Izvor: Politika, 07.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo i Holandija nisu prepreka za EU
Pred Srbijom stoji samo jedna obaveza za ulazak u EU a to je da ispuni uslove za pristupanje Uniji. Kosovo i Holandija nisu prepreka Srbiji na tom putu, izjavio je, između ostalog, u intervjuu „Politici” Volfram Mas, ambasador Nemačke u Beogradu.
Pre dve decenije, 9. novembra 1989. Nemačka je bila centar sveta. Srušen je Berlinski zid (najtvrđi deo gvozdene zavese u Evropi) što je širom otvorilo vrata nemačkom ujedinjenju. Kako dvadeset godina kasnije ocenjujete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << te događaje?
Sasvim tačno, pre dvadeset godina svet je pažljivo posmatrao šta se događa u Nemačkoj, posebno u Berlinu. Tamo se dešavalo nešto što bi i danas moglo da bude opisano kao čudo, jer niko nije računao s tim da će socijalistički sistem u NDR tako brzo da se raspadne i da će brzo doći do nemačkog ujedinjenja. Danas znamo da se sve desilo sasvim spontano, na krilima narodnog protesta. Bio je to jedan od najsrećnijih trenutaka u nemačkoj istoriji koji se dogodio potpuno neplanirano i neočekivano.
Od ujedinjenja u Nemačkoj su na vlasti najrazličitije koalicije: socijaldemokrate i Zeleni, socijaldemokrate i CDU/CSU (demohrišćani), sada CDU/CSU i liberali. Utisak je da je, bez obzira na političku šarolikost Nemačka imala jasne prioritete u spoljnoj politici. Koji su to ciljevi?
Treba podsetiti da je najduže u poslednje dve decenije u Nemačkoj na vlasti koalicija CDU-CSU i liberala ali potpuno ste u pravu da je sve ove godine postojala jasna linija vodilja u spoljnoj politici. Taj politički konsenzus ostvaren je još krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka i još je na snazi. Osnovni cilj je čvrsto vezivanje Nemačke za Zapad sa željom da se više nikada ne nađemo između velikih sila. Takva orijentacija dovela je vezivanja za EU i NATO. Posle pada Berlinskog zida i ujedinjenja bilo je moguće razvijati i koncepciju dobrosusedskih odnosa sa državama na istočnim nemačkim granicama kojima smo pomogli da pronađu svoj put u evropske i atlantske integracije.
Nemačka je od početka učestvovala u stvaranju današnje Evropske unije. Razvoj evropskog zajedništva nije išao bez problema ali su neki rezultati – uvođenje evra, na primer – impresivni. Da li ste zadovoljni postignutim?
U razvoju Evrope, u poslednjih pedeset godina, dešava se nešto što zaista definiše naš kontinent. Posle okončanja rata imali smo situaciju da je Nemačka bila potpuno poražena – svojom krivicom – ali imali smo tada pametne susede koji su procenili da je moguć novi početak. Pomogli su nam u želji da s Nemačkom nešto zajednički naprave a ne ratuju. Evropska unija pokazala se kao uspešan model, od prvobitnih šest članica danas imamo 27 a postoji još dosta kandidata koji žele da nam se pridruže. Ne postoji nijedan region na svetu sa primerom takve saradnje kao što je to Evropska unija.
Usvajanjem Lisabonskog sporazuma otvara se prostor za dalje širenje EU. Koliko je realno očekivati da jednog dana sve evropske države, osim možda Rusije, budu njene članice?
Usvajanje Lisabonskog sporazuma je od izuzetne važnosti pre svega za funkcionisanje komplikovane zajednice sa 27 članica. Spomenuli ste evro ali on nije prihvaćen od svih članica EU već samo onih koje su dostigle određeni nivo ekonomske i finansijske zrelosti. Slično je i sa šengenskim režimom koji važi za veći deo EU ali i neke regione izvan Unije kao što su Skandinavija i Švajcarska. To pokazuje da je napredak Evrope zapravo asimetričan, ali najvažnije je da jačanje Unije otvara vrata za prijem novih članica. Lisabonski sporazum, iako nema direktne veze sa proširenjem EU, važan je signal da je Unija dobro obavila svoj domaći zadatak i da je sada spremna za prijem novih članica.
Na putu u EU Srbija ima najmanje tri problema: Kosovo, Holandiju i ispunjavanje propisanih uslova. Vi, doduše, stalno, ponavljate da priznavanje Kosova nije uslov za ulazak u Uniju ali govorite i o razvoju dobrosusedskih odnosi. To sugeriše da je, ipak, reč o odnosima dva ravnopravna partnera, dve nezavisne i suverene države...
Pred Srbijom stoji samo jedna obaveza za ulazak u EU, a ja bih rekao da je možda bolja reč izazov – da ispuni uslove za pristupanje Uniji. To su kriterijumi iz Kopenhagena koje treba da ispuni svaka zemlja – kandidat. Ne smatram da su Kosovo ili Holandija prepreka Srbiji za ulazak u EU. Kada je reč o stavu Holandije u osnovi je zahtev za punu saradnju Srbije sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu a to je, uostalom, i stav Srbije koja se i sama obavezala na gonjenje pojedinaca osumnjičenih za ratne zločine. Kada je reč o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju moram da istaknem da je primena ovom sporazuma zapravo već krenula iako on nije zvanično stupio na snagu. Ratifikacija sporazuma nije počela ali ne postoji zastoj u njegovoj primeni. A ono što me posebno raduje jeste što je Srbija znatno ubrzala svoje poslove vezane za približavanje Uniji. Kada je reč o Kosovu mi nikada nismo tražili da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Kriterijumi iz Kopenhagena zahtevaju i razvoj dobrosusedskih odnosa ali to je nešto drugo od priznanja. Tako nešto je, uostalom, doživljavala i Nemačka. Mi smo imali 40 godina komšiju koga nismo priznavali kao stranu državu ali kada smo uočili da ignorisanje ne pomaže odlučili smo da promenimo taktiku. Sporazumeli smo se sa NDR da se ne možemo složiti oko statusa, ali da želimo pronaći rešenja za praktična pitanja svakodnevnog života i stvoriti dobrosusedske odnose. NDR je nastavila da šeta po svetu i hvali se kako je nezavisna država a mi smo, sa svoje strane, tvrdili da to nije tačno. Smatramo da je takvo rešenje prihvatljivo i za region zapadnog Balkana jer obezbeđuje saradnju bez pokretanja pitanja statusa.
Od 2000. godine Nemačka je mnogo pomogla Srbiji. Mereno u novcu reč je o direktnoj pomoći od 870 miliona evra što uz pomoć kroz fondove EU – dodatnih 400 miliona evra – čini da je Nemačka najveći evropski donator Srbiji. Da li ste zadovoljni kako je taj novac potrošen?
Prvo oko brojki, vi ste ih korektno naveli. Od 2000. godine mi smo Srbiji obezbedili 870 miliona evra kredita i druge vrste pomoći a EU je ukupno pomogla sa oko dve milijarde evra. Jedna četvrtina tog novca je iz Nemačke. Mi smo u dodeljivanju ove pomoći želeli da pronađemo najlakši put do običnog čoveka i njemu pomognemo. Tako pored velikih ulaganja u oblasti infrastrukture (energetika i komunalne usluge) imamo i „male” projekte. Prisutni smo u 40 stručnih škola gde pokušavamo da mladima pomognemo da dobiju moderno obrazovanje. Kao pomoć u rešavanju problema nezaposlenosti imamo projekte koji omogućavaju pojedincima da se poslovno osamostale. Procenat uspešnosti u protekle tri godine, koliko traje ova akcija, premašuje 90 odsto. Nije, naravno, sve bilo idealno ali mogu da kažem da možemo biti zadovoljni rezultatima.
Novi šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele izjavio je da su kultura i obrazovanje, kao deo spoljne politike, najbolja vizitkarta Nemačke u svetu. Kako ta „vizitkarta” izgleda u Srbiji?
Jedno od mojih najvećih iznenađenja u Srbiji bilo je kada sam otkrio koliko su zapravo intenzivni akademski odnosi naše dve zemlje. Svuda gde sam posećivao visokoškolske ustanove nailazio sam na fakultete i sretao studente koji su imali neku razmenu i kontakte sa Nemačkom. Imamo odličnu mrežu Fondacije Humbolt sa 400članova a na godišnje skupove dolazi po 200-300 ljudi, iz Novog Sada, Niša... Mi sada pokušavamo da ovu višedecenijsku uspešnu razmenu proširimo i na mlađe kategorije pa razvijamo saradnju učenika stručnih škola. Pokrenuli smo program saradnje škola koje komuniciraju preko Interneta, na nemačkom jeziku, sa drugim školama širom sveta. U ovoj mreži trenutno je oko stotinu škola među kojima su i četiri iz Srbije.
Već ste dve godine u Beogradu. Da li se osećate kao dobar poznavalac prilika i života u Srbiji?
Ne, ne, moram da priznam da svaki dan otkrivam nešto novo u Srbiji. Ne mogu da kažem da sam stručnjak za Srbiju ali danas znam neuporedivo više o Vašoj zemlji. Nisam, nažalost, imao dovoljno vremena da više naučim srpski jezik i to mi je prepreka jer ne mogu direktno da razgovaram s ljudima. Tu koristim usluge moje supruge koja je vredno učila srpski jezik i odlično komunicira s ljudima.
Žarko Rakić
[objavljeno: 08/11/2009]
