Izvor: Blic, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo, evropsko pitanje
Želimo Srbiju u Evropskoj uniji, to je od suštinskog značaja za budućnost regiona, ali je teško zamisliti da Srbija može u EU, a da pitanje Kosova ne bude rešeno. Zato obe strane u nastavku pregovora moraju da nastupe odvažno i u konstruktivnom duhu. Ako Beograd Ahtisarijev plan smatra neprihvatljivim, onda ima odgovornost da predloži alternativu prihvatljivu na Kosovu, pišu u autorskom tekstu šefovi diplomatija Francuske i Britanije Bernar Kušner i Dejvid Miliband. Osim „Blica", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tekst dvojice ministara spoljnih poslova dve uticajne članice EU danas objavljuju i pariski „Mond" i londonski „Fajnenšel tajms".
Nijedan Evropljanin ne može da zaboravi strahote koje su se odvijale na prostoru Balkana tokom devedesetih godina. Nijedan Evropljanin ne može da zaboravi scene nasilja, ubistava i masovnih deportacija. U trenutku kada se sudbina Kosova vraća u središte pažnje međunarodne javnosti, nijedan Evropljanin ne sme da zaboravi tragične događaje koji su međunarodnu zajednicu podstakli da interveniše: danas se suočavamo sa poslednjom fazom raspada bivše Jugoslavije.
Setimo se. Povratak stabilnosti i normalnog života u ovaj region je u velikoj meri učinjen zahvaljujući akciji Evropske unije: Evropljani su uputili na Balkan vojni kontingent, snage međunarodne policije, kao i značajnu finansijsku pomoć. Isto tako je i perspektiva ulaska u Evropu podstakla zemlje u regionu da usvoje ključne reforme.
Volja da se osigura stabilnost kontinenta i budućnost Balkana mora danas da vodi naš pristup kosovskom pitanju. Naš pristup trebalo bi takođe da uzme u obzir specifične okolnosti iz skorašnje istorije Kosova, kao i jedinstven karakter ovog pitanja.
O napretku 27. septembra
Setimo se takođe. Kada je 1999. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija stavio tačku na sukob na Kosovu, predvideo je jedan politički proces koji će odrediti njegov budući status. Ovaj proces je početkom godine doživeo vrhunac. Posle četrnaest meseci napornih pregovora između Beograda i Prištine, Marti Ahtisari, specijalni izaslanik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, pažljivo je izradio sopstveni nacrt kojim je najbolje što je mogao pokušao da uspostavi ravnotežu između stavova dve strane. Njegovi predlozi priznaju težnje za nezavisnošću ogromne većine stanovništva Kosova, dajući pri tome široke garancije srpskoj zajednici.
Intenzivno smo radili ovog proleća, u okviru Saveta bezbednosti, na rezoluciji koja bi sprovela predloge Martija Ahtisarija i definitivno rešila problem budućnosti Kosova. Rusija i Srbija su branile stav da bi nastavak pregovora između Beograda i Prištine mogao da dovede do drugačijeg rešenja. Put Saveta bezbednosti je bio blokiran, ali trebalo je sve učiniti da bi se došlo do sporazuma. Na inicijativu Francuske, Kontakt grupa, u čijem radu učestvujemo sa našim nemačkim, italijanskim, ruskim i američkim partnerima, predložila je započinjanje novog kruga pregovora vođenih evropsko-američko-ruskom trojkom. Ova runda pregovora bi trebalo da bude i poslednja. Evropski predstavnik u ovoj trojci je istaknuti nemački ambasador Volfgang Išinger. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija gospodin Ban Ki Mun je zatražio od Kontakt grupe da mu preda izveštaj najkasnije do 10. decembra. Ujedinjeno Kraljevstvo će organizovati sastanak ministara Kontakt grupe u Njujorku 27. septembra da bi ocenila napredak.
Odgovornost Beograda
Obe strane treba sada da pristupe novoj fazi razgovora odvažno i u konstruktivnom duhu. Neke mogućnosti moraju biti istražene. Rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće za sve možda još može da se pronađe. Ako to bude slučaj, mi ćemo ga podržati. Strane moraju da razumeju da je u njihovom zajedničkom interesu da rade sa trojkom na razradi ozbiljnih predloga, da bi napredovali i pokušali da prevaziđu do sada nepremostivi jaz.
Iz tog razloga će, kao što je to naglasila Kontakt grupa u trenutku pokretanja novog procesa, ukoliko Beograd nastavi da smatra Ahtisarijeve predloge neprihvatljivim, Beogradu pasti u odgovornost da predloži alternativu koja bi mogla biti prihvaćena na Kosovu. Što se tiče Prištine, na njima je da razmišljaju o načinima da Srbiju i kosovske Srbe ubede u svoju privrženost multietničkom Kosovu, na kome nema diskriminacije.
Mi se iskreno nadamo da će strane u pregovorima da postignu dogovor. Ali, recimo to jasno, ukoliko nikakav dogovor ne bude postignut, predlozi Martija Ahtisarija će po našem mišljenju ostati najbolji način da se ide napred. Jedno je sigurno: status quo nije rešenje. Region je još uvek osetljiv. Stabilnost, međuetničko pomirenje i ekonomski razvoj, koji su potrebniji nego ikada, zavise od jasnog i definitivnog određivanja statusa Kosova.
Znamo da će Kosovo da bude veliki test za našu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Moraćemo da pokažemo da smo spremni, uprkos našim razlikama, uprkos eventualnim teškoćama u okviru Saveta bezbednosti, da budemo jedinstveni kako bismo obezbedili stabilnost Kosova i omogućili Evropskoj uniji da odigra ulogu koja joj prirodno pripada. Naša poruka je jasna: Kosovo je odgovornost Evrope pred kojom ne smemo da ustuknemo. U pitanju je bezbednost svih nas. Unija je u tom smislu planirala da rasporedi značajne civilne snage na tu teritoriju. Kada za to bude došao trenutak, treba da budemo u stanju da ostvarimo ono na šta smo se obavezali.
Značaj Srbije
Srbija je od suštinskog značaja za budućnost regiona. Naša zajednička želja je da se ona brzo priključi Evropskoj uniji čim budu uklonjene i poslednje prepreke. U tom smislu, puna saradnja Beograda sa Međunarodnim sudom u Hagu je od suštinskog značaja. Moramo takođe da naglasimo da je teško zamisliti da Srbija može da pristupi Evropskoj uniji, a da pitanje Kosova ne bude rešeno. Ove reči nisu ucena već podsećanje na evidentnu činjenicu. Rešenje statusa Kosova neće biti kazna za Srbiju, već održivo rešenje za sve stanovnike Kosova i šire od toga, rešenje koje omogućava celom regionu da se konačno okrene budućnosti.
Glavna lekcija iz ratova koji su se desili tokom devedesetih godina je da međunarodna zajednica ima odgovornost da deluje zajednički i odlučno. Zbog toga je od imperativnog značaja da pitanje statusa Kosova bude rešeno. Mi smo rešeni da to učinimo. Takođe smo rešeni da Evropska unija, koja je toliko uložila na Balkanu, nastavi da tamo igra ključnu i odlučujuću ulogu. Spoljna politika Evropske unije je nastala na Balkanu, i ona na Balkanu ne sme da propadne.
