Izvor: Politika, 09.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo diktira izborni sistem
Broj izbornih jedinica u Srbiji ne može da se povećava jer je KiM po Ustavu sastavni deo Srbije, a pitanje je kako bi se u ovoj srpskoj pokrajini mogli sprovesti izbori
U Srbiji, za sada, može da se razmišlja samo o nekim varijantama proporcionalnog, a nikako o uvođenju većinskog ili mešovitog izbornog sistema, kaže predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati reagujući na najavu predsednika Skupštine Srbije Nebojše Stefanovića da će parlament u narednom periodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imati priliku da se izjasni i o izbornom sistemu. Po sadašnjem sistemu cela Srbija je jedna izborna jedinica, a uvođenjem većinskog sistema ona bi se podelila na 250 izbornih jedinica što bi značilo da bi samo na Kosovu i Metohiji, koje je preambulom Ustava definisano kao sastavni deo Srbije, bilo oko 50 izbornih jedinica. Ukoliko bi se uveo mešoviti sistem Srbija bi bila podeljena na 125 izbornih jedinica, a tridesetak bi bilo na KiM. Kako sada stvari stoje država teško može da organizuje predsedničke ili parlamentarne izbore na KiM. Tako da, kaže Goati, Srbija će, za sada, morati da ostane jedna izborna jedinica.
Prema Stefanovićevim rečima promenu izbornog sistema mora da prati celokupna reforma političkog sistema i u ovom trenutku treba razmisliti koji bi izborni sistem bio najbolji. „Treba imati u vidu naše priključenje EU i odredbe na koje smo se obavezali da ne postoje više blanko ostavke, da postoji potreba da što veći deo Srbije bude reprezentovan u skupštini, a takođe da i kvalitetnim izborom ljudi ne bude moguć prelazak iz jedne u drugu stranku, da to bude svedeno na minimum”, objasnio je Stefanović i dodao da ne postoji konsenzus koji je najbolji izborni sistem za našu zemlju, ali da bi sve relevantne stranke morale oko toga da se slože.
U opticaju su, kako je rekao, ideje da se uvede mešoviti sistem poput onog u Vojvodini, a predlaže se i da se promeni broj izbornih jedinica kako bi svaki deo Srbije bio reprezentovan.
Kritičari proporcionalnog izbornog sistema kao osnovne zamerke ističu slabu ili nikakvu povezanost birača sa poslanicima koji bi trebalo da zastupaju njihove interese u parlamentu. Glasajući za neku izbornu listu građanin ne zna ko će tačno sesti u poslaničku klupu. Kao manjkavost ovakvog sistema navodi se i to što se zahvaljujući njemu u skupštini po pravilu nađe mnogo malih partija koje realno nemaju neko veliko uporište u biračkom telu.
Tako u novom sazivu parlamenta su 44 stranke, sindikata ili udruženja, a na izborima su samostalno nastupili jedino Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka. Od 150 opština u Srbiji, 23 grada i glavnog grada čak 94 opštine nemaju svoje predstavnike, a u njima živi oko 1,3 miliona stanovnika.
Uz opasku da je Stefanovićeva ideja o promeni izbornog sistema odlična i da o tome mora da se ozbiljno razmišlja, jer se sadašnje rešenje pokazalo lošim, Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, podseća da je predlog za uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema na lokalu koji su oni početkom godine uradili u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao najveći broj partija koje su sada i u vlasti i u opoziciji.
„Ovaj sistem mogao bi kao modifikovan da se primeni i na republičkom nivou. On previđa da neko glasajući za pojedinca time glasa i za listu koju on predstavlja, ali da istovremeno od broja glasova koji dobije zavisi da li će postati odbornik ili poslanik. Tako bi građani odlučivali ko ulazi u parlament, a ne kao što je sada da nema načina da se išta promeni shodno uspešnosti ili neuspešnosti pojedinca na izborima. Znači, ako si prvi na izbornoj listi svoje stranke može da se dogodi da niko ne glasa za tebe, ti svakako ulaziš u parlament ako tvoja stranka dobije dovoljno glasova”, objašnjava Vuković.
Srbija bi, prema tom predlogu, i dalje ostala jedna izborna jedinica sa stanovišta raspodele mandata, a u procesu glasanja bi bilo 250 izbornih jedinica. Na ovaj način, tvrdi Vuković, probudio bi se život u strankama.
Za Goatija nema dileme da u Srbiji mora da se menja prag za ulazak u parlament, odnosno da se uvede stepenasti cenzus. Ako partija sama izlazi na izbore cenzus može da ostane pet odsto, mada je i to, kako kaže, visoko jer je Srbija jedna izborna jedinica. Kada je reč o koalicijama tu bi cenzus morao da se povećava shodno broju partija koje čine koaliciju pa bi, recimo, savezi od dve partije morali da preskoče prag od sedam odsto, a oni sa tri stranke bi morali da dobiju poverenje devet odsto birača.
„Ovo ne znači da sam ja protiv malih partija jer su one buduće velike partije. Uostalom, one su u političku agendu unele pitanje feminizma, rodne ravnopravnosti, ekologije. Neke zemlje poput Slovenije i Nemačke čak daju finansijsku pomoć malim partijama koje ne osvoje dovoljno glasova za ulazak u parlament. Ja sam za to. Ali neka se te partije ujedinjuju pred izbore”, kaže Goati i dodaje da je to malo verovatno jer je kod nas problem što bi svi želeli da budu šefovi partija.
J. Cerovina
objavljeno: 10.08.2012
