čiji je direktor poznati francuski stručnjak za strateška pitanja i terorizam Klod Monike.
"U bivšoj jugoslovenskoj federaciji, Kosovo nije bilo konstitutivna republika, kakva je imala pravo da izađe iz sastava federacije. Ta pokrajina je bila sastavni deo Republike Srbije i njeno otcepljenje je, u tom pogledu, nezakonito", dodaje se u analizi.
"Svi narodi, provincije ili manjine koje teže nezavisnosti na pet kontinenata mogu se sad pozivati na kosovski primer", navodi ESISC.
"Na Balkanu će Srbi u Bosni, Albanci u Makedoniji, deset odsto kosovskih Srba moći utemeljeno, legitimno da traže pravo kakvo je priznato kosovskim Albancima", dodaje se u analizi.
U Evropskoj uniji će na to moći da se pozovu i Katalonci, Baski, kiparski Turci, Flamanci, ili Mađari u Slovačkoj, zaključuje ESISC.
