Izvor: Politika, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmetski kazačok
Već na početku predizborne kampanje predsednički kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izašao je sa predlogom koji donekle potvrđuje tezu da bi predstojeći izbori mogli da budu i neka vrsta referenduma na kome bi građani, između ostalog, birali između opcije koja je za nastavak evrointegracija i one koja podrazumeva približavanje Rusiji. Ipak, Nikolićev prekjučerašnji intervju za američku agenciju Asošijeted pres, kojoj je izjavio da bi Srbija trebalo da Rusiji ponudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgradnju vojnih baza, kako bi se ojačala pozicija Beograda u vreme rešavanja kosovskog pitanja, nije izazvala veći potres na domaćoj političkoj sceni.
Rusi se nikada ne bi stacionirali u Srbiji bez dogovora sa Amerikancima, a kad već imamo američku bazu na našoj teritoriji, zašto ne bismo imali i rusku – oni bi između sebe dobro sarađivali, a Srbija bi bila potpuno bezbedna i apsolutno zaštićena, kazao je za "Politiku" Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, objašnjavajući svoju izjavu datu agenciji AP.
Nikolić kaže da Srbiji nedostaje rusko vojno prisustvo još od momenta kada je ruski bataljon napustio Kosovo i Metohiju i dodaje:
– Mi već imamo američku bazu na Kosmetu i kad bi i Rusi izgradili svoju imali bismo dve najmoćnije sile stacionirane na teritoriji Srbije, a pri tom one ne bi bile u svađi, to bi za nas moglo da znači samo apsolutnu bezbednost. U Srbiji ima mesta za sve zato što smo u tom pogledu apsolutno neutralni, a bilo bi zaista loše ukoliko bi Srbija nastavila da se kreće prema NATO-u i ako bi počela svoju decu da priprema za neke ratove, koji bi se vodili daleko od Srbije, tamo gde NATO napada druge države. To Srbiji ne treba. Nikolić ističe da se onda kada je i ruski bataljon bio na Kosmetu, videlo da je "dobro kad su svi na Kosmetu, jer je to bio znak da su to onda Ujedinjene nacije".
On ističe da bi pre deset godina rekao da nam ne treba nijedna strana baza, ali "sada kada su Amerikanci izgradili najveću bazu na Kosovu i Metohiji, očigledno je da se mi svrstavamo, na neki način, uz NATO, a pošto sam ja apsolutni protivnik toga da idemo u NATO, treba nam jedan pandan toj organizaciji".
S obzirom na to da ima onih koji već neko vreme upozoravaju kako je svet na pragu novog hladnog rata, odnosno da se on već vodi, pitali smo Nikolića ne misli li da bi izgradnja ruske baze značila uključenje Srbije u taj hladni rat u kojem bi ona mogla samo da ima štete, budući da bi Rusija i SAD "ratovali" preko nje, a on kaže: "Ubeđen sam da bi se oni međusobno dogovorili, pošto se oni više ne spremaju da ratuju jedni protiv drugih, već protiv globalnog terorizma. Pošto je Amerika nasred Evrope postavila neki svoj štit, kojim se štiti u Americi, onda bi i Rusija trebalo da postavi neki svoj štit. Nije to ništa komplikovano. Te snage su združene u mnogim mirovnim operacijama u svetu, pa zašto ne bi mogle da budu i u Srbiji?".
Uz ogradu da govori kao predsednik SPS-a, Ivica Dačić, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, kaže za "Politiku", da Srbiji, ako je za neutralnost, ne trebaju nikakve strane baze.
"Ukoliko Srbija želi da bude deo nekog vojnog grupisanja, treba prvo da proceni gde su njeni interesi, pa ako joj je u interesu da ide u NATO, onda za to da se opredeli, a ako nije, onda da se okrene u drugom pravcu. Što se Rusije tiče, nisam čuo da su Rusi tražili vojnu bazu, ali su zainteresovani za ekonomiju. Dakle, Rusima treba ponuditi ekonomsku saradnju, umesto što im se stavljaju prepreke za učešće u privatizaciji, a ne da im nudimo vojne baze", zaključuje Dačić ocenjujući da je sve ovo što sada slušamo deo predizborne kampanje.
I ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev je u današnjem intervjuu za "Politiku" potvrdio da zvanična Moskva ima drugačije planove za Srbiju koji se pre svega odnose na ekonomsko prisustvo i političku podršku, a da pitanje ruskog vojnog prisustva do sada nije razmatrano. On je, međutim, podsetio na nedavnu izjavu načelnika Generalštaba Ruske Federacije Jurija Balujevskog koji nije isključio mogućnost vojne pomoći Srbiji, pod uslovom da je Srbi zatraže.
Zamenik skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost Dragan Šormaz (DSS), čija stranka sa Jedinstvenom Rusijom Vladimira Putina ima čvrste partijske veze i sporazum o saradnji i partnerskim odnosima, smatra da je moguće da bi stabilizaciji situacije u regionu doprinela izgradnja ruske baze. Ipak, za razliku od Nikolića koji predlože da ruske trupe budu stacionirane na Kopaoniku ili Pasuljanskim livadama, Šormaz smatra da je ruska baza poželjna na teritoriji Kosova i uz donošenje nove rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom bi to bilo potvrđeno.
– Ne vidim zašto Rusija ne bi mogla da bude vojno prisutna u regionu, i to na Kosovu. Stabilnost ovog regiona je očigledna potreba, a zapadne zemlje, pre svega SAD, poslednjih 10-15 godina probleme u svetu pokušavaju da reše silom, što im očigledno ne uspeva. Ako bi se novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN predvidela izgradnja ruske vojne baze na Kosovu, znači u Srbiji, nealbansko stanovništvo bi se sigurno osećalo bezbednije – rekao je Šormaz za "Politiku". On je objasnio da još ne treba otkrivati karte o mogućim reakcijama Srbije za slučaj da Albanci jednostrano proglase nezavisnost.
– Podsetiću vas da su Albanci još 1992. godine u Kačaniku proglasili nezavisnost, pa od toga ništa nije bilo – kazao je Šormaz.
"Politika" juče od portparola Demokratske stranke Jelene Marković nije uspela da dobije komentar o mogućnosti izgradnje ruske vojne baze u Srbiji.
Vojni analitičar Aleksandar Radić, sa druge strane objašnjava da su male šanse da do toga zaista i dođe.
– Bolje bi bilo da je poziv za tako nešto stigao iz Rusije, jer bi to onda imalo težinu, dok ovako pokušava veštački da se stvori utisak da su zapad i Rusija na korak od novog hladnog rata. Realnost je potpuno drugačija, a javnost mora da shvati da su odnosi SAD i Rusije odnos konkurenata, a ne neprijatelja. Bez obzira na trenutne nesporazume oko razmeštanja američkog raketnog štita, odnosi ovih dveju sila su u uzlaznoj putanji – rekao je Radić za "Politiku". On je objasnio da Rusija trenutno ima vojne baze u Jermeniji, Tadžikistanu i Kirgistanu, te da nije vojno prisutna na Balkanu, jer situacija u našem regionu za njih predstavlja prvenstveno političko-diplomatski, a ne bezbednosni problem.
– Oni danas imaju mnogo efektnija sredstva za ostvarivanje svog uticaja u pojedinim regionima nego što je to vojno prisustvo. Njihovo iskustvo je pokazalo da kontrola energenata, dotok i cena gasa daju mnogo bolje rezultate nego izgradnja vojnih baza – kazao je Radić.
M. Čekerevac – M. Albunović
[objavljeno: ]
